DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 3 <-- 3 --> PDF |
Br. 2. u ZAGREBU, 1. veljače 1908. God. XXXIL Pretplata za nečlanove K 12. na godinu. — članovi šumar, đružtva dobivaju list bezplatno. — članarina iznaša za utemeljitelja K 200. — Za članove pođupiraj u (5 e K 20. - Za redovite članove I. razreda K 10. i 2 K pristupnine. — Za lugarsko osoblje K. 2. i K 1. pristupnine i za „Šum. list" K. 4 u ime pretplate. — »Lugarski viestnik´ dobivaju članovi lugari Ibađava. Pojedini broj Šum. lista stoji 1 K. članarinu i pretplatu na list prima predsjedničtvo družtva. Uvrstbina za oglase: za 1 stranicu 16 K.; za 7i stranice 8 K.; za´/, stranice 5 K. 20 fil.; za ´/« stranice 4 K. — Kod višekratnog uvrštenja primjereni popust Kemijske promjene drva grijanjem bez pristupa zraka (suha destilacija). Radnja prof. dra Š. BošiijakoTića. U svojoj »Historia naturalis, Lib 11. de piće« pripovieda P 1 i n i il s : »Pix liquida in Europa ex teda coquitur navalibus muniendis multo8que alios ad usus, Lignum ejus conci8um furnis, undique igne extra circumdato, fervet. Primus sudor aquae modo fluit canali, hoc in Syria Cedrium vocatur, cui tanta vis est, ut in Aegjpto corpora hominum defunctorum eo perfusa serventur«. I Theofras t (Historia plant. knj. IX.) navadja, da su Macedonci znali ugljevarstvom priredjivati katran. Dakle ugljevarstvo poznamo ved iz davnine, a primitivnost mu se uzdržala sve do danas, pak takovo vidimo i u našim šumama većinom u svrhu pripreme samoga ugljena. Životari uz kolosalna napredna poduzeća. Prve vede ugljevarske peći sagradjene su g. 1819. u Hansach u (Badenska), ali su doskora morale poslovanje napustiti, jer su bile proračunate i na izrabljivanje uzgrednih produkata, a ipak nisu mogle konkurirati sa octovom kiselinom iz žeste. Tekar, kad su porezi žestu poskupili, pogotovo kad je metilalkohol našao u tvornicama umjetnih boja izdašnu prodju (bilo je to polovicom prošlog stoljeća), razvila se industrija suhe destilacije drva do silnog obsega. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 4 <-- 4 --> PDF |
— 42 — Usavršivanje išlo je za tim, da se shodnim udesbam a po mogućnosti što više destilacionih produkata uhvati i sabere a to ili iz obilnih ugljenika (Fischbach 1856. D 139.443 ; Hessel 1861. 159.374; Weddind 1861. D. 161.430.) ili daše zidju posebne ugljenarske pedi (Chabeaussiere 1822. D. 7.264; Wil8on 1822. D 9.2G7; Autier 1861. D 161.102 ; Chri stian 1862.Dl63.4l5;Scheffer 1879. D 233.41), ili konačno da se grade posebni aparati, retorte, u tu svrhu, u Francuzkoj Kohiquet 1822. D 9.431 i Kestner 1829. D 32420: pomični željezni cilindri; u Rusiji Hessse l 1861. D 159.379: osovne retorte; u Englezkoj Lung e 1866. D 180.142, Hal lidaj 1849. D 114.365, Chapman 1871. D 200.146: ležede retorte, koje se najviše i u Njemačkoj, a po tom i kod iias udomiše, tako da od 6 poduzeda za suhu destilaciju drva u Hrvatsko j samo jedna rabi osovne pomične retorte [Mitro vi c a]). Proučavanje produkata suhe destilacije drva datira od G 1 a u b e r a. On u svojem „Miraculum mundi" (1658.) opisuje na svoj način stvorbu »acidi pjroligriosi«, a kad je u ovoj kasnije (1665.) odkrio cetovu