DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1906 str. 18 <-- 18 --> PDF |
— 304 — Gorivo i drveni ugljen. Piše vlastelinski okružni šumar Viktor Boiiel Ved početkom godine lf05, opažalo se, da će ciene drvnog ugljena poskočiti, jer je potražba bivala sve veća. Znamo, da je zadnjih godina bila ciena znatno pala, i da se ugljevarilo u mnogo manjoj mjeri, nego li je to bivalo. U godini 1901 još su ciene u Slavoniji bile u visini od 240—300 kruna po vagonu = 100 q a tad su koncem godine spale na 200—220 K po vagonu. Ne obazirajudi se na različite komentare, zbog čega je ciena ugljena bila pala, držim, da nije smjela pasti, ved zadržati bar minimalnu cienu od 240 kruna. Ja mislim, da su tu krivi mnogo i sami producenti, medju njima i nekoji šumari, koji stoje na Čelu manjih a i vedih šumskih gospodarstva, koje se premalo brinu, kako i gdje de bolje svoje produkte unovčiti. Ima ih, koji stradaju uslied špekulacije trgovaca, k tomu nespretnih zaključaca (Schlussbriefe) pa tada svoj produkt prodavaju kao »superprodukt« izpod ciene, što bezuvjetno moraju i ostali producenti odutiti. Primjedba gosp. šumarnika Kozarca, da su naši šumari premalo trgovci, nepobitno stoje, jer se u istinu samo slučaju može pripisati, da su ciene naših šum. produkata poskočile, koje su ved davno morale poskočiti. Drvotrsci su gospodarili i još gdje gdje gospodare našim produktima i velik je, dapače neoprostivi grieh, što su šumari pustili iz svojih ruku šumsku trgovinu i dali je drugome u ruke. Ne može se stoga, a da se toplo ne preporuči našim mladjim šumarima, koji de i onako danas sutra preuzeti uprave, vedih šumskih posjeda, da si pribavljaju i nuždnu komercijalnu spremu, jer nije šumar svojoj zadadi dorasao, ako ono, što su on i njegovi predšastnici decenije i decenije uzgajali, ne zna dobro unovčiti, prepuštajudi tek sve slučaju. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1906 str. 19 <-- 19 --> PDF |
- 305 — Kao što sam u početku spomenuo, cijene su ugljena u prošloj godini bile 320—380 kruna, a danas stoje kod 400—440 kruna. Svakako ogromna svota prema prijasnim, te je, držim hora, da se slabije pristupne bukove sastojine, razumijevajudi i lošije kvalitete, dadu sada dobro unovčiti — velim slabije pristupne, jer se ugljen u vredama dade laliko iznašati do izvoznih puteva, pa i kao drvo, bilo snositi, bilo sklizati do ugljevišta. Uzrokom, što su cijene tako poskočile, svakako je velika potražba, što je opet uzrokom vedeg razvijanja industrije. Na pitanje, da li će ciene takove ostati ili de pasti, odgovorio bih ja, i uvjeren sam, da ne de pasti, dapače bi mogle poskočiti, premda nismo daleko do kulminacije. Carinskom rastavom od Austrije, prisiljena je ova pola sve sile uprijeti, da svoju industriju podigne. Da de uslied toga potražba ug´jena biti ne samo ista nego i veda, a napose za južnu Ugarsku, to je jasno i razumljivo, pa nam daje slutiti, da de ciene ostati kao što su sada i dapače poskočiti. Kao što se iz priložene analize razabrati može, uzevši, da demo prodati na kolodvoru ab vagon II. vrst goriva drva, fat po 20 kruna, kao što se to predvidja, to demo gorivo drva izradjivati najdalje do 4—5 kl. jer je tu čista dobit od goriva po fatu bez prida 12´05 k. a od ugljena 11´89 K. dok je u 5—6 kl. ved čista dobit na ugljenu 11 "46 K a na gorivu samo 10-81 