DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1907 str. 32 <-- 32 --> PDF |
— 110 — atnorfan prah, netopiv u vodi i eteru, lahko topiv u alkalijama; jedna je topiva u alkoholu, druga je u njem netopiva. Kako, naročito iz novijih radova, razabrasmo, tvar, koja uz celulozu tvori »drvovinu«, dakle »ligninska tvar«, svakako je kompleks ili smjesa različitih tjelesa, vedinom tjelesa, što ih Schulze (a i Gilson) označuje hemieelulozama, (—Schulze broji međju hemiceluloze i njeka tjelesa koja su nesumnjivo rezervni uglohidrati, dakle ne pripadaju bitnim sastojinama staničnih stjenka—), to demo i ta pojedina tjelesa niže po mogudnosti morati proučiti, pak mi se je pri tom odlučiti za njeku sazdiobu. Dok se novija klasifikacija ima osnivati deduktivnim načinom, ali još nije daleko od hipoteza, meni se čine za razdiobu u glavnom sada još shodaiji rezultati induktivnog rada u kemizmu drva, u glavnom dakle rezultati rada I. i II. periode, a III periode,* samo u pojedinim partijama. Kod promatranja hemieeluloza, o kojima mi je u prvo Ja redu ovdje govoriti, držati du se dakako Schulzea; on smatra u drvnom staničju dokazanima: galaktan, manan, araban i ksilan, za koje znademo, da su dielom heksozani dielom pentozani. Od heksozana prvi je Seliwanof f naslučivao u drvu galaktan a (TK 21. I. 86, ref C 89. 1.539) t. j . ugljohidrata koji hidrolizom daje galaktozu (uz Furfurol), a oksidacijom sa dušičnom kiselinom sluzau kiselinu. (Iz sjemena lueerne prvi ga je izolovao M u n z, C. r. 94.453,, kašnje S t e i g e r H. 14. 237, iz lupina samo ga on zove, >paragalaktan«, a Schulze i učenici njegovi i iz drugih mnogih staničnih stjenka. Kasnije su u t. z. sulfitnom lugu (-cjedina kod pripreme „sulfitceluloze« od drva) dokazali Lindsej i Tollens (Lieb. An. 267.370) nedvojbeno uz manozu i galaktozu, doČim Bentran d (C. r. 129io25) i Kim 0 to (Agr. Coll. Tokjo 1902 253) pak; WheelersaTollensom (B. B. 22.io46) nalaze samog galaktana u drvu. Ostaje ipak neriješeno, kolikoga imade i dali je svuda jednak, pogotovo kad se znade, da imade *Razlog leži već i u tom, jer se za njeke sastojine drva ni danas jog ne zna, pripadaju li staničnim membranama ili soku, t. j . da li su produkt sintetički ili podukt regresivne metamorfoze. |