DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 66 <-- 66 --> PDF |
— 354 — sobom pruće i raztrošeno kamenje, kojim zasipava u dolovima plodnu zemlju, zabrvljuje vodotoke i stvara velike poplave. Za brdske prediele jesu šume stoga prava blagodat. U predielima, gdje su šume sasječene, a tlo ogoljeno, stvaraju se bujice, t. j . korita, koja su obično suha, a samo za vrieme, kada velike kiše padaju, a snieg se topi, nabujaju i postaju strah i trepet svoje okolice. Francuz Demontzej raenna, da takova bujica može u jedan mah anieti u dolinu oko 150.000 m´´ kojekakve mase sa 05.000 m^ vode. Kulturne države, a medju njima u prvom redu Francuzka troše stotine milijuna franaka, da takove ogoljele površine iznova pošumi, a bujice zagradi. A i u našoj monarhiji 2^´´idonose se u tu svrhu velike svote, da se zagrade bujice, koje su dosada u Tirolu, Koruškoj, Štajerskoj, Češkoj i Dalmaciji mnogo zla počinile, a svima im je uzrok uništenje šuma. Uzčuvanje šuma leži s toga u obdem interesu pak kulturni historičar Riehl kaže; ,,Wir sehen, wie gan/.e gesegnete Liinder, denen man den schiitzenden Wald geraubt, den verheerenden Fluthen der Gebirgswasser, dem ausdorrenden Odem der Stiirme verfallen sind, und ein grosser Theii Italiens, das Paradies vou Europa, ist ausgelebtes Land, weil seiu Boden keiue Walder mehr tragt, unter deren Schutz er sich \vieder verjiingen konnte. Aber -- nicht blos das Land ist ausgelebt, auch das Volk." Nu ne samo da šuma sprečava odronjenje zemlje, nego ona u planinama prieči, da ne nastaju lavine, a povrh toga lomi ona snagu vjetra i zaštičuje svoju okolinu od pogubnog njihovog utjecaja. Sve su kulturne zemlje pregle stoga svom snagom, da svoje šume uzčuvaju, a puste površine da iznova pošume. A da potreba toga i kod nas postoji, dovoljnim nam je dokazom nas kras i silne puste površine po gornjoj Krajini, nu nestajanje i pustošenje šuma pokazuje se diljem ciele domovine. Posljedice toga ne će uzmanjkati ko i nas, kao što nisu ni drugdje, |