kiselinu*, krstiju sa »drvni ocat". Tajlo r je (1812.) u „drvnom octu" obreo još njeku alkoholičnu tekućinu, koju je Coli n (1819.) označio »mezitom", Debereiner žestcm, Reichenbach (1834.) smjesom „mezita* i žeste. Liebi g je (1834.) me djutim dokazao, da je mezit ideatičan sa »Eđsiggeistom« (našim acetonom). Dumas i Peligot (1835.) nalaze u „drvnom octu" osim vode i octove kiseline tri hlapive sastojine, naime drvnu žestu**, lignon i aceton. Berzeliu s (1837.) dvoji o čistodi njihove „drvne žeste", ]er u njoj mora da je sadržano — prema opisu i svojstvima sudeć — i Reichenbachova »mezita« koji da nije identičan sa acetonom (Kazlikost mezita i acetona je i Kane , 1836. obrazlagao). Lignon opet označuju Schwei zer i Weidmann (1838.) smjesom ksilita i mezita, a Vo * čista i za -jelo valjauu oct. k. izolovao j« ved 1824. Ja3meyer, po drugima Mollerat iz drvnog octa. ** Daju joj formulu 0, H, O, (= 2CH3OH) dočim Li eb ig (O 33.484) O, H, 0. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 43 < 3lckel podvrgav (Pog Au. 83-272,557; 84*101) dotadanje radnje kontroli, otvara bistriji pogled u produkte suhe desti lacije drva. On nalazi, da u „sirovoj drvnoj žesti" osim me tilnog alkohola imade množtvo hlapivih tjelesa, koja su si i sastavom i svojstvima vrlo bliza, a sva su derivati octove ki seline, nastali od nje kod visoke temperature izstupom eleme nata vode i CO2. Prema temperaturi — veli on — kod koje se octova kiselina raztvarala, oslobodjeni se radikal (C^ He O) različito jako polimerizuje i tako nastaje Čitav niz srodnih tjelesa. Destilacijom sirove drvne žeste sa Ga Cl^ (da odstrani sav metilalkohol) dobio je i Voelcke l hlapivu tekučinu, koja je frakcionovanom destilacijom u laglje hlapivom dielu (55—71") pokazala sva svojstva Schweizer i Weidmannovog ksilita, a u drugom, teže hlapivom (70—120"), njeka svojstva njihovog mezita. Medjutim pomnijim iztraživanjem dokazuje, da je prva frakcija, a po tom i Schweizer-Weidmanov »ksilit« smjesa od 3 tiela: metilacetata, acetona i još jednog, kod 61—62" hlapivog tiela, koje Voelckel krsti „ksilitom", a i za drugu frakciju, po tom i za mezit, dokazuje, da je takodjer smjesa i to kondenzačnih produkata njegova ksilita i acetona. Kad je pri takovom razvitku stvari Berzileu s (1837.), kritizujud rad Dumas i Peligotov (od 1835.) 0 drvnoj žesti izrazio bio sumnju, stvara li se kod svake suhe destilacije drva »mezit«, a Dobereine r (1839.) doista našao znatnih razlik a medju sirovom drvnom žestom Dumasovom i Njemačkom, a Gmeli n medju Liebigu od iztraživanja preostalom drv. žestom (englezkom) i Dumasovom (francuzkom) — upozoreno je bilo time na potrebu obzira na materijal, koji za iztraživanje služi. Nije dovoljno uzeti samo koji god tehnički drvni ocat, ved treba uvažiti, i kojim načinom je taj priredjen. Stalo se iztraživati i samu raztvorbu drva povišenom temperaturom i pirogene reakcije pri tom. Dakako, nije čudo, da je u množtvu različitih mnienja te dobe bilo i množtvo zabluda i nesporazumljenja; ali ja nemam * |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 44 — svrhe ovdje ih iznositi. Upozoriti mi je samo, da se kod porabe podataka iz te dobe — a to se i danas