DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 24     <-- 24 -->        PDF

— 22 —


Posjedovni (indikacionalui) nacrt.


Posjedovni nacrt služi za to, da se glede posjedovanja
podatci iz mapa i prednacrta pregledao iztaknu, i za izrisavanje
mapa potrebiti podatci pruže. Oni služe nadalje kod
radnja procjene, sastavka gruntovnih uložaka, mjerničke reambulacije
i ocevidnosti.


Posjedovni nacrt je kopija mape. Mapa se naime fpojedina
sekcija) kopira, razreze na četiri, i priljepi na četiri lista
od Ijepenke.


Samo Ijepljenje biva tako, da se karton namaze riedkim
klajsterom, kopir-papir sa kopijom namoči u vodi. i položi na
list od Ijepenke i pazi da većih nabora ne bude, dočim manji
nakon osušenja izČeznu.


U posjedovnom se ne crtu bojadišu razne kulture prema
obstojećim propisima. Za označiti rudine, potoke, puteve itd.
rabe se ista propisna pisma, kao i za prednacrte.


Medje se u posjedovnom kao i u prednacrtu, uviek mnogo
deblje izvlače od kultura.


Posjedovni se nacrti sastavljaju obično u mjerilu mape, nu
ako se imena posjednika ne bi dala čitljivo i razgovjetno upisivati,
sastavljaju se i u većem mjerilu.


Ostalo što se na prednacrte odnosi izpustiti ćemo, jer
držimo, da nije napomena ovdje ni nuždna.
(Nastavak sliedi).


Kemizam drva.


Piše prof. dr. S. Bošujaković.
Predležeći, što historički, što kritički pregled o kemizmu
drva posljedica je moga — ako i prekidmga — 15-godišnjeg
rada u pitanjima pirogenetičkih reakcija drva. Sastav drva se
u raznim razdobljima i po raznim ljudima vrlo različito tumačio,
a to je uzrokovalo dakako i vanrednu raznolikost u
navodima glede uspjeha pirogenih pokusa raznih iztraživaoca




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 25     <-- 25 -->        PDF

— 23 tako,
da ih nije bilo mogude valjano ocjenjivati bez pobližeg
poznavanja osnovnih nazora tadanje dobe i tadanjih ljudi. Ne
našav nigdje pregledno sabranog takovog materijala, bio sam
prinužden sam si ga sabirati, pak ga evo sada iznosim kao
suvislu cjelinu pod naslovom „Kemizam drva«.


Nije mi pri tom — dakako — bila nakana, baviti se sastojinama,
koje se nalaze u drvu samo stanovitoga drveda, ved
onima, koje su svakom drvu zajedničke, a moj predmet me je
nukao, da osobit obzir uzimam na drvo bukovo. Pri mojem
radu bi me manje zanimala kora i liko, jer mi je svrha bila
proučiti pirogene reakcije jedinog drva, ali sile okolnosti prinukaše
me, da sam i kori i liku posvetio primjerena prostora.


Drvo sastoji (s kemijskog gledišta) od znatnog broja tjelesa;
ona su u drvu razne vrsti i starosti kakvodom i kolikodom
različita. Opravdan običaj je dieliti ih u takova, koja se
vodom mogu izlužiti, i ona, koja su u vodi netopiva. Prva su
sadržana u soku drva, druga sačinjavaju stanične stjenke, ili
8U u ove ili medju ove uklopljena.


Govoriti du najprije o kemizmu potonjih, jer su hitnija i
pretežnija sastojina svakog drva.


Medju prvim tjelesima, koja su Gay Lussac, Thenar
d i Pro´u t podvrgli elementarnoj analizi, bile su razne
vrsti drva. Tvar, od koje drvo sastoji, nazivala se »drvo«,
„drveno vlakno", a Candoll e je uveo ime »lignin", koje
se do danas u raznom znamenovaiju održalo. Kada još spomenem,
da je R a s p a i 1 držao, da stanične stienke sastoje od
gume i vapna, i da suBraconnot, Authenrieth i
Bajerhamme r našli, da drvno vlakno kuhano sa sumpornom
:kiselinom daje grozdov slador, — onda sam time samo
spomenuo uspjehe rada o kemizmu drva do konca II. decenija
prošlog stoljeća, jer znanstvena kemička iztraživanja bilin.
staničja počimaju za pravo od P a y e n a (1834.), koji je izpiranjem
staničja raznog bilin. poriekla kiselinama, alkalijama,




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 26     <-- 26 -->        PDF

— 24 —


vodom, alkoholom i eterom dobivao uvjek jednak ostatak, koji
mu se ukazao izomeraim škrobu, a nazvao ga je celuloza .
Vriednost prijašnjih radnja, u kojima se različito bilinsko staničje
išlo analizovati, a da se nije iz stanica prije odstranila
sadrfina, obara Schleide n (Pogg. Ann. XLIII. 391), i ne
moguć ni on mehanički odieliti sadržaj od stauič. stjenka, služi
se mikrokem. reakcijama pak nalazi, da drvno vlakno sastoji
od barem ´6 različita tiela: stanične membrane (KOH
ne djeluje), primarnih taložina na njoj (KOH pretvara
ih, razvijaju^ CO^, u škrob*), sekundarni h taložin
a (KOH ne razvija COj a stvara tielo, koje sa J postaje
narančasto), ali uz drvno vlakno ima u drvu i tielo tako, koje
direktno jodom pomodruje ; zove ga „amjloid**) (Pogg. Ann.


