DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1905 str. 8 <-- 8 --> PDF |
— 256 — Teren Grčke, brdovit i planinskog karaktera, bio je nekada gotovo sav šumovit, dok danas ukupna zapremina šuma iznosi 830.000 ha, dakle samo 137o, što je svakako i suviše malo. Pa i to malo šuma satire se nemilieč i to ne samo sečom, nego paljevinom i nerazumnom upotrebom paše, a naročito puštanjem koza, koje jednom srušenoj šumi, nikako ne dopuštaju, da se ponovo podigne. Prama statističkim podacima uvezeno je 1897. u Grčku i to: drva za gorivo 760 tona u vrednosti 5,963 K drva za brodogradju 13.122 » » » 1,509.988 K drva za običnu gradju 22.248 » » » 1,369.170 K drva za kačarsku preradu 5.749 > >> » » 393.274 K dočim je izvoz bio tako neznatan, da ga ne vredi ni spominjati, jer je ukupan izvoz sviju vrsti drveta iznosio samo 69 tona. Da bi Grčka svojim terenskim pogodama mogla barem od sebe odkloniti posljedice nestajanja drveta, o tome ne može biti spora, ali govoriti o tome onda, kad se i minimalni ostaci bogatih šuma na apsolutno šumskom zemljištu nemilice satiru, ne bi imalo nikakova smisla, jer da se je u Grčkoj na to i pomišljalo, ne bi do ovakova stanja došlo. Turska : To je jedina evropska država, koja u prkos tome, što se stoledima mesa i dolazi u dodir sa ostalim kulturnim državama, nema nikakovih podataka ni o veličini svojih šuma, ni o uvozu i izvozu drveta. Medjutim nije to nikakovo čudo, jer ona nema ni šta potrebnije jednoj državi, a kamo li statističke podatke. Tvrdi se medjutim, da i Turska spada u red uvozničkih država, jer suded po velikoj potrošnji drva, koju žiteljstvo Turske troši za domaću potrebu, drži se, da domade šume, koje ništa bolje ne stoje od onih u Grčkoj, nisu u stanju ovu potrebu da podmire. Turska medjutim ne mora voditi ni malo računa o tome, kao što ga i ne vodi, oče li ili neče nastati osetna oskudica u drvetu, jer dok do toga dodje, nje če po svima izgledima kao evropske države i nestati (?) |