DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 33     <-- 33 -->        PDF

— 321 —


A šta tek da se rekne za šumara, koji je duša celoga
posla. On daje komisiji sva moguda obaveštanja, bez kojih nebi
mogla nikakav rad odpočeti, daje zastupniku države sva obaveštenja,
koja su njemu potrebna, pribire mu dokaze, kojima
će moći dokazati pravo svojine od strane države, upućuje geometra
u rad i pomaže mu u radu, jer se za geometre postavljaju
još nesvršeni tehničari, bez ikakve prakse, a konačno
pomaže i prepisaću, jer je ovaj redovno kakav ostareli penzionar.


Šumar u ovoj komisiji radi, kao da lično sebi radi, mora
se naći u svako doba i kod komisije, i kod zastupnika države,
kod geometra i prepisača i za sve to, samo 6 dinara dnevno.


Da šumar nema onu istu spremu kao i obe člana komisije
iz sudske struke, da nema još veću spremu od nesvršenog
tehničara, onda bi se ovako maćuhinsko postupanje i razpostavljanje
moglo opravdati, a ovako ničim ne može. Kad bi
mu se naredilo, da posao pri komisiji obavlja po svojoj zvaničnoj
dužnosti, bez prava na ikakvu naknadu, onda bi barem
pored malih fmanskih neprilika, imao to zadovoljenje, da ne
bude javno ponižen pred članovima komisije, zastupnikom države,
geometrom i svima seljacima, kojima je ovo poznato.


Srpski šumari mogu se tešiti samo tim, da se i njihovi
drugovi ostali zemalja moraju boriti protiv očigledne nepravde,
koju ničim ne zaslužuju, da se u pogledu plaća i ostalih nagrada
izravnaju sa činovnicima ostalih kategorija.


Divjak.


Šumske štete.


Piše Crašo Vac kr. kot. šumar.


Medju »različitima viestima,« u našem »Šum. listu«* za
mijesec studeni 1904. »k´ referatu i koreferatu o šumskim
štetama«, izražena je misao, da isti nisu onako iz-
crpivi, kako se je mislilo da će biti, naročito da nisu sa ob


* Vidi str. 653.


ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 32     <-- 32 -->        PDF

— 320 —


Ako se koja šuma nalazi u nadležnosti više sudova, onda
je za izdavanje tapije nadležan onaj sud, kome komisija pošalje
granični protokol.


Kad komisija pošalje granični protokol sudu i od posljednjeg
šumskog kompleksa, koji je imala da ograniči onda predseđnik
raspusti komisiju, a sve stvari i akte odnoseće se na
ograničavanje šuma, pošalje ministarstvu narodne privrede, i
zvesti ministra, da je rad dovršen.


Za slučaj, da komisija ne svrši u toku leta odredjeni joj
posao, ona se može razići tek onda, kad to naredi ministar
narodne privrede, a za dovršavanje odpcčetog posla u idučoj
godini, može biti postavljena nova komisija.


Oni, koji u obimu novopostavljenih granica državnih
šuma i dalje ostanu sa priznatom im imovinom od gtrane komisije,
dužni su se na istu u roku od godine dana, po zakonitim
propisima ubaštiniti.


Ko se od dana svršenog ograničavanja, ili okončanja spora
oko istog zemljišta, pa za godinu dana ne ubaštini, ne može
kasnije polagati pravo svojine, ni na kakvu šumu ili zemlju,
koja je ostala u obimu novo-postavljenih granica državne šume,
i takovo zemljište smatra se, kao di´žavna svojina.


Opštine, sela, manastiri, crkve i privatna lica, dužni su
da se u roku od godine dana, od dana svršenog ograničavanja
okolnih državnih šuma ili okončanja spora oko istog zemljišta,
takodjer na svoje šume i šumska zemljišta ubaštine, ili ista
premere.


Konačno nam je spomenuti, da kao nagradu za rad primaju
članovi komisije iz šumskoga fonda po 12 dinara dnevno,
računajud od dana, kad krenu iz mesta stalnog stanovanja, pa
dok se u isto ne vrate.