još često Čini — treba čuvati bludnja. Pod istim imenom, n, p. „drvnom žestom " raznih autora, ne smije se razumievati jedna te ista tvar. Ved smo razabrah, da medju Dobereinerovom, onda Dumas - Peligotovom, onda Berzeliusovo m drvnom žestom postoje usljed raznih oneči´cenja znatne razlike; još znatnija je razlika n. p. izmedju »drvne žeste« Liebigov e (koja je doista u glavnom metilni alkohol) i Scanlanov e »nove drvne žeste«, jer za nju je dokazao Kane (1837), da je to u glavnom aldehid uz nješto »Liebigove drvne žeste«. Spomenuti ću još, da je i Kan e u produktima suhe destilacije drva odkrio tobože „novi alkohol", ali su mu doskora Celouze i Liebi g dokazali, da to u obde nije alkohol, jer ne sadržaje hidroksila, ved da je tojur poznati „acetone", a što se tiče Voelckelovog ksilita dokazao je Da n ce r (Ch. S. 2.222 65-256) da to nije drugo, no dimetilaeetal, odnosno smjesa acetona i dimetilacetala (W u r z ga prvi opisao), kojeg (potonjeg) da ima 0´5 — 107o u sirovoj drvnoj žesti. Dok su se tako tražile i izpitivale sastojine »drvnog octa« a analogno po Reichenbach u (1833.) počele iztraživati sastojine drvnog katrana ipoLebon i Pettenkoferu sastojine drvnog plina, pojavio se s druge strane sjajni um Berthelotov , da razsvjetli kemizara kod suhe destilacije drva. Svo im radnjama o sintezi ugljovodika u org. spojeve posve je Berthelo t oprovrgao dotadanje još prilično razšireno mišljenje, koje i Gerdhard t još 1858. izriče rieČima: „J´j dćmontre que le Chimiste fait tout V oppose de la nature vivante, qu´il brule, detruit, opfere par analjse, que la force vitale opere par sjnthžse, qu´elle reconstruit V edifice abattu par les forces chimique8´´. (C. r. 15.498). Kod tih radnja služio se Berthelo t u prvom redu produktima suhe desti |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 7 <-- 7 --> PDF |
— 45 — lacije drva, pak kano iz zahvalnosti posvetio je domala znatan dio svog plodnog rada izpitivanju destruktivnog i sintetičkog procesa kod suhe destilacije drva. Opojen naukom Berthelotovom zaključuje Cahour s (Au. Ch. Ph. 19"342) da mora da eksistira i metilni aldehid (koji je tada 1847. bio još nepoznat); moguče da se stvara kod suhe destilacije Ba-ili Ca-formijata, akoprem mu ne uspjeva tim načinom prirediti (dobiva samo jednake objame CO^ i Hj); možda bi, veli on, trebalo raditi, kod nižih temperatura, da se stvoreni metilni aldehid opet ne raztvori! Medju produktima suhe destilacije drva nije ga mogao nadi. Bas suhom destilacijom Ca-formijata prirediše ga 1871. Liebe n i Ros i (Wien, Auz. 71´14), a po tom formaldehidu, prirediv sa nasc. H metilalkohol, dodjoše do znamenite svoje sinteze !* Tako su produkte suhe destilacije drva upotrebljavali umni naši predji za izgradnju glavnih temelja velebne nam sgrade — organske kemije — a proučavanje uvjeta za stvorbu pojedinih produkata suhom destilacijom org. tvari vodilo je k epohalnim odkridima zakona, po kojima se ta ogromna sgrada Mene bi, dakako, predaleko vodilo, kad bih se upuštao u potankosti historijskog razvitka tog predmeta; ali o samoj suhoj destilaciji drva njeke starije podatke mimoići ne smijem. Liebig (1840) u svojoj liepoj radnji »Ueber Gahrung Faulniss und Verwe8ung« (An. d. Pharm. 