XLVI. 327.). Ipak nalazimo još g. 1843. da L i e b i g pripisuje
»drvu" u obee sastav GaeH^^Oaj, a na temelju analiza, izvedenih
u njegovu laboratoriju (Petersen, Schodler itd.) a i
Chevandie r na temelju znatnog broja svojih analiza potvrdjuje
občeno dotadanje mnienje, da drvo sveg drveča, sušeno
kod 140O imade „gotovo" posve jednak sastav.
Usuprot tomu, opetujuć analize bukova i brezova drva
nalazi Paye n (C. r. VH. ,o5»; VHI. 51, i69 ; IX, j^g), daniti
je u drvu sadržana količina vodika i kisika u omjeru, u kojem
se nalazi u vodi, niti je drvna tvar, — po tadanjem „lignin"


— jednovita, niti su sastavni njeni dielovi u raznom drvu medjusobno
posve jednaki. U stanicama opažani slojevi različiti
su 0^ bitne stanične materije „celuloze" . Slojevi sastoje
od „matifere incrustante", kojoj daje formulu 035H240ijo, mada
mu nije uspjelo izolovati ju u posve čistom stanju. (F r 0 mbergov
i kontrolni pokusi [B. J. B. XXIV.462], potvrdjuju
u glavnom nalaz Payenov, a jednako i radnje B a u m h a u e-
rove [J. p. Ch. XXXn.2,o; B. J. B. XXV. 595.]) Pajen na*)
Zabluda temelji se na modroj reakciji sa J, za koju je držao, da je izključivo
škrobova.
**) Tim se imenom danas krste i druga tjelesa, od kojih njeka i nespađaju
medju ugljohidrate, već medju bjelanjkovine.




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 27     <-- 27 -->        PDF

— 25 —


dalje spominje, da je sreika drveda gotovo Čista celuloza, a
Blondeau de Carolles (J. p. Ch, XXXII. ^21), potaknut
radom Payenovim traži u prirodi što čišdu celulozu i nalazi
ju u pamuku . Vrlo malo mikroskopom vidljive iakrust.
Bubstancije iz pamuka lahko odstranjuje (kuhanjem kiselinama
i lužinama), pak onda čistu (tobože nepromienjenu) celulozu
analizuje. Dobiva rezultat nješt) različit od Pajenovog, rezultat,
koji ga vodi do najvjerojatnije formule za celulozu (koju
on zove i „drvno vlakno") CH^O. On nazivlje CHjO „organskom
molekulom" pak veli, da se od nje raznim utjecajima
grade razni kondenzačni proizvodi . . . C4H8O4 ... . CJOIIMOJU
... . CisHaeOjg itd., kako to razabire iz njekih po njemu
priredjenih i analizovanih derivata.


H a r t i n g (J. p. Ch. XXXVIII. 329) tumačedi kem. sastav
stauič. dielova kaže, da su stienke mladih stanica Čista
celuloza , sljedeća unutra kožica (utriculus internus) nije
celuloza kao ni stanična zrnca; u nutar. kožici i zrncima
ima, dok je stanica mlada, proteina , koji kod odrvenjenja
mogu ali ne moraju nestati, dočim u samoj vanjskoj
staničnoj stienki proteina u obče nema. U odrvenjenim stanicama
nalazeea se iukrust. tvar poglavito sastoji od pektin a
i njegovih soli (=^ pektozi« slične substancije), koji prodiru
kroz sve stanične dielove, i od kutikularn e njeke substancije,
koju u starijim stanicama nalazimo u izvanjskom sloju.
Snošaji tih 4 sastojina u raznom drvu i bilju su različiti.


Hartingove nazore, imenito glede pektina, pobija Mulde
r [Phjsiol. Ch. 1844.4„.], koji niti sa Pajenovim »iakrust.
substancijama" nije sporazuman, nu ipak ne iznosi ništa
boljega ni odlučnoga. Ipak i Mulder tvrdi, da u staničnim
membranama imade i proteina, [Physiol. Ch. 1844. 446,462)471,483)496]
a to na temelju požućenja sa HNO3, a istog su mnienja
i njeki drugi (Mohl, Schacht, Schleiden itd), ali svi na temelju
mikrokemijskih, nepouzdanih reakcija.


Mitscherlic h (BB. 1850.,o2) označuje glavnim sastojinama
staničnih stjenka celulozu i pluto.




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 28     <-- 28 -->        PDF

— 26 —


Rezultati, što su ih Poumare.de i Figuier (C. r.
XXIII.9,8) analizom celuloze vrlo različitih vrsti drva dobili,
suglasni su sa Pajenovimi. Našli su, da u celulozi ima
popreko 47*io%C, 6´23 7oH i 50"OT7OO. NU inače je
s inkrustiranim tvarima. Payen je inkrustirane tvari iz drva
izvadio digerovanjem sa lužinom kod 250**, pak dobio tako tvari
bogatije ua C od celuloze. Pajenov lignon, lignin, lignoza i
lignoreosa preparati su razne čistode, koji u drvu nisu preeksistovali,
jer operacija Pajenova ne ovlašduje na protivan jestau
zaključak pogotovo kad se znade, da se slador, teklina, škrob
i t. d. djelovanjem lužine kod 250° raztvaraju, A,utori su nastojali
za to inkrust. tvari izolovati bez vrućine. Maceriranjem
drva jakom natr. lužinom (12´´ kod 36°) »uspjelo« im je to.
Izlužina, taložena sa H Cl i oprana (vodom, eterom, i t. d.)
dala je tvar, koja je imala podpuno jednak elem. sastav kao
celuloza, (C. r. XXV. 17.) ali svojstva različita, a jednaka
onima pektina, koji je takodjer elementarnim sastavom jednak
celulozi. Drvno vlakno, odstraniv iz njega sve u vodi topive
sastojine, sastoji dakle po Poumarede i Figuieru u glavnom
od 2 tvari: celuloze i pektina. Pajenu seje pektin —
vele oni — kod visoke temperature raztvorio, pak je Payen
te produkte raztvorbe označio inkrust. tvarima´.