Zastupnik države prima takodjer po 12 dinara, geometar
8 dinara, šumar 6 dinara, a prepisač 4 dinara.


Imajući u vidu teškoću posla, monotonost rada, a često puta i
opasnost života, znajući, da komisija zbog udaljenosti šuma od
sela mora čitave mesece provoditi pod šatorima, onda je nagrada
članovima komisije i suviše mala.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 29     <-- 29 -->        PDF

— 317 —


dodje do ubedjenja, da pritežatelj ima na odnosnu parcelu
pravo svojine, onda joj veličinu prostora, koji treba da mu
dosudi, pokazuje izvod iz poreske knjige.


Mnogo teže ide sa dokazima, koji u prvi mah izgledaju
jednostavniji, a to su tapije, izvršne presude državnih sudova
i presude izbranih sudova pred 1884. god.


Teže je za to, što se ovakov dokaz ima po zakonu smatrati
kao podpun dokaz o svojini, a komisija se na Hcu mesta
uveri, da je sopstvenik njegov došao do istoga na najkajišarskiji
način, što je ranijih burnih godina, za vreme neredovnog
stanja, političkih trzavica^ činovničke nestalnosti, bilo lako učiniti.


Kako je komisiji težko doneti presudu, a da joj pri tome
savest ostane mirna, vidi de se iz niže označenih primera. —


Postoji tapija, po kojoj je svaka vlast, na javnoj licitaciji
prodala izvestan prostor tobože seoske šume a u stvari državne,
za naplatu dužnog poreza N. N-u. —


N. N. javlja se komisiji s tom tapijom kao sopstvenik
imanja i to imanja od 10 ha. stare šume, koju je na javnoj
licitaciji kupio za 70 dinara.
Svako si može razmisliti položaj komisije, kad vidi ovakovu
tapiju, po kojoj je vlast prodala hektar zemlje za 7 dinara
u mestu, u kome kola drva koštaju 8 dinara. Zemlju
obraslu starom bukovom i hrastovom šumom, svojinu države,
a prodatu za dužnu porezu sela. — Prodaju izvršio seoski
pisar (kotarski pristav), koji je sad Bog zna na kojoj strani
svjeta.


Sopstvenik tapije, prepreden čovek stoji pred komisijom
pakosno se čereči, a u dusi članova komisije bori se savest sa
ladnom i neumitnom odredbom zakona, koja se preprečila
ladno naredjujuć: „Ovo je podpun dokaz o pravu svojine."


često puta odbije komisija svojom presudom i ovakovog
sopstvenika, želeći time umiriti svoju savest, i odlazi sa ovakovog
imanja puna uverenja, da de se kroz koji dan opet na
njega vratiti, i po primedbama prvostepenog suda, dosuditi sopstveniku,
na ovakav način ugrabljeno državno imanje.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 28     <-- 28 -->        PDF

-~316 —


Kod ovoga rada zanimivi su raznoliki dokazi, kojima se
pojedinci nastojavaju koristiti, da bi dokazali pravo svojine.


Sve te parcele u unutrašnjosti sume, mahom su bezpravna
zauzeća, koja su iskrčena i zauzeta u vremenu kad nije bilo
šumskih uprava, i kad je nadzor nad sumama bio gotovo
nikakav.


Kedkost je dakle, da na ta zemljižta pojedinci imadu zakonske
dokaze o svojini, pa u koliko takovih dokaza i ima,
svi su oni sumljivog porekla.


Najobičnije i najčešće podnosi se kao dokaz izvod iz poreskih
knjiga, da dotičnik na to zemjište plaća porez od 1884
godine, i da je te godine upisano u popisne knjige kao njegova
svojina, (kako se je taj popis vršio, bilo je ranjih godina govora
u našem listu), a podvodi svedoke, koji će zakletvom dokazati,
da je to zemljište od strane njegovih predaka uživano
na 20—30 godina prije 1884 god.