30.250) sabrav dotadanje iskustvo, kaže po prilici sljedeče ; ,U oi´g. tvari, koja sastoji samo od C i H, umjerenim izgaranjem oksiduje naprije H, a onda tek C; usljed toga oslo badja se jedan dio C u podobi čadje ili ugljena. U spoju sastojedem od C i N oksiduje najprije C, riedko onda N. Od spoja u kom imade C, H i O zajedno, stvara se najprije CO i CO2, a nakon toga tekar stvaraju se ugljovodici. Kad imade u spoju IZ C i H još N, onda se u prvom redu stvara NH3. * Da se formaldehida za vrieme Oahoursovo nije moglo nadi u drvnom octu gdje ga je Cahours naslućivao, razumljivo je danas, kad znademo, da ga imade vrlo malo, pak da je dokaziv osjetljivim nama znanim reakcijama. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 8 <-- 8 --> PDF |
— 46 — Poznato je, da složeni radikali im adu njeku vedu ili manju sklonost spajati se sa drugim jednostavnim ili složenim radikalima, ali sms gornje izkustvo uči u drugu ruku, da i elementi, od kojih radikali sastoje, imadu različitu sklonost spajati se 8 drugim elementima, a ta medjusobna sklonost elemenata oprečna je onnj prvoj (sklonosti radikala). Za to nam je računati s »kemijskim diferencijama« kod raztvorbe organskih tjelesa. Što vise atoma* imade u kompleksu, to jače nadvladava sklonost potonje vrsti, i za to se kompleks tim laglje i raztvara; a što je jednostavniji spoj, to jače prevladjuje medjusobna sklonost radikala, — to stalniji je spoj. Q kem. spojevima je jedna idruga vrst sklonosti u ravnotežju. To se ravnotežje može poremetiti 1. toplinom, 2. kontaktom, 3. priva djanjem elemenata vode (se. hidroliza) 4. kombinovanjem I—3. Efekat je ili „sjmmorphosa« (se. polimerizovanje) ili „polymorphosa* (razpadanje kompleksnih spojeva u više jednostavnijih). Ali do tog efekta ne dolazimo momentanim i izravnim nestankom kem. diferencija; usuprot novo ravnotežje se postizava postupačno. Svi fenomeni suhe destilacije idu tim načinom, pak za to možemo kazati, da je suha destilacija unutarnje izgaranje vodika i ugljika nazočnim kisikom, ter onda spajanje tako nastalih produkata u nove, vrlo različite spojeve (kojih stvorba u prvom redu ovisi o njihovoj hlapivosti). Što je kompleksnija org. molekula, to 6e različitiji biti produkti njene raztvorbe kod raznih temperatura; što više sadržaje kisika, to se laglje raztvara; što se laglje raztvara to je dotičnom tielu laglje spoznati uautarnji sastav po produktima raztvorbe. Liebig smatra i raztvorbu drva djelovanjem konc. sump. kiseline analognom onoj kod suhe destilacijekod trunenja itd. (t. j . da u glavnom eliminiraju elementi vode), i´ajen je drugoga mnienja (An. Ch. Phys. 16 231). On veli, da se sa Ha S O4 celuloza pretvara u dekstrin a iokrust. substanci ?amo da se djelomična oduzimlju elementi vode, pak * Prikazujem prema današnjem shva(5anju atomist.-molekularne teorije smisao Liebigov. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 9 <-- 9 --> PDF |