Nastojed razjasniti protuslovja u pogledu materijala, od
kojeg su gradjene stanice dolazi S c h u 1 z e (Beitrag z.
Kentniss d. Lignins etc. Rostock 1856.) do zaključka: da drvne
stanice sastoje poglavito od 2 tvari, celuloze i lignin a;
ono vrlo malo smole, trieslovina i t. d. sto se jos u drvu nalazi,
ako se ne će zanemariti, lasno se dade odstraniti, a da
se time kem. sastav celuloze i lignina ne alterira. On opisuje
načine pripreme čiste celuloze, analizuje švedski jBlterpapir (120"C)
i dolazi do formule za celulozu C^^ Hjo O5 Analizuje za tim
razne biljevne če-tti i razne vrsti drva, pak iz diferencija prema
formuli čiste celuloze računa formulu >> lignina« sa G,g 11240^0, ali ju
označuje dakako ne posve pouzdanom; kritizuje pokuse, kojima
se htjelo »inkrust. substancije« t. j . njegov »lignin« izolovati




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 29     <-- 29 -->        PDF

— 27 —


ali ni sam nije mogao naći načina, kako bi ja od celuloze
nepromienjenu odielio*.


Opisujuć razni material za fabrikaciju papira, izložen na
Pariškoj izložbi g. 1867. iztiće P a y e n ponovno (C. r. 64.i^„),
kako su već Gay Lussac i Thenard u drvu raznog drveća nalazili
razan sadržaj ugljika t. j . 48-5 do 53*o´´/» a kako su opet
celuloze najraznijeg poriekla kad ih oslobodimo inkrust. tvari
(a tako i svi novi izloženi preparati) kemijski posve identične,
napokon, kako on mnogogodišnjim svojim radom nije nikada
u drvu našao pektina. (Ne ću pri tom ni da mimoidjem jednu
opazku, da mu anal. podatci, dobiveni zajedno sa Championom
i Pelletom pokazuju u drvu uvijek ujeki suvišak vodika nad
teoretski proračunani ekvivalenat kisika).


Inkrustirajuće substancije smatrale su se uklopinama u
celulozu, odnosno njenim mehaničkim primjesama, dok nije
Erdman n (Lieb. Ann GXKXVni.i; Sappl.´ V.223) iznio
mišljenje, da je celuloza u drvu kem. vezana na drugo njeko
tielo, koje sačinjava glavni dio one t. z. inkrust. substance.
Taj spoj — Erdmann ga zove glikolignoza (C30 H4g O21)


— razpada kuhanjem sa razredj. kiselinama uglikoz u i
lignoz u (Cis HgB Oii), a lignoza kuhana sa razr. H N O3
daje tek celulozu (Ce H-m O5) uz pirokatehin. (Analogno da je
i sa glikodrupozom t, j . sastojinom konkrekcija u kruškinini
plodovima). Reakcije prikazuje sljedećim jednačbama :
C30 H^e O21 + 2 Ha O = 2 Cf; H12 Og C18 Hge 0^^
glikolignoza glikoza hgnozna, i
C18 Hg,; Ou + O = 2 Cg Hio O5 + Cg Hg O2


lignoza celuloza prirokatehin**).
(Glikolignozu priredjuja iskuhavanjem drva sa razr. octovom
kiselinom i izpiranjem vrućom vodom.)


* Csapek u svojem „Biochemie" đ. Pflanzen 11. 562. veli „Schulze
betrachtete librigens das Holz als einheitliche Materie C39 Hjj O30, welche er
Lignin nannte" pak nazna5uje uz to kao vrelo „Chem Ceatralblatt ISST.^,, Medjutim
to nije ispravno, jer Schulze tamo jasno kaže, đa drvo sastoji od blizu
50% lignina i toliko celuloze ; potonjoj da pripada formula C,, H,„ 0,o, a ligninu
C3S H34 0,0 (t. j . po našem Ce H,„ 0, odnosno Ojg H,, 0,o).
* Medjutim Stutze r (B. B. VIIIs,,) stavlja u dvojbu stvorbu arom. spojeva.


ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 30     <-- 30 -->        PDF

— 28 ~I
Baltze r (Just. Jahresber. 1873. 295) dokazuju, da je
celuloza u drvu vezana esterski na pratioce.