Svedoci redovno svedoČe, kako su kao dečaci tuda čuvali
stoku, i kako im N. N. nije dao sa stokom ni blizo prići parničnom
zemljištu, tvrdeći da je to njegovo, ili kako su ocu


N. N. pomagali na tome zemljištu orati, kopati i slično.
No redovno se premerom pronadje, da N. N. uživa dva,
tri, deset pa i više puta zemljišta, nego što je označena veličina,
na koju porez plaća.


U ovakovim prilikama ceni komisija izkaze svedoka, pa
ili dosudi pritežaocu onoliki dio, na koliki porez plaća, uzevži
prama okolnostima iskaze svedoka kao istinite, ili nadje, da
se izkazu svedoka iz raznih okolnosti ne može pokloniti puna
vera, pa pritežaoca takovog imanja odbije svojom presudom.


Kod traženja svojine na osnovu ovakovih dokaza, komisiji
je lako doneti presudu. Da li svedoci istinu govore lako se
dade oceniti po držanju svedoka pri samom ispitu, po starosti
panjeva, koji se u njivi nadju, po mestu i položaju odnosnog
zemljišta, po podnetim dokazima, od strane zastupnika države,
da li je pritežaoc u uživanju odnosnosnoga imanja bio smetan
uznemirivan i optuživan od strane državnih organa, a kad već




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 25     <-- 25 -->        PDF

— 313 nadalje
šta još imadu uavesti osim poduetih dokaza n dopunu
istih, i konačno, koji i koliki deo traže od državne šume, da
im se ustupi po potrebi, za slučaj, da komisija ne mogne uvažiti
sve podnete dokaze o svojini, kao, pristaju li na sve zakonske
obveze, ako bi im komisija ma koliki prostor dosudila,
za slučaj nedokazave svojine.


Pošto su zastupnik i predsednik opštine, odnosno sela o
svima pojedinostima saslušani, onda se, za slučaj, da su se
kao na dokaz pozvali i na svedočanstva starih ljudi, saslušaju
i ovi starci i odmah na licu mesta zakunu.


Njihova svedočanstva redovno se sastoje u tome, kako im
je poznato, da je selo od toga i toga vremena šumu uživalo,
žir i pašu pod zakup davalo, drva za svoju potrebu seklo itd.


Po dovršenim saslušanjima jedne strane, uzima komisija
reč od zastupnika države. Ovaj pre svega nastoji dokazati, kako
podneti pismeni dokazi, ako ih ima, nemaju zakonske vrednosti,
a zatim pomoću zakonskih dokaza i pomoću pribavljenih
pismenih dokaza, bilo od ministarstva, bilo od šumara, nastoji
dokazati, da je odnosna šuma čista i jedino svojina države.


U svojim dokazima poziva se redovno na sve zakone o
šumama počam od 1861. god. pa na ovamo, a uživanje pojedinih
sela, izvestnih koristi od šuma, dovadja na zakonskom
osloncu u vezu sa pravom servituta, a ne sa pravom svojine.


Pošto mu svi propisi zakonski idu u prilog, i to kako
zakona o šumama tako i gradjanskog zakona, to mu redovno
podje za rukom dokazati, da je odnosna šuma svojina države,
na koju selo ima pravo služnosti, i to tim pre, što sela gotovo
nikada nemaju pismenih dokaza o svojini šuma


Kad drži, da je dokazao pravo svojine od strane države
na odnosnu šumu, tada po obaveštenju dobivenom od šumara
upozori komisiju na preteranost tobožnjih potreba iznošenih od
strane seljana, udarajući naročito na okolnost, koliko je šume


-selu potrebno za pašu i širenje utvrdjenoga broja stoke, kad


se uzme u obzir okolnost, da selo i nadalje ostaje sa ovim


pravom služnosti u državnoj šumi.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 24     <-- 24 -->        PDF

— 312 —


Molbe na drugi način u drugčijem smislu podnesene ne
srne komisija uzimati u postupak.


Opštinu zastupa pred komisijom predsednik i zastupnik
opstine, a selo kmet i zastupnik sela.