— 47 — stvaraju humozae tvari. Kod suhe dest. drva dobivamo ugljeu a u crnom prahu iza djelovanja sunap. kiseline nema elem. ugljika. Njesto drugcije je sa radnjom o znamenovanju radnje Gopertove (Pogg Au. 72.,,4). On je razne biljke grijao u prisiiću zraka sa vodom. Sve su mu medju 60—100" lagano ougljenile. Pougljenjenje su mu vanredno pospješivali tragovi zelene galice (do 17o), pak je onda dobio posve sjajan, crn ugljen (tumači tako postanak kam. ugljena). Medjutim je to bes sumnje proces humizovanja, a razumljiv je, kad se uvaži način raztvorbe drva kuhanjem sa vodom, što nam ju prikazuje Tauss u svojoj liepoj radnji (D 273.^^^, 9 H.^^^). To »pougljenje« stoji prema suhoj destilaciji u odnošaju analogije, koju opažamo kod svih destruktivnih procesa gnjilobe, trunenja, prhnenja i suhe destilacije u obće — a u bližem kojem odnošaju nipošto. Tako Liebig god. 1840, a mi ćemo se uvjeriti, da mu u glavnom njegova mnienja ne pobija ni današnja znanost, barem u koliko se tiče suhe destilacije drva. Ne ću tu da mimoidjem ni zanimivo umovanje Mills-ovo (D 258.240). On podsječa, kako Ca (OH)^, Ca CO3, Ga (C, H3 02)2 itd. uviek daje iste, stanovite produkte suhom destilacijom, pak pokazuje, da i teČaj suhe destilacije drva nije tako neopredieljen, kako se obično misli, ved da je i u rezultatima Violettovih pokusa naći pravilnosti. Vrućinom se iz drva, koje je nečista celuloza približnog sastava u Cg H,o O^ odcjepljuju elementi vode tnko, da preostatak kod 185" odgovara sastavu nCg Hg O4, kod 220" n Cg He O3, a kod 4B0" je destilacioni ostatak n Cg Hj O. Konačno bi, veli on, ostalo svakako n Cg ili 2 n Cg. ali to se razpoloživim običajnim sredstvima ne može postići. Mill s se pozivlje i na njeke pokuse Fosterov e (Prooc. J. C 1884.) iz kojih da takodjer sliedi, da org. tvari, sadržane u kamenom uglju, imadu takodjer po svoj prilici fundamentalnu jedinicu Cg i da stoga po svoj prilici postoji tomu ogovarajući jednostava n snošaj količina ugljika, sadržanog u katranu, plinu i ugljenu. Ako su |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 10 <-- 10 --> PDF |
- 48 -org. tvari sastavljene prema n Cg, t. j.ako sadržaju kao jedinice Cg tada je za očekivati, da de se suhom destilacijom ugljik razredjivati u katran, plin i ugljen samo u jeduostav^nim multiplima te jedinice. Raeunajud na to pravio je pokuse, destilovao je celulozu, kanozu i vunu, pak mu je pri tom razdioba ugljika išla »prilično pravilno« po n Cg. Jedinu iznimku opažao je kod destilacije j u te, ali tvrdi, da je tomu valjda razlog množina prisutnih aromat. sastojina. Ne znam, kako bi Mill s odgovorio na pitanje, zašto de facto i prvi i daljnji destilati drva baš pretežno sadržavaju u molekulama po Co, a vrlo ih je malo sa Cg ili multiplom od Cg. Po njegovoj teoriji bi moralo potonjih vjerojatno više biti O ostalim nazorima glede procesa kod suhe destilacije organskih tvari kašnje, a sad se vratimo na praktične radnje i pokuse. Postupačnim grijanjem drva u zatvorenoj posudi — retorti izlazi najprije voda, onda drvo posmedjuje, a uz vodenu paru koja sve jače kiselo reaguje, izlazi po malo i katraaasta teku ćina, a i njeki plinovi. Jačim grijanjem drvo pocrnjuje, katrana i plinova je sve više, konačno preostaje oko ^|^ težine upotrebljenog drva u podobi craog ugljena ; sve drugo je izhlapilo. Dio hlapivih produkata ohladjenjem se kondenzuje, pak razdieli u dva sloja, jedan