S posebnog opet stanovišta ide F r e m y. On sa Terreilom
publicira (malo posije Erdmanna) radnju (Bul. S. Ch.
1868.436) po kojoj razlikuje u drvu tri bitne sastojine: kutikularnu
substaueiju, celulozu i inkrust. tvari. (Hrastovo drvo


n. p. sastoji im od od 20°/o kultikul. subst., 40% celuloze i
40% inkrust. tvari, a ova potonja od u vodi topive - substance
10. u alkalijama topive 15, i vlažnim klorom u kiseline
pretvorive 15´/o). Kutikularna im substancija raznog drva sadržaje
uviek više C nego celuloza. Iztražujuć Frem y sa Urba inom
(C. r. 989,6) deblo, korenje, lišće, plodove i sjemenje
opredjeljuju i razlikuju kao kem. individue: celulozu , para celulozu,
vaskulozu i kutozu. Pod paracelulozom razumjevaju
u staničnim stjenkama sadržani spoj, što no se tek
kuhanjem sa razredj. kiselinom pretvara u celulozu.Vaskuloza (koju
je Fremy već 1859. tim imenom krstio, a koja je identična sa
kasnijom ..viskozom") nalazi se u svem staničju uz celulozu
(C. r. 94.108); to je ona tvar, koja u parenhimu srčike i drva
(i u kori) veže medjusobno stanice, naročito ju vidimo na žilju
često kao kontinuiranu, prozračnu, rogovastu membranu. U
tvrdom drvu je imade više (do 40%) u mehkom manje (topola
18%). To je glavna sastojina t. z. inkrust. substance, i to onaj
dio, koji reagensima najjače odolieva, jače i od celuloze, a
izoluie se tako, da se iz sirovine raznim neutralnim sredstvima
i razredjenim alkalijama izcrpi sve topivo, netopivi pako dio
kuha sa rezredj. solnom kiselinom (da se paraceluloza pretvori
u celulozu) onda digeruje sa amonijakalnom otopinom bakra
dok se u ovoj šta raztapa; preostatak je vaskuloza, kojoj daju
formulu C36 H^u 0,6
Dok Sach s (C. B. 1882.473) tumači lignifikaciju bilj. vlakanaca,
koja s početka sastoje samo od celuloze, tako, da se
celuloza samo modificira (a ne infiltrira drugim tjelesima iz
staničnog sadržaja) po jednačbi :




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 31     <-- 31 -->        PDF

— 29 —


C, H,„ 0,„=.5H,0 + C,s H., 0,e + Ce H, O,


celuloza lignin
to Bevan i Cross (Ch. N. 44.4^5) iztražujuć jutino vlakno
dolaze do zaključka, da je u odrvenjenim stanicama celaloza
vezana na njeko hinonsko tielo ( = „celnlohinon"), poput glikozida,
pak za to takve spojeve zovu celulidi . Kod odrvenjivanja
žive bilj. stanice pretvara, se celuloza postupačno u aromatičke
produkte, pak su celuloza, lignin, smedji ugalj, antracit članovi
velikog niza spojeva, koji se stvaraju pod uvjetima, koje je
težko iztraživati i nemogude reproducirati. Celuloza je u raznom
bilju različna, a ona je često zastupana u raznom bilju
i raznoj starosti i kojim od intermediarnih produkata kod
stvorbe ili raztvorbe njene u prenavedenom smislu. Tako u
jutinu vlaknu vedi dio nije celuloza, već agregat celulozin, koji
zovu bastoz a (J. Ch. 38.ggg). Odrvenjeno vlakno označuju
autori odrešito kemijski jedinstvenim tielom ( = lignin) aromatičkdg
karaktera (Čini im se, da je vrlo srodno sa troatomnim
fenolima, J. Ch. 43.jg)


Nakon što je Mercadante (B. B. K.jg) upozorio, da
guma nije produkt pretvorbe celuloze, kako se do tada držalo,
javlja T h. Thomsen (J. p. Ch. XIX. ^^^) da u drvu listnatog
drveća imade znatna količina njekog ugljohidrata, za
koji mu se čini, da stoji u tiesnom savezu sa gumama, pak
de ga predbježno zvati „drvna guma". [To je isto ono tielo,
sto su ga Poumarede i Figuier (1847) opisali kao „pektinsku"
substancu, što se uz celulozu nalazi u drvu i 0 kojem je kasnije
Reichardt (1877) na temelju radnja Scheiblerovih (BB.
Vl.gijj) naveo da je identično sa ,arabinovom kiselinom".*]
Thomsen dokazuje da se drvna guma bitno razlikuje od arabinove
kiseline (što je medjutim već i Freraj 1860. za
pektinsku substancu konstatovao.)


Prema svemu tomu nije čudo, da E. G 0 t ti i e b, radeć u
istom predmetu 1884. veli, da o tjelesima, što se u drvu uz;
celulozu nahze, ne znamo gotovo ništa. Mi znademo doduše,


* Po Scheibleruje dotadanja ,metapektinova kiselina" identična sa arabinovom
kiselinom, a „pektinoza" sa arabinozom, a po Fremyu (C 18604) je „celulozna" kiselina
identična sa metapektinovom kiselinom.


ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 32     <-- 32 -->        PDF

- 30
veli on, da u drvu im ade tjelesa različitih od celuloze, jer
sadržaj vodika i ugljika u drvu nadilazi znatno količine,
što ih formula celuloze zahtjeva, a tu razliku ne mogu one
neznatne količine trieslovina, masti, smola i dušičnatih tvari,
sto ih u drvu nalazimo, uzrokovati, — ali mi još neznamo,
dali je ono, što zovemo „inkrust. substanca", „lignin" itd. ili
što botaničar zove „drvovina" jedna ili vise raznih tvari. Uz
celulozu, škrob, drvnu gumu, a valjda i druge njeke tvari sastava
(CHio05)n svakako imade i posve drugčijih individua
u drvu, samo nam ih dosadania nauka još nije pouzdano odala!