Pošto se svi označeni dokumenti predadu komisiji, a pored
njih i svi eventualni dokazi o svojini, ako ih ima, pristupa
predsednik komisije glasnom čitanju istih, a sekretar ih odmah
na licu mesta zavodi u zapisnik.


Radi boljega razumevanja spomenuti nam je, da kao dokazi
0 svojini služe :


1.
tapija (ubaštinjenje) potvrdjeno od strane prvostepenog
suda.
2.
izvršna presuda državnih sudova.
3.
presuda izabranih sudova od pre 1884 god.
4. neprekidno, podpuno i neograničeno uživanje
najmanje za 16 godina pre upisa u popisne knjige od 1884
godine pa do dana ograničavanja. Ali za ona zemljišta, na kojima
su staje ili dvorišta, ili su već preobraćena u voćnjake,
njive ili livade, svojina se može dokazati neprekidnim, podpunim
i neograničenim uživanjem od 1. januara 18 0 god. pa
do dana ograničavanja.
Opštinama, koje ne bi imale svoju šumu, ni zemljišta za
podizanje suma, i koje bi ispustima stešnjene bile, a u njihovom
bi se ataru ili blizini nalazilo državnih šuma i šumskih
zemljišta, komisija ce na molbu njihovu odrediti od državne
šume ili šumskog zemljišta izvestan prostor, kad podacima o
imovnom i brojnom stanju domova, poreskih glava, celog stanovničtva,
i stoke po vrstama, kao i ostalim privrednim odnosima
dokažu potrebu za to.


Kad dakle predsednik pročita sva podneta dokumenta o
pravu svojine, onda pristupi saslušanju predsednika i zastupnika
opštine, odnosno kmeta i zastupnika sela.


Opšti deo saslušanja je podpuno sudski, a u naročitom
delu imadu se saslušani izjasniti i na licu mesta pokazati, koja
je to šuma i u kojim granicama na koju polažu pravo svojine




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 23     <-- 23 -->        PDF

— 311 —


Kad je komisija ćelu planinu razgledala, upoznala se sa
objektom, koji ima ograničiti) i stvorila si približno njegovu
skicu, sastavi o svemu tome zapisnik, u koji unese sa kojih
je visova planinu promatrala, u kome pravcu je kroz nju prolazila,
i što je sve u istoj vidila i o njoj saznala.


U isto vreme izveštava sud opštinu, u kojoj će rad odpočeti,
da idućega dana prestanu komisiji svi oni, koji polažu
pravo svojine na izvesne delove ove planine i ponesu propisno
sastavljene prijave.


Zakazanoga dana izidje komisija na lice mesta, i to na
krajnju tačku planine u ataru one opštine, u kojoj rad odpočinje-


Prije, nego što se pristupi samome radu, prima komisija
prijavu podnesenu od strane opštine ili sela, ako isto na šumu
polaže pravo svojine. Spomenuti nam je, da redovno svako
selo polaže pravo svojine na svu šumu, koja se u ataru toga
sela nalazi, pa moglo dokazati pravo svojine na istu ili ne.


Prijava mora u sebi sadržati, na koji i koliki deo polaže
selo pravo svojine, ima li osim te šume još na kome mestu,
gde i koliko i kakovog zemljišta; broj stanovnika dotičnog sela,
broj i vrsta stoke.


Uz to je dužno podnieti izvod iz poreskih knjiga overen
po poreskom odelenju (poreskom uredu) iz koga se vidi, na
što i koliko godišnje poreza placSa.


U molbi, koju sa ovim aktima podnose komisiji, dužni su
izjaviti, da će opština ili selo podnositi sve terete, koji padaju
na ostavljeni im prostor, kao nov premer zemljišta radi razreza
poreza i ubaštinjenja, plaćanje poreza, ogradjivanje, troškove
oko ubaštinjenja, zabranu od svakoga uživanja radi pošumljivanja,
ako to za potrebno nadje nadzorna vlast, dalje da će
ostavljeni prostor sačuvati u celini kao zajedničku svojinune dopustiti deobu ih da ga pojedinci protiv-zakono zauzimaju
i najzad, da će u slučaju, ako bi se docnije opština ili selo
odreklo celoga ili samo nekoga dela ostavljenog mu prostora,
podneti sve troškove oko prenosa na državu i prisajedinjenja
državnoj šumi.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 22     <-- 22 -->        PDF

— 310 ~
Posije toga pristupi se odmah primanju materijala i akta
odtiosedili se ua planinu, koju ima ograničavati, a koja ministarstvo
pošalje prije sastanka komisije, načelniku sreza, u
kome de komisija raditi.