vodenasti kiseo : drvni ocat, drugi gust, taman: drvni katran. Raznolikost raztvorbe drva razno visokim i razno naglim grijanjem shvatio je prvi Pettenkofer , nastojed od drva prirediti^dobro svjetledi plin. Našao je, da u razžarenu posudu stavljeno drvo tvori težkih ugljovodika, dočim ih u produktima običajnog do tada postupaČnog destilovanja nema., Da naglim ugrijaajem dobivamo zaatno manje ugljena nego laganim, dokazao je Karste n brojnim pougljenjivanjem raznovrstnog drva; našao je n. p. da bukovo drvo, koje mu je laganim postupkom dalo 25´97o ugljena, daje naglim ugrijanjem samo 14*9Vo ugljena. Do jednakih rezultata vodiU su i pokusi Stolzeovi, Winklerovi, Gilbertovi, Be |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 49 — schorenov i i dr.,* napose pako izcrpivi pokusi Violettovi , koji su i danas ne samo temeljni, ved često i izključivi materijal kod rješavanja topogleduih pitanja. I ja da se tim rezultatima služiti, ali moram odmah nješto primjetiti, sto razjašnjuje njeka protuelovja medju njim i drugim iztraživaocima a mogla bi se izvoditi i iz mojih zaključaka (iz vlastitih opažanja). Violett e je prije pokusa drvo sušio direktnom vodenom parom kod 150", pak tim parenjem bez sumnje iz drva izcrpio barem dio ekstraktivnih tvari, a valjda i u netopivoj drvnoj substanci uzrokovao njeke kem. promjene. 100 dielova drva tečajem 6h postupačno grijano na 432" dalo je Violettu 18´87 dielova ugljena, a 100 diel. istog drva, stavljeno u posudu, koja je ved na 432"C bila ugrijana, samo 8-96 diel. ugljena. Do analognih rezultata dolaze i kasniji iztraživaoci: Ohorlej i Rarasaj, Peters, Thenius i dr. kako <5emo još vidjeti. Jasno je, da ta mnogostrano konstatovana činjenica imade svoj razlog u tom, što naglo ugrijano i kod visoke temperature držano drvo uplivom neodstranjene vodene pare i CO2 na razžareni C stvar 1, CO-|-H, odnosno CO, pri čem se umanjuje sadržaj C t. j . količina ugljena, a uvećavaju njeki hlapivi produkti (plinovi). Bukovo drvo daje po Thenius u laganom destilacijom uz 24-97o ugljena, 10 37o katrana i 64-87o ostalih hlapivih produkata (drvni ocat i plin), a naglom destilacijom, u svrhu pravljenja razsvjetnog plina, potonjih znatno više, a na račun i ugljena i katrana. Senf, prispodabljajud brzu sa laganom * Bukovo drvo dalo je ugljena: Destili leijom brzom laganom K ars te n u mlado 14-9 25-9 staro 14-2 26 2 St 0 Iz en — 24-6 W ink 1 e r u 17-8 — Gr ilbe rtu mlado 14-5 25-6 staro 13-8 25-8 (Nau dobio 19-6 - 33 % ugljena, ali ne navadja postupa! |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 12 <-- 12 --> PDF |
— 50 — destilacijom, nalazi, da brza destilacija daje ne samo manje drvnog octa, ved je u ovom i absolutno i relativno manje i> kiseline. Samo plinova je kod nagle destilacije više. Evo njekih njegovih podataka, što ih je dobio naglom (a) i laganom (b) destilacijom bukova drva, na koje demo kasnije još upozoriti. zdravo deblo zdrave grane opaljene grane a, b. a. b. a. b. ukupnog destilata, (katrana*^ ^Sjdrvnog octa 44´35 4-90 39-45 51 65 5-85 45-80 43-14 2 90 40 24 49-89 4-81 45-08 47-32 5-99 41-33 51-31 3-56 47-75 drv. ocat eadržaje "/o octive kiselinepo tom oct. kiselineugljