DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— 54 — oct. k., drv. žeste, ugljena suhe, ciepane hrastovine 372 1-37 22-5 brezovine neciepane 5-00 1-30 20^6 brezovine ciepane 4-90 1-27 22-2 stare bukovine neciepane 4-18 1-39 23 0 stare bukovine ciepane 5-71 1-T6 24-3 stare grabrovine neciepane 5-00 1-41 24-5 stare grabrovine ciepane 6-24 1-38 25-0 hrastove pilovine 1-31 0-38 20-0 odpadaka u pilani hrastova drva 43 1 0-93 24-0 Uvjeti za maksimalnu izdašnost iz svakog pojedinog materijala jesu: što laganija (do H-satna) i što pravilnija destilacija. Te pokuse opetovao je u veliko (C. r. 122. 735) sa po 4´5 m^ drva, pak je kontrolujud pomno temperaturu mehaničkim udesbama hvatao u raznim razdobjima kroz 15 sekunda sabrane destilate, koje je iztražio. Izveo je njekoliko stotina pokusa destilujuć raznom brzinom, pak na temelju ovih pronašao, posvemašnju izpravnost svojih rezultata u malom. Ne smijem tu zamuČati ni pokuse AVaissbeinove (C. 99. I. 649 = z. f. aug. Ch. 1899.153) koji je destilovao drvo grijanjem iz vana (kao obično) a onda paralelno opet provadjanjem vrudih plinova kroz samu retortu, u kojoj se drvo nalazilo. Našao je kod potonjeg postupka, da do 150´´C drvo gubi samo higrosk. vodu, kod 150 —280 da se dobivaju gotovo izključivo samo 0-spojevi, dakle kiseline i alkoholi; kod 280—350" plinovi, a kod 350—430 tekar katran. Octove kiseline dobiva tri put više no kod grijanja izvana; pripisuje to boljoj regulaciji topline. Medjutim Waissbein rabi kao prenosioc topline u laboratoriju vrući razavjetni plin, a u veliko generator plinove ! Time stvar dobiva posve drugo znamenovanje, no što joj ga on daje, jer time prestaje kontrola samoraztvorbe drva uz mnogovrstne mogude sekundarne reakcije sa sastojinama privadjanih izvanjih pliuova. Trebala bi zajamčeno indiferentna atmosfera za sjegurne zaključke. Najmuogostraniji od novijih pokusa su pokusi Senffov i (B. B. 18 60), koji je iz malih retorta (60 cm. duž., 20 cm. |