Akta, koja se komisiji šalju, mahom su razni pismeni dokazi,
iz kojih se vidi, da je država dotičnu šumu uživala, eksploatirala
u korist svoje kase, i kao svojinu državnu smatrala.


Osim takovih akta, šalju se komisiji i sva ona akta, po
kojima je sud prekinuo istragu nad pojedinim optuženim šumokradicama,
koji su uspeli dokazati, da je zemljište, na kome
je seča izvršena, njihova svojina, pa je država predhodno upućena,
da putem gradjanskog spora, dokaže pravo svojine na
odnosno zemljište.


Kako 0 pravu svojine, na takova zemljišta, koja se nalaze
u granicama državnih šuma, presudjuju komisije za ograničavanje
šuma, to takova akta stoje u ministarstvu narodne privrede,
dok se za odnosnu šumu ne obrazuje komisija, a onda
se šalju njoj na rad.


Kad komisija svrši primanje materijala i sviju poslatih
joj akta, odmah izvesti ministra narodne privrede, da se je
konstituisala i rad odpočela.


Pre nego što pristupi samome i´adu na terenu, pozove dodeljenog
joj šumara, da joj pokaže planinu, koja se ima ograničiti.


Kod pokazivanja planine izvede šumar pre svega komisiju
na najviše visove izvan te planine, sa kojih se ona dade lepo
razgledati, da si komisija pre svega stvori skicu kompleksa,
koji ima ograničavati.


Zatim ju povede kroz samu planinu, izveštava ju o starosti
šume i vrsti drveća, o sastavu zemljišta, o nagibu pojedinih
strana, predstavlja blagodeti koju okolina od te šume
ima, izlaže opasnosti, koje bi po okolinu mogle nastupiti kad
bi se ta šuma ma kojim načinom uništila.


Konačno izveštava komisiju o približnoj površini šume,
obraća joj pažnju na bespravna zauzeća u istoj, i pokazuje
granice, u kojima je država do sada ovu šumu uživala.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 27     <-- 27 -->        PDF

- 315 —
Kopanje šanca i podizanje huinka vrši se u prisustvu policijskog
činovnika (kotarskog pristava), koji je komisiji dodeljen
i nadležnog šumarskog i čuvarskog (lugarskog) osoblja.


Spomenuti nam je konačno, da, ako je selo dokazalo pravo
svojine na izvestan prostor, granica se povlači iznad toga prostora,
a za slučaj, da selo neprima okuke i okrajke, granica
se povlači periferijom šume.


Vrlo redko, gotovo nikada se i ne dešava, da prvostepeni
sud poništi ovakovu komisijsku presudu, pa da bi komisija
već postavljenu granicu morala popravljati.


Prama postojećim zakonima, gotovo je ne moguće selima
dokazati pravo svojine na pojedine šume, a koliki će prostor
na osnovu dokazane potrebe komisija dosuditi selu, i da li je
dosudjeni prostor dovoljan, podmiri potrebu, to se dade oceniti
samo na licu mesta, prama položaju, starosti i dobroti
dotične šume, i položaju sela.


Prvostepeni sud, koji nije pozvan, da ovakove uvidjaje
čini, razmatra samo podnete dokaze o svojini, i pazi, da li
je komisija pravilno cienila njihovu važnost, kao i da li su u
presudi ispunjene sve formalnosti, pa kad ovakovu presudu i
poništiti, to biva samo radi neispunjenih formalnosti, koje se
tada po primedbama suda ispune.


