DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 12     <-- 12 -->        PDF

— 50 —


destilacijom, nalazi, da brza destilacija daje ne samo manje
drvnog octa, ved je u ovom i absolutno i relativno manje i>
kiseline. Samo plinova je kod nagle destilacije više.


Evo njekih njegovih podataka, što ih je dobio naglom (a)
i laganom (b) destilacijom bukova drva, na koje demo kasnije
još upozoriti.


zdravo deblo zdrave grane opaljene grane


a, b. a. b. a. b.
ukupnog destilata, (katrana*^ ^Sjdrvnog octa
44´35
4-90
39-45
51 65
5-85
45-80
43-14
2 90
40 24
49-89
4-81
45-08
47-32
5-99
41-33
51-31
3-56
47-75
drv. ocat eadržaje
"/o octive kiselinepo tom oct. kiselineugljenaplinova
9 78
3-86
21-90
33-75
11-37
5*21
26 69
21-66
10-89
4-38
21-30
35´56
11-40
5-14
26 19
23-92
8-88
3-67
20-98
31-70
10-08
4-81
23-23
25-46


I vidina temperature, do koje se postupačnim grijanjem
ide, odlučuje o količini ugljena, a po tom i drugih destilacionih
proizvoda, što je takodjer razumljivo, kad se znade, da
»ugljen« nije cisti ugljik, ved smjesa ovoga sa više ili manje
H i O ili nihov medjusobni spoj* (ne uzimajuć obzir na
mineralne sastojine). I način postanka ugljena od drva to razjašnjuje,
a izvedeni pokusi Violettovi (i dr.) to izravno dokazuju.


Proučavanjem suhe destilacije (parenoga) drva (C. t. 32.713;


D. 123.125) došao je Violette do zaključka, đa se drvo kod
150" ništa ** a do 200" postupaČno ponješlo raztvara, da kod
232" posmedjuje. Iz toga se nadalje razabire, da od ugljika
sadržana u drvu do 2507o izhlapi ´/B, medju 300 i 350 polovica,
a nad 1500" VsDrugčije
je, kad se drvo ne destiluje, ved grije u posve
zatvorenoj posudi. S istim drvom je Violette i taj pokus izveo.


* gl. 0 tom kašnje.
** Gillot (0. r. 66.231) da sedrjo požima ponješto raztvarati već iznad 100° C, a,
moji pokusi dokazuju, đa Gillot imade pravo.