M. Singe r (Monatsch. f. Ch. S.ggJ nalazi u drvu uz
Thomsenovu drvnu gumu još „nesumljivo" vanilina i koniferina,
ter još jednu žutu, pobliže neproučenu tvar. Njemu je
lignin hipotetično tielo, koje s navedena 4 valjda stoji u savezu
ali svakako mu „lignin" nije kemijski individuum, ved smjesa
različitih tjelesa. Uz Thomsena i Singera dokazuje i F. K o c h
(Ph. Z. f. Russl. 25
6191 685> 651) 667, 683> 699) ^a je drvua guma
samostalno , dobro karakterizovano kem. tielo, koje je dosele
nadjeno osim u drvu lisnatog drveda samo još u liku i u
jednom sklerenhimatičkom tkivu uzplodja. (U drvu je sadržana
« modifikaciji, koja je u vodi topiva. U drvu conifera i cupressineja
pak i onakovom inom bilinskom tkivu, koje ne sadržaje
„lignina", nije je našao).
Oprečno tomu drži Hoffmeister (Landw. J. 1 ž.jgg)
da je t. z, „drvna guma" dio prave celuloze, koji se usljed
nježnije strukture u slaboj lužini lahko topi, drugi dio celuloze
je lužini i drugim agensima odporniji, a doprinosi tomu
inkrust. substanca, s kojom je celuloza u tiesnoj zajednici preformirana
u drvu, sačinjavajud pretežni dio istoga. Kad se -ma
kojim poznatim sredstvom iz drpa odstranjuju te inkrust. saetojine,
več se time mienja i celuloza, tako, da je i potonju
nemoguće iz drva u nepromienjenom stanju izolovati (L.V.St.
39.461) U kutikularizovanim membranama dopušta prisutnost proteina
(Pflanzenzelle ISGT.^gg.) u inim membranama ju poriče.


Bertran d (C.r. 114,491) oslanja se na Fremv i Urbaina
i uči, da iz vrudom vodom i alkoholom izpranih odrvenjenih




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 33     <-- 33 -->        PDF

— 31 —


bil. dielova izlužuje27ona na NaOH dva tiela i to drvnu gumu,
što no se iz izlužine alkoholom taloži, i lignin , što se dobiva
u podobi žutog praha, kad se nakon odstranjenja drvue gume
tekućina zakiseli sa H2SO4 izpari gotovo do suha, izluži 807o
nim alkoholom i taloži vodom. U 2´´/´onoj lužini netopivi dio je
celuloza i vaskuioza, pak ih možemo amonijakalnom otopinom
bakra rastaviti: celuloza se u njoj raztapa, vaskuioza ne.


Drvna guma, što su ju W h e e 1 e r i T 0 11 e n s (BB.22.
1046 ) 57 (juom lužinom izlužili iz bukova, prije amonijakom
izpranoga drva, dala im je hidrolizom samo ksilozu,
koja je vrlo slična u svojstvima arabinozi, ali s ujom
nije identična, ma da imadu posve jednaku molekularnu
formulu, koju autori ustanoviše nedvoumno sa Cj H^^ Oj.
(I Draggendorffova »metarabinova kiselina«) [Analjse der
Pflaazen, 1882. p 87.] identična je sa »ksilanom« [Schuppe,
Just Jahresb. 1882. I. 96.]. Njima je uspjelo posve jednaku
drvnu gumu izlužiti i iz jelova drva, samo u daleko manjoj
količini. Tako iz raznog materijala priredjena i ponovno i pobliže
iztraživana pokazala im se drvna guma konstantno sastava
Cg Hjo O5. (Z. Riib. 188y.86o) (Drvnu gumu analizovali su još
Thomsen, kasnije Koch, Schuppe ter Johnson, pak se sve te
analize izuzev Schuppeove slažu na formulu Cg Hio05).Potom
drže drvnu gumu samostalnim kem. individuom, ksilan-om*,
koji je posve različit od 1 i g n i n a t. j . tvari, što se uz drvnu
gumu i uz ksilozu u drvu nalaze. Dočim naime ni ksiloza ni
ksilan (kao ni arabinoza) što se iz drva sa NaOH i taloženjem
sa alkoholom dobiva, sa floroglucin reagensom za hlada ne reaguje,
to se po Allen i ToUensu (A.-260.28y.306) sa NaOH
iz raznih vrsti drva dade izlužili još njeka tvar, koju alkohol


* Količino S´/o-nom lužinom izcrpive „drvne gume" opredielio je sistematski
u velikom broju vrlo različitog drva Okumura (C. 1894. II. 1048. i
1896. 1. 897.) pak je nalazio 1 do 20% (u drvu listnatog drveća mnogo više nego
igličastog). Storer (C 1897. II. 902.) nalazi drvne gume u drvu od topole u
razno godišnje doba i raznih starosti )3—14% (6*87o u kori) nu uz ovu još dvostruko
i više inih pentozana; u trulom brezovom drvu (C 1898. II. 801.) daleko
manje i drvne gume (S´.´iVo) i inih pentozana (l´77o) nego u zdravom (12-8 odnosno
.´!6-l%).


ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 34     <-- 34 -->        PDF

- 32 —
ne taloži, a koja za hlada reaguje sa floroglucinom (a i tom
reakcijom nastala boja spektralno se razlikuje od one, ato ju
daju ksiloza i arabinoza odnosno ksilan i araban). Tu tvar,
koja takodjer valjda nije jednovita, označuju Tollens i drugovi
1 i g n i n 0 m, pak zaključuju iz gornje reakcije, da u tom ligninu
mora da je prisutna njeka, od poznatih pentoza i pentozana
različita, a dosele nepoznata tvar.


G. Lang e (Z. phjs-´ol. Ch. XIV. ij^jgg.) vrada se donjekle
na stanovište Bevan i Crossovo. Izpiranjem bukova i hrastova
drva (sadržavaju mnogo ksilana) sa vodom, onda 5°/o-uom HCl
za hlada, napokon (da odstrani ksilan) sa NaOH po Thomsenu,
dobiva preostatak, koji im je netopiv u svim običajnim,
samu celulozu otapajudim sredstvima, a to mu je dokaz, da je
celuloza u toj tvari kem. vezana na »inkrust. substancu«. Taj
spoj označuje Lange 1 i g n i n o m. Imajud na umu, da se
čista celuloza po Hoppe Sejleru taljenjem sa KOH niti kod
200° C ne raztvara, grijao je svoju tvar kod 185" C sa 4—5
strukom količinom KOH, talinu izlužio vodom, izmjeničnim
okiseljivanjem i oluživanjem te filtrovanjem odielio čistu celulozu,
koja se lužinom taložila, od njenog bivšeg saveznika, koji
se taložio kiselinom. Iz bukova i hrastova drva dobivene tako
celuloze pokazale su se posve identične, a jednako su bile
identične medjusobno i kiselinama taložive tvari. Potonje, topive
u alkalijskim hidroksidima, taložile su se i vapnenim i
barijevim solima, pak ih Lange zove »ligninskim kiselinama«.
Razabrao je da su to smjese od po dvie kiseline jednakog
empir. sastava. One od bukova lignina stvorene identične su
8 onima od hrastova, a i kvantitativno su jednako zastupane.
Kasnije (Z. phjsiol. Ch. XIV. 217) iztražio je jos u jednakom
smjeru »lignin« jelova drva, pak ustanovio, da je i ovaj posve
analogan ligninu bukova i hrastova drva, pošto su produkti
njegove raztvorbe : celuloza i ligninske kiseline onim jednaki.
Elementarne analize ligninskih kiselina vode ga do približne
formule C20 H^i Og, a ima ih u ligninu pomenutih vrsti drva
a2—14% uz 61-64% celuloze. Lignin je dakle Langeu spoj


ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 35     <-- 35 -->        PDF

- 33


celuloze sa njekom tvari konstantnog sastava, dožim L i n d-
Bey i Tollen s (Lieb. Ann. 267,341) označuju ligninom komponentu,
koja je u drvu kem. vezana na celulozu u spoj, koji
se dade razmjerno težko razriešiti. Kad se drvo kuha pod
tlakom od 5 atmosfera, ostaje celuloza netaknuta, a odciepi se
lignin i ksilan, jer se potonji takodjer prema iztraživanjima
Tollens i Schulzeovim (L. V. St. 40. ge,) nalazi u
odrvenjenoj stanici ne kao jednostavna primjesa, ved sa celulozom
kemij. vezan.


Drugčije opet značenje imade lignin I hl u (Ch. Z. I5.201)
I njemu lignin nije spoj celuloze sa nječim drugim, ved su mu
to inkrust. substance najvedim dielom bez celuloze, kojih imade
u drvu po prilici toliko, koliko i celuloze*. Što je za pravo
taj lignin, to se — veli Ihl — još ne može redi: našlo se u
njem vanilina, koniferina, drvne gume, a svakako su još i
druga tjelesa u njem sadržana. I korični aldehid je valjda sastojina
drvne substance a osim ovoga još i drugi derivati alilbenzola,
kao što je eugenol, safrol i anetol u malim količinama.
Arom. spojevi u drvnoj substanci derivati su jednog te
istog ugljovodika, alilbenzola Cg H5 . CHiCH.CHg. U ligninu
su arom. spojevi (korični aldehid, eugenol, vanilin i t. d.) vjerojatno
vezani na terpene, smole, kamfore i gume a možda i
na celulozu. Ti se spojevi kuhanjem s alkalijama, kiselinama
(osobito pod tlakom) razpadaju u svoje komponente, slično kao
glikozidi. Ihl stavlja lignin u grupu t. z. gumi-smola, samo u
ligninu imade razmjerno malo smola naprama količini guma.


Ihlovi izvodi baziraju najvedim dielom na t. z. ligninskim
reakcijama, manje na proučavanju izolovanih tjelesa, pak po
tom ne možemo Ihlovu nazoru podati osobite vriednosti, jer
kako demo kasnije vidjeti t. z. ligninske reakcije nisu drugo
no analogna bojadisanja staničnih dielova, odnosno sastojina


* Cieslar (Bied. C. B. 28.j5„) studirao je uvjete, uz koje se lignin u drvu
nagomilava, ter opredielio lignin u velikoj množini razno uzgojenog istovrstnog
i raznovrstnog crnogoričkog drveda.
3




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 36     <-- 36 -->        PDF

— 84 —


s jedne — a čistih kem. preparata s druge strane, a analogija
ne ovlsšduje na identifikovanje.