Odmah po dovršenom postavljanju granice, komisija da
nebi dangubila čekajuć na izvrsnost svoje presude, pristupa
radu 0 presudjivanju svojine na pojedine parcele u unutrašnjosti
šume, na koje pojedina lica polažu pravo svojine.


Komisija ide od parcele do parcele, i na licu miesta
prima prijavu i dokaze onoga, koji na istu parcelu polaže
pravo svojine, saslušava njega i zastupnika države, ispituje i
zaklinje svedoke i odma donosi svoju presudu.


I ovde ne čekajući na izvrsnost presude, protiv koje takodjer
postoji pravo žalbe u roku od deset dana prvostepenom
sudu, odmah pristupi premeri dosudjenog prostora, a ako slučajno
presuda padne, i donese se druga, onda se dosudjeni
prostor ponovo premeri.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 26     <-- 26 -->        PDF

— 314 —


Po dovršenom saslušanju komisija se povuče, da donese
rešenje za osnovu podnetih do]i;aza i obostranoga saslušanja.


Posije kratkoga dogovora od strane komisije, predsednik
saopštava rešenje odmah na licu mesta.


U redovnom slučaju, rešenje glasi, da selo nije ničim dokazalo
pravo svojine na odnosnu šumu no komisija uvidjajuć
potrebe sela, rešava, da mu se ustupe u svojinu oni dielovi
državne šume, koji smetaju zaokruženju kompleksa kao okrajci
i okuke, i ostaju izvan granice, koja se po rešenju komisije
ima povući od tačke 1, putem do u potok »N« pa zatim potokom
i t. d.


Protiv ovoga rešenja itnadu obe strane pravo žalbe prvostepenom
sudu u roku od 10 dana, čije je rešenje izvrsno.


Ne čekajud, da presuda postane izvršna, komisija odma
pristupa samom ograničavanju. U pravcu, koji je komisija odredila,
vrši geometar pomoću teodolita i pantlike izmeru uglova
i dužina, a na svakom uglu udara redni broj crvenom bojom,
i to po mogućnosti na stalne predmete, kao što je nepomično
kamenje i dubeće drveće, a ako ovih nema, onda na ukopane
direke.


Ova izmena i obeležavanje vrši se u prisustvu zastupnika
države, šumara, zastupnika dotičnoga sela i barem jednoga
člana komisije.


Čim se izmera u ataru jednoga sela dovrši, odma se sastavlja
zapisnik, u koji ulazi sa koga mesta je ograničenje odpočeto,
u kome pravcu je nastavljeno, nazivi mesta kuda granična
linija prolazi, dužina u metrima od tačke do tačke i
veličina uglova.


Kad presuda komisijska postane izvršna, onda se sredstvom
kuluka (javni opšti rad, na koji je svaka poreska glava
obavezna doći ili zamenu poslati; na ovakav se način u Srbiji
prave, opravljaju i nasipaju putevi) iskopa šanac (grabe) povučenom
graničnom linijom, koja je 50/50 cm. duboka i široka,
a gdje se to ne može zbog kamena, tu se na svakih trideset
koraka podigne kamenita humka, metar visoka i isto toliko
široka.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 31     <-- 31 -->        PDF

— 319 —


Na nekim mestima upotrebljena je sila u blažoj formi,
g(ie je prosto edkazata komisiji svaka poslušnost od strane
predsednika opštinskog suda i gradjana. Ovakova sila sprečena,
je odmah osetljivom novčanom kaznom predsednika, izrečenom
od ministra narodne privrede,


Ali bilo je i slučajeva, gde se je narod odupro oružanom
silom, u nameri, da komisiju rastera, te su takove komisije
nastavile svoj rad pod zaštitom vojske, koja im je bila u pomoć
dodeljena.


A sada, na nastavimo opis samoga rada.
Pošto je i u posljednjoj opštini povučena granica, i čitava
šuma ograničena, i posto je presudjeno pitanje o pravu svojine
i na posljednjoj parceli, komisija prelazi na drugi kompleks,
koji joj je u rad predat, ili ako je samo za jedan kompleks
bilo odredjeno, čeka da sve presude postanu izvršene.
Po svršenom poslu, najdalje za trinajst dana postaje i
posljednja presuda izvršna, jer je rok za podnašanje i´albe deset
dana, a po podnesenoj žalbi dužan je pr^^ostepeni sud doneti
svoje rešenje, u roku od tri dana.
Kad i posljednja presuda postane izvršna, komisija pristupa
sastavljanju graničnog protokola
U graničnom protokolu mora biti označen naziv planine,


koja je ograničeiia, kroz atare kojih sela u kojem srezu se proteže,
dužina granične linije od tačke do tačke i veličina uglova.
Na svršetku graničnog protokola opišu se sva priznata


imanja pojedinim sopstvenicima, sa označenom veličinom, opisom
i veličinom granica, i nazivom mesta.
Granični protokol podpisuju svi članovi komisije, a koji
nebi hteli protokol podpisati, ili svoje mišljenje odvojiti, stavi
se primedba na protokolu.


Tako sastavljen protokol šalje predsednik komisije nadležnom
prvostepenom sudu, da na osnovu istoga izda državi
tapiju, koju je sud dužan u najkraćem roku poslati ministru
narodne privrede.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 30     <-- 30 -->        PDF

— 318 —


Ima slučajeva iz ranijih godina da je brat bratu prodavao
državno imanje, samo da dodje do tapije, a ima i Lakovili,
gde su se dvojica tobože parničila za izvesuo takodjer državno
zemljište, samo da dodju do izvršne presude zemaljskih sudova.


Nikakav nadzor nad šumama, koje su smatrane kao svačije
i niČiie dobro, nesavesno čiuovničtvo za vreme burnih godina
ispunjenih političkim trzavicama, koje je samo čekalo dan,
kad će protivna partija doći na vladu, pa da uzme kapu i ide
kući, podpomagalo je razne kajišarluke, pomoću kojih su pojedini
dolazili do pismenih dokaza, o pravu svojine.


Sa ovakovima i ovima sličnim dokazima, mora da se boci
komisija za ograuičivanje šuma, nastojeć da donese što pravedniju
presudu i da što pravilnije resi ovo veoma važno pitanje,
po državu i okolni narod.


Kad je tako donesena presuda i za posljednju parcelu, na
koju pojedini polažu pravo svojine, tada komisija prelazi u
drugu opštinu, koja sa ovom graniči^ i tu se nastavlja od početka
opisata procedura. —


Ali neide u svakoj opštini posao tako gladko, kao što je
to ovde opisano. —


Treba imati na umu, da u srpskom narodu ima 90% nepismenih
ljudi, da je Srbija tek pred 100 godina oslobodjena
turskoga ropstva, da je nešto od Turaka, a nešto od nesavesnog
činovničtva narod postao nepoverljiv naspram vlasti, i
da se je uživio u to, kako je šuma opšte djbro. koje je Bog
dao i kako mu je težko pojmiti važnost šuma po opšte dobro.


On neće da veruje, kako će njegovo pravo služnosti i nadalje
u tim šumama ostati, smatra ograničavanje šumu kao
otimanje njegovog dobra od strane nekoga trećeg, jer a svojoj
prostoti rezonuje: »pa i mi smo državni, i što da se te šume
naše, državne ili nazovi ih kako hoćeš od nas ogradjuju.«


Kad on dakle smatra, da mu se te šume otimaju, a u
tome ga podbaju neozbiljni i uesavesni političari opozicije,
onda nije nikakovo čudo, da se taj narod, na mestima odupre
komisiji silom, nastojeć, na svaki način da rad komisije spreči


omete.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 21     <-- 21 -->        PDF

— 309 —


Komisija za ograničavanje državnih šuma sastoji se od
tri žlana, postavljena kraljevim ukazom, od kojih dvojica moraju
biti iz sudske struke, a jedan narodni poslanik.


Stariji član sudske struke ujedno je predsjednik komisije
a mladji sekretar, U ukazu, kojim se komisija postavlja, označeno
je, koju će državnu planinu ta komisija imati da ograniči.


