DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 32 <-- 32 --> PDF |
- 30 veli on, da u drvu im ade tjelesa različitih od celuloze, jer sadržaj vodika i ugljika u drvu nadilazi znatno količine, što ih formula celuloze zahtjeva, a tu razliku ne mogu one neznatne količine trieslovina, masti, smola i dušičnatih tvari, sto ih u drvu nalazimo, uzrokovati, — ali mi još neznamo, dali je ono, što zovemo „inkrust. substanca", „lignin" itd. ili što botaničar zove „drvovina" jedna ili vise raznih tvari. Uz celulozu, škrob, drvnu gumu, a valjda i druge njeke tvari sastava (CHio05)n svakako imade i posve drugčijih individua u drvu, samo nam ih dosadania nauka još nije pouzdano odala! M. Singe r (Monatsch. f. Ch. S.ggJ nalazi u drvu uz Thomsenovu drvnu gumu još „nesumljivo" vanilina i koniferina, ter još jednu žutu, pobliže neproučenu tvar. Njemu je lignin hipotetično tielo, koje s navedena 4 valjda stoji u savezu ali svakako mu „lignin" nije kemijski individuum, ved smjesa različitih tjelesa. Uz Thomsena i Singera dokazuje i F. K o c h (Ph. Z. f. Russl. 25 6191 685> 651) 667, 683> 699) ^a je drvua guma samostalno , dobro karakterizovano kem. tielo, koje je dosele nadjeno osim u drvu lisnatog drveda samo još u liku i u jednom sklerenhimatičkom tkivu uzplodja. (U drvu je sadržana « modifikaciji, koja je u vodi topiva. U drvu conifera i cupressineja pak i onakovom inom bilinskom tkivu, koje ne sadržaje „lignina", nije je našao). Oprečno tomu drži Hoffmeister (Landw. J. 1 ž.jgg) da je t. z, „drvna guma" dio prave celuloze, koji se usljed nježnije strukture u slaboj lužini lahko topi, drugi dio celuloze je lužini i drugim agensima odporniji, a doprinosi tomu inkrust. substanca, s kojom je celuloza u tiesnoj zajednici preformirana u drvu, sačinjavajud pretežni dio istoga. Kad se -ma kojim poznatim sredstvom iz drpa odstranjuju te inkrust. saetojine, več se time mienja i celuloza, tako, da je i potonju nemoguće iz drva u nepromienjenom stanju izolovati (L.V.St. 39.461) U kutikularizovanim membranama dopušta prisutnost proteina (Pflanzenzelle ISGT.^gg.) u inim membranama ju poriče. Bertran d (C.r. 114,491) oslanja se na Fremv i Urbaina i uči, da iz vrudom vodom i alkoholom izpranih odrvenjenih |