Po svem dosađanjem imali su Bevan i Cross (B. B.
24.i„2) dovoljno razloga, da napuste svojedobno predloženo ime
»celulohinon« a postave ime »li gnoceluloza« za spoj celuloze
sa onim sto nije celuloza u odrvenjenim stanicama. Tipična
lignoceluloza im je jutino vlakno, koje se uplivom razredj.
kiselina dade lahko i kvantitativno ciepati u celulozu i
nješto, što nije celuloza. Ta nepoznata komponenta —lignin — sadržaje
im po derivatima suded po svoj prilici karikastu strukturu :


O pak su po 3 takove karike posredovanjem ki/
\ sika kondenzovane u ligninsku molekulu.
HO C(OH),
Jj I Na temelju proučavanja produkata, što se do\
/ ´ bivaju oksidacijom lignoceluloze, dolaze do uvjeg
renja, da odrvenjivanje sastoji u znatnoj promjeni
celuloz e redukcijom i anhidrovanjem (Ch. N. 64.63).
Baly i Ghorlej (Ch. N. 71 ^e), potvrdjuju nazor Cross
i Bevanov, da lignoceluloza nije smjesa celuloze sa nječim što
nije celuloza ( = neceluloza) Za potonju kažu, da nije jednovita
tvar i da je iz nje težko čiste individue izolovati; potonji
daju furfurola, dakle posjeduju glavno svojstvo onog diela drvovine,
koji ne sadržaje celuloze. Po njima sastoji lignoceluloza
od 4 mol. celuloze (CeH,|,0,) I mol. pentozana (C5H10O5) i 1 mol.
CigHjgOs, titla sa jednom keto-R-heksengrupom (CeHeOg). „Neceluloza*
je žuta, gumozna tvar.
Bevan, Cross, Beadle.i dr. nastaviše u svojem (gore iztaknutom)
smieru iztraživanja, imenito proučavanje strukture i
derivata same celuloze i time započeše novu, treću periodu u
kemizmu drva.
Medjutim prije nego nastavim iznositi rezultate njihova
rada, moram iztaknuti i onaj smjer iztraživanja staničnih membrana,
što ga je poduzeo Schulze sa svojim učenicima.
U B. B. 25.8477. nalazi se prvi dio toga rada u preglednoj
formi. Schulze označuje celulozom onaj dio staničnih
stjenka, što je najodporniji reageasima. Svih do tada iztraže




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 37     <-- 37 -->        PDF

— 35 —


nih 11 celuloza najrazličitijeg poriekla (pamuk, drvo, slama,


vodni plodovi itd.) dalo je hidrolizom uvjek dekstrozu, nu uz


ovu kadkada još manozu ( = Reissova „seminoza" B. B. XXII.


eos). Dakle uz redovitu „celulozu" nalazi se kadkada još i


drugčija celuloza. Potonju treba dobro razlikovati od onih sa


stojina staničnih stjenka, koje ne pripadaju „celulozi" u gor


njem smislu rieči (odpornost reagensima), a dadu se lahko pre


tvoriti u galaktozu, manozu i pentaglikozu. Medju potonje


tvari spada u prvom redu drvna guma, koja hidrolizom daje


ksilozu.


Schulzea vode iztraživanja do neodlučnosti, da li bi imenom
„celuloza" označivao sav onaj dio staničnih membrana,
što je najodporniji razredjenim kiselinama i alkalijama, ali
je u amonijakalnoj otopini bakra topiv, ili bi to ime
ograničio i njim označivao samo onaj dio tih sastojina,
koji hidrolizom daje dekstrozu, a koji je konstatna sastojina
svih staničnih stjenka. U prvom slučaju trebalo bi onda
razlikovati dekstrozocelulozu, manozocelulozu itd. On naginje
toj nomenklaturi. Sve one celulozi podobne sastojine staničnih
stjenka, što no se razmjerno lahko raztapaju, krsti autor zajedničkim
imenom hemiceluloze, pak predlaže, da se za
pojedine pridrže imena: galaktan, araban, ksilan, manan itd.
jer ta označuju produkte, što se od tih ugljohidrata hidrolizom
dobivaju. Za razliku pojedinih modifikacija predlaže
tvorke y., [i, v ili orto, meta, para. On upozoruje (Z. physiol.
Ch. 19.88) da takovom razdiobom nipošto ne poriče, da celuloze,
hemiceluloze, amiloid i druge sastojine staničnih stjenka
sačinjavaju Čitav niz kemieki srodnih tjelesa sa množtvom


intermediarnih produkata, koje je teško oštrim granicama grupirati.