Tako postavljenoj komisiji odredjuje ministar narodne privrede
dan i meato sastanka, kao i polaznu, tačku rada.


Prije, nego se komisija sastane, izvesti se od strane ministarstva
narodne privrede načelnik sreza, u kome de se rad
odpoČeti, i dadu mu se potrebna naredjenja o podpomaganju
komisije u njenom radu.


Načelnik sreza dužan je odmah izvesti sve općinske sudove^
u čijim će se atarima sume ograničavati, i narediti im, da komisiju
za vreme njenog rada, imadu smatrati kao državnu
kancelariju, i izvršivati sve njezine naredbe, kao naredbe drugih
državnih vlasti hitne prirode.


Osim toga, pošalju se prije sastanka komisije, potrebni
blanketi onoj opštini, u kojoj će rad odpočeti, koje su blankete
dužni popuniti svi oni, koji polažu pravo svojine ma na
koliki deo zemljišta u šumi, koja se ima ograničiti.


Konačno prije sastanka komisije postavlja ministar narodne
privrede za svaku komisiju po jednog zastupnika države,
šumara, geometra (zemljomjera) i prepisača, dočim poslugu postavlja
pređsednik komisije.


O danu i mestu sastanka komisije izveštava ministarstvo
privrede njene članove i pomoćno osoblje preko okružnih načelstva
ako nisu u državnoj službi, a inače preko starešina
njihovih kancelarija, ako su u državnoj službi.


Odredjenoga dana, kad se komisija sastane, pre svega se
koustituiše i radi formalnosti obavi izbor predsednika i sekretara,
koji su već samim zakonom odredjeni, pa o tome sastavi
zapisnik, u koji se uvede, da se je i pomoćno osoblje komisiji
prijavilo.




ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 20     <-- 20 -->        PDF

— 308 —


Ograničavanje šuma u Srbiji.


Našim čitaocima poznato je iz raznih članaka o šumarstvu
u Srbiji, da pitanje o svojini šuma nije još konačno reaeno, i
i da ima mnogo šuma i čitavih planina, na koje pored države
polažu pravo svojine pojedina sela pa i privatna lica.


Prošlih godina pisato je u našem listu o tome, na osnovu
kakovih zakonskih propisa ima se izvršiti ograničavanje državnih
šuma, kakvi dokazi služe pojedincima i selima, da dokažu
pravo svojine na izvesne sume ili njihove delove, na kakve su
teškode komisije pri radu nailazile i t. d.


Ovim člankom namera nam je, da upoznamo naše cenjene
čitaoce sa suštinom rada ovakove komisije za ograničavanje
državnih šuma, odnosno da dovedemo Čitaoca na sam teren, i
da ga upoznamo sa komisijom, koju će pratiti od prvoga dana
njezinog sastanka, pa sve do svršetka rada u jednoj planini.


Pre nego što predjemo na sam opis, spomenuti nam je,
da se je sa ograničavanjem državnih šuma u Srbiji odpočelo
1891 god., koji je rad nastavljen 1892 i 1893 god,, a tada
je zbog političkih trzavica i financijskih neprilika obustavljen.


Nakon toga sljedovali su novi zakoni, koji su ceo taj rad
oglasili za nevažedi, te je tek 1900 god. na osnovu novoga
zakona preduzeto ponovno ograničavanje, koje je te godine prekinuto,
a 1902 nastavljeno.


Ali usljed opšte poznatog državnog preokreta 1903 izmenjen
je i zakon o šumama, a ograničavanje državnih šuma postavljeno
je na novu osnovicu, po kojoj de državi ostati manje
šuma nego po zakonima ranijih godina, ali u ovako ograničenim
šumama, nede se više modi vršiti nikakove ispravke,
jer se je država dužna na njih kod suda ubaštiniti prije, nego
što se komisija razidje, i izvaditi pismen dokaz o svojini istih.


Sa radom jedne takove komisije iz 1904 god. upoznati
demo cenjene čitaoce, a držimo, da de nam to pođi za rukom,
jer smo imali prilike pratiti jedan od tih radova od početka
do kraja.