DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1907 str. 37     <-- 37 -->        PDF

— 35 —


nih 11 celuloza najrazličitijeg poriekla (pamuk, drvo, slama,


vodni plodovi itd.) dalo je hidrolizom uvjek dekstrozu, nu uz


ovu kadkada još manozu ( = Reissova „seminoza" B. B. XXII.


eos). Dakle uz redovitu „celulozu" nalazi se kadkada još i


drugčija celuloza. Potonju treba dobro razlikovati od onih sa


stojina staničnih stjenka, koje ne pripadaju „celulozi" u gor


njem smislu rieči (odpornost reagensima), a dadu se lahko pre


tvoriti u galaktozu, manozu i pentaglikozu. Medju potonje


tvari spada u prvom redu drvna guma, koja hidrolizom daje


ksilozu.


Schulzea vode iztraživanja do neodlučnosti, da li bi imenom
„celuloza" označivao sav onaj dio staničnih membrana,
što je najodporniji razredjenim kiselinama i alkalijama, ali
je u amonijakalnoj otopini bakra topiv, ili bi to ime
ograničio i njim označivao samo onaj dio tih sastojina,
koji hidrolizom daje dekstrozu, a koji je konstatna sastojina
svih staničnih stjenka. U prvom slučaju trebalo bi onda
razlikovati dekstrozocelulozu, manozocelulozu itd. On naginje
toj nomenklaturi. Sve one celulozi podobne sastojine staničnih
stjenka, što no se razmjerno lahko raztapaju, krsti autor zajedničkim
imenom hemiceluloze, pak predlaže, da se za
pojedine pridrže imena: galaktan, araban, ksilan, manan itd.
jer ta označuju produkte, što se od tih ugljohidrata hidrolizom
dobivaju. Za razliku pojedinih modifikacija predlaže
tvorke y., [i, v ili orto, meta, para. On upozoruje (Z. physiol.
Ch. 19.88) da takovom razdiobom nipošto ne poriče, da celuloze,
hemiceluloze, amiloid i druge sastojine staničnih stjenka
sačinjavaju Čitav niz kemieki srodnih tjelesa sa množtvom


intermediarnih produkata, koje je teško oštrim granicama grupirati.


Winter8tei n (Z. IT.gsi) usvaja predlog Schulzeov
onamo, da lahka topivost u vrlo razredjenim kiselinama karakterizuje
hemiceluloze za razliku od celuloze, koja se
ni u vrudoj jak o razredjenoj kiselini ne topi, a sličnonjeki drugi (Kleiber C. 1900. Il.^gg), dok E. Gilson (Die