K. Poskoče li pak ciene ugljena na 450 K i više, tad ne demo biti više u stanju, izradjivati gorivo drvo, jer se to ne de izpladivati. Potražba za najboljom vrsti goriva t. j . I. vrsti ciepanica biti će doduše još veda, al to »gorivo^ ne de služiti kao gorivo, kao što nije ni do sada služilo, ved se je samo pod tim imenom prodavalo, jer služi kao tvorivo (Werkholz) i prodavat de se i nadalje vrlo dobro, naime 1 prm. po 7—8 kruna na kolodvoru. Dolazimo time do zaključka, da mi ne demo modi više ´23 |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1906 str. 20 <-- 20 --> PDF |
- 306 — goriva drva ni izradji^ati, pa demo se, što je i pravednije, služiti brikettima, jer je to bezuvjetno jeftinije gorivo. Ne treba se stoga bojati, da će nam tvornica briketta u Radkovici, koja se gradi, i možda još koja u Lici, škoditi; baš obratno, pa ih možemo mirne duše podupirati, jer se danas i onako troši dobri materijal kao gorivo, koje demo, kako sam spomenuo, bilo kao tvorivo, bilo kao ugljen mnogo bolje unovčivati, Želim sada prikazati, koja je dista dobit po fatu gorivoga drva, a koja za ugljen od jednoga fata gorivoga drva proizvodjenog. Činim to stoga, da vidimo, kako stoji bukov drveni ugljen spram bukovom gorivu, gdje je naime granica proizvodnje goriva, uzevši u obzir gorivo TI vrsti buk. ciepanica kao i III. vrsti, te rezane i sjecene oblice (Priigelholz). Najbolje de se to vidjeti iz priložene analize, uzevši udaljenost od 1—10 kim. t. j . iz šume do mjesta prodaje (kolodvora), kojoj neka još služi ovo razjašnenje: 1. Iztraživanjem je nadjeno, da drvo pripravljeno od listopada do travnja i za to vrieme sušeno zrakom u šumi (Lufttrockenes Holz) ima bez prida 1 prm. ciepanica II vrsti 2142 K« ili 517 K^- ugljena » III » 2010 » » 437 * rezani oblidi 1740 » > 419 » » sjedeni > 1340 » » 328 » » 2. Par konja provali dnevno 35 kim. uz deset satni rad i vozi svaki put 2 prm goriva, te služi dnevno 8 kruna ; za ciepanicu III vrsti plada se 107o manje od II vrsti, od rezanih oblida isto, a od sjeeenih oblida za 257o manje nego li za ciepanicu II vrsti. 3. Palenje ugljena, sa sklizanjem drva do ugljevišta plada se 0-95 K po lq. 4. Dnevna zasluga kirijaša ugljevara jest veda od kirijaša drvara i služi dnevno 9 —10 kruna, te se prema tome plada, ako vozi poprečno 10q s.´aki put: |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1906 str. 21 <-- 21 --> PDF |
-307 — Aualiza pokazajuda troškove i dobiti goriva drva i drvnog ugljena o ai kod goriva drva 05 03 > kod ugljena proizvedena iz 4 prm. drva za 4 prm. -o OD 03 troškovi 3 C3 N troškovi Netto pri. 2 =5 g," stojba ako """ *_S o © |.S> :% Sklnđilte 0 S i. II C3 03 se proda XI |8 a 03 0 100 k" po TS O 03 3 03\2 -a -a g^3 03 > ! ej .3 0 03 O II t M 1 11li m if it D CM O P 4-20 4-40 a kruna I. Za 4 prm. ciepanica II. vrsti ^ 2142 k°. d va ili 517 k" ugljena — 2 2-00 5´89 14 11 0-771 9-87 19 1 12-36 2-29 2 49 -3 2-.30 6M 13-80 0 83 10-01 194 12-22 2-26 2 46 -4-3-20 713 12-87 ,0-93; 10 09 1-95 1214 2-25 2-45 — 5 4´01 7-95 12-05 1-14 10 34 2-00 11-89 ^.20 2-40 O .C! 0 o 0 -6 qp 5´20 05 !0 9´19 10-81 sJi 1-55 § 10-77 2-08 CO ´^^ 11-46 2-12 2 32 <:L> =i :;M O (N * ZD 0 0 J~ * ~ 7 6´40 = 9-4 0 1060 1-55^ 10-77 2-08 11-46 2-12 2-32 -8 6 40 lU-43 9-57 2-32 i 11-59 2-24 10-64 1-96 2-16 -9 80 0 12 07 7-93 2-48: 11-76 2-28 10-47 1-92 