Winter8tei n (Z. IT.gsi) usvaja predlog Schulzeov
onamo, da lahka topivost u vrlo razredjenim kiselinama karakterizuje
hemiceluloze za razliku od celuloze, koja se
ni u vrudoj jak o razredjenoj kiselini ne topi, a sličnonjeki drugi (Kleiber C. 1900. Il.^gg), dok E. Gilson (Die




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 38     <-- 38 -->        PDF

— 36 —


Krjstallisation d. Cellulose 1893.) ved iztiče, da n. pr. Schulzeova
manozoceluloza nije kem. individuum (ved smjesa eelulose
8a tjelom paramananom) a tako da je i s drugim „raznim
vrstima" celuloze, pak po tom da takovo diferenciranje nije
shodno. Celulozom imala bi se nazivati samo Schulzeova dekstrozoceluloza,
koja da je karakterizovana time, što se od nje
jedine mogu prirediti čisti sferoidni kristali, i što ona jedina
sa jodom i sumpornom kiselinom pomodruje. Prema tomu bi
se manozoceluloza i slične anhidropolimerije ugljohidrata
imale brojiti medju hemiceluloze. (Prigovoru Reissovu ,
Lanđw. Jahrb. 18.747, kao da i njeke rezervne celuloze, koje
hidrolizom ne daju dekstroze, od joda i sumporne kiseline pomodruju
parira Gilson tim, što da Keissov materijal sadržava
i nješto dekstrozoceluloze.) I sam S c h u 1 z e do mala
(Ch. Z, I9.t«5) obrazlaže, da se klasifikacija u celuloze i hemiceluloze
na temelju razlikosti u topivosti u razredjenim vrudim
kiselinama ne može održati, a i ina koja korektna klasifikacija
da je nemoguda, dotle, dok se bolje ne prouči što više u staničnini
nalazećih se tjelesah, koja su bez sumnje intermediarni
produkli pretvorbe jednog tipičnog titla u drugo. Dapače on
upozoruje, da samoj »celulozi" pripada samo vrlo velikom
vj erojatnošd u alineabsolutnom sjegurnošdu, formula (CgH,o
OJy., jer elementarne analize raznih preparata nisu baš posve suglasne,
a mi ne znamo ni to, da li je toj nesuglasnosti krivo
možda sušenje kod raznih temperatura ili što drugo. Što je
celuloza, to se izcrpivo odgovoriti ne može, jer nije karakterizovana
dovoljnom razlikošdu od ostalih pratilacah ili derivata
u staničju. Kad bi išli onako daleko, kao Gilson, naprtili bi
si novih potežkoda u razlikovanju pojedinih hemiceluJoza,
medju kojima bi se nalazila, vrlo različito reagujuda tjelesa, od
kojih njeka imadu daleko vede srodstvo i analogiju sa dekstrocelulozom,
nego sa svojim tobožnjim drugaricama hemicelulozama
(n. p. Cross i Bevanove celuloze). Pak ni samoj Gilsonovoj
celulozi ne bi bilo time mnogo pomoženo, jer bi se
ppda možda i Wintersteinovi preparati iz gljiva (Bot. Ges. 11




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 39     <-- 39 -->        PDF

— 37 —


441! 13.65; Z. ph.ysiol. Ch 19 .,8?,; BB. 28.,67), morali medja nje
brojiti, a ovi su osim hidrolitiSkog pOaasanja manje sroiai celulozi,
nego njeke tvari, koje bi po Gilsonu spadale medju hemiceluloze.
Definicija „celuloze« je dakle ne moguda, ali
Bchulze iztiče nadu, da će ju omoguditi iztraživanja u onom
smieru, u kojem podjoše Bevan, Croas, Beađle i dr , koji nastoje
u prvom redu razjasniti konstituciju jedne „tipične celuloze"
što ju reprezentira n. pr. čisti pamuk, i jedne tipične


„lignoceluloze" n. p. jutinog vlakna, pak da de se na temelju
derivata prve dođi do spoznaje kemizma druge.


(Nastavak sliedi).


JLJ X S ´_L´_^A-JB^.


Društvene viesti.


Upravni odbor družtva, obdržao je na dne 16. prosinca ređo
vitu sjednicu, i to pod predsjedničtvom I. podpredsjednika prof. F. KeKesterčaneka,
a u prisutnosti p. n. g. odbornika: Benaka V. — Begne


A. — Ernia R. — Laksara D. — Partaša I. — Rozmanitha ´A. —
Slapničara E. — Szentgy6rgyija L. i tajnika Dojkovića V. — Na dnevnom
redu bilo je: Izvješće 0 provedbi njekojih zaključaka prošle glavne
skupštine; zatim riešenje raznih molba za podielenja podpora, na račun
K6r6skenyieve zaklade kao i družtvenih sredstva, te razni tekući i administrativni
predmeti. Potanje izvješće sliediti će nakon ovjerovljenja
sjedničkog zapisnika.
Zapisnik sjednice upravnoga hrratsko-slavonskoga šumarskoga
đrnžtva, obdržane dne 28. listopada 1906. u „Šumarskom Domu". Prisutni
p. n. g. g. odbornici: F. Kesterčanek, Kuzma Julijo, Rozmanith
A., Benak V. Szentgy6rgy L., Erny R., V. Dojković,Mocnaj D., Trotzer
D., Borošić A., Partaš I., Slapničar E., Laksar D., Begna A. i Zajc pl. C.


Predmeti viećanja :


1. Čita se zapisnik sjednice upravnog odbora od 16. rujna 1906.
bude p. n. gospodi odbornicima J. Kuzmi i D. Mocnaju ovjerovljen.
2. Podpredsjednik družtva F. Kesterčanek saobćuje, da se presvietli
gospodin družtveni predsjednik Marko grof Bombelless, brzojavno
izpričaje, da sjednici prisustvovati nemože zdravlja radi, zatim da je
družtveni odbornik g. S. pl. Hankony javio, da ne može primiti čast odbornika
pošto mu to zvanićni odnošaji nedozvoljaju — a svoj izostatak k da