DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1905 str. 84 <-- 84 --> PDF |
- 372 — potrebe, s razloga, što njene i ako visoke ciene ne stoje u razmjeru sa onima, koje polučuju panjevi i kojima šumski trgovci priklanjaju veću pažnju. Željezničkih povlaka izradjeno je u Hrvatskoj i Slavoniji za polovicu manje nego prediduće sezone, dakle oko 350.000, iz bukova i hrastova drva, ponajviše prvih. Skoro polovica ciele produkcije služila je za pokriće domaćih potreba, dočim je ostatak izvezen u Italiju, Grčku, Belgiju i Holandiju, a ponešto i u Njemačku. Ciene su ove godine radi veće potrebe u Hrvatskoj, a osobito u Magjarskoj prilično poskočile i to kod normalnih povlaka za 15 20 fil., a kod vicinalnih za 50—60 fdira po komadu, te su se kod prvih kretale izmeđju K 3—3´40, a kod potonjih od K 1-70—2´10 po komadu. Razmjerno slaba produkcija ove vrsti robe dolazi odatle, što ciene nisu u pravom snošaju sa vriednošću drva, te im se produkcija slabo izplaćuje. Ove godine posvećivala se je veća pažnja dosele prilično zanemarenom izradjivanju brzojavnih stupova, za kojima je potražba ovoga proljeća bila dosta živahna. Polučivale su se ove ciene: za robu od 6YJ—7 m K 2-40—2-80, za onu od 8 m 3-20—3-50, a za 9—10 m. K 6—7. Mehko drvo, koje se ponajviše dobavlja iz Štajerske, a manjim dijelom iz Bosne, jer vrst potonjeg poriekla ne odgovara najbolje ovozemnim zahtjevima, poskočilo je u cieni za nekih 15—20% radi veće po´ražbe iz Magjarske. Šumski objekti mehkog drva težko su u obće na dohvatu, jer se većinom nalaze u čvrstim rukama. Sav razpoloživ materijal služi za pokriće domaćih potreba. Ciena gradjevnog drva kretala se je prema veličini i kakvoći od K 24 — 38, rezana smrekovina monte od K 30—42, ariževina od K 60—79, a piljena smrekovina 111. vrsti od K 28—32 po m^ paritet Zagreb. Drva za gorivo izradjeno je ove godine oko 140.000 hvati, dakle nešto manje nego u predidućoj sezoni s razloga, što ne bijaše za tu svrhu dovoljno šumskih objekata, dočim je ciena uz normalnu gladku prodju, skoro izključivo u tuzemstvu, ostala nepromienjena, naime od K 12—19 po hvatu. Postoji medjutim bojazan, da će ciena naskoro nazadovati, jer izradba drva za gorivo od bukovine u dolnjim prcdielima Dunava sve to više napreduje. Da izvještaj o trgovini sa drvom u god. 1904. bude podpuniji, sliedi ovdje sumarni pregled na prodaju došavših šumskih čestica u Hrvatskoj i Slavoniji: |