2-12 9-1 0 86)1 12-69 7-31 ´2-59* 11-87 2-30 10-36 1-90 2-10 II Za 4 prm. ciepanica III. vrsti = 2 10 k°. drva ili 437 k°. ugljena. -2 1-80 5-46 9-54 0-66, 8-66|l-98 10-13 2-222-42 -3 2-00 5-67 9-33 70] 8-701-99 10-09 2-2l!2 41 -4 2-90 6-58 8-42 0-79: 8 80 2-01 9-99 2-19 2-39 -5 3-60 731 7-69 0-96L 8-98 2 05 Ol 9-81 2 15 2-35 O 10 „0 05 OJ 02 Cl 5-6 -3 4 70 05 o s-^ 8-45 1—1 6-65 tč l-31!cM 0 CO 0 9-35 2-14 OD 9-44 2-06 2-26 f^) co -7 4´90 o o 8-65 6-35 1-31 9 35 21 4 9-44 2-t6 2-26 — 8 5-80 9-58 5-42 197 10 05 2-3^> 8-74 1-90 2-10 -9 7-20 11-02 3-98 2-10 10-18 2 32 8-61 1-88 2-08 9-1 0 7 70 ll-,")4 3-46 2-19 10-28 2-35 8-51 1-85 2-05 _ -2 1-80 5-56 11-44 10-63 8-20 196 9 82 2-24I2-44 -3 2-00 5-77 11-23 0-67 8-25 197 9-77 2-i^3|2-43 ~ 4 2-90 6-70 10 30 0-75 8-33 1-99 9-69 2 212-41 -5 3 60 7-42 9 58 0 92 8 51 2 03 t-O 03 00 00 0 -6 S ´4-70|S >i 8-55 8 45 1´26^ ŠT 0 8-87 212 co 9-15 2-0812 28 (M CD 0co 0 0 00 -7 CT 4 90 o oo =° 8 75 825 co 1-26® c 8-87 2 12 -i< 9-15 2 08 2 28 -8 ´6-80 9 68 7-32 189 9-54 2 28 8-48 1 92 2-12 -9 i7-20 1112 5-88 201´ 9 67 2;)l 8-35 1 89 2-09 9-1 0 7-70 11-64 5-36 2-lOj 9 77 2-33 8-25 1-87:2-07 _ -2 ,1´50| 495 7 06 i 0-49 i 6-97,2 12 713 2 08 2-28 -3 1-60 5-05 695 0-53 7012-14 709 2-06 226 3-4 2 40 5-87 613 0-59 7-08 2 16 7 02 2-04 2-24 -5 3-UO 6-49 5 51 0 72 8-21 2-20 ^ 6-89 2-00220 -6 5 3 90^5 o ^ 7-42 oq 4-58 O 0-98 1—1 i-° co 0 0 7-49 2 28 0 6-61 1-92 2-12 0 0 0 IO CD CT m 0-98 ´~o 0 * -7 CM 14 00,=" 6 7-52 4-48 7-49 2 28 co 6 61 1-92 2 12 -8 ;4-8o 8 34 3 66 ´148 8-02 245 6-08 1-75 1 95 -9 6 00, 9 58 2 42 1-57 811 2 47 5-99 1-73:1 93 9-1 0 6-401 9-99 1-01 1-64 8 19 2-49 5 91 1-71 1-91 1 |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1906 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 308 — od 1-2 kim. po 0 1,5 K za lq. » 2—3 « ^ 0-16 » » » » 3 4 » » 0´18 » » » » 4 - 5 » » 0´22 » » » » 5—-6 » » 0´30 » » » « 6— 7 » » 0´30 » » » » 7—8 « » 0-45 » » » » 8 — 9 » » 0-48 » » » » 9—10 » » 0-60 » » » 5. Jedna dobra vreda za ugljen za 50 k°- ugljena stoji 1"80 k. te se razdere nakon 40 kratne uporabe ili na 2000 k° Prema tome je trošak na 100 k° == 0´09 Kruna. 6. 67o kamata uprave i amortizacije uzeto je za gorivo drvo na V^ god a za ugljen ciela godina. 7. Jednostavno skladište, u svrhu možebitnog spremanja manjih količina ugljena, uzev u raćun, da demo proizvesti do 100 vagona ugljena, stajat će do 200 K. ili za 100 K« = 0-02 K. 8. Nekoji nepredvidivi troškovi uračunati su u palenje. Iz priložene analize razabire se, da se proizvede od: 2142 ko buk. drva II. vrsti = 517 K« ugljena ili 247o 2010 » » » III » » 437 » » » » ´^2% 1740 » » rezanih oblida »419 » » » » 24% 1340 » » sjeČenih oblida » 32(S » » » 24*57o ili popreko 247o pa se takovo palenje smatra dobrim. Drveni se ugljen u cieloj našoj domovini najvećim dijelom u stojedim ugljenicima proizvodi, te je prema tome glavni produkt destilacije drva, dočim je ugljen kod suhe destilacije u pedima i retortama, kao nuzprodukat, a kao glavni produkt smatraju se methjlalkohol, zatim različite kiseline kao n. pr. ugljidaa, karbolna i mravinja kiselina, a napose i octena kiselina kao najvriednija. Mi takih fabrikacija ovdje nemamo, no čini se, da će i kutjevačko vlastelinptvo time početi, baš i zbog jačeg razvitka domade industrije — pa neka bude sretno! Begtež u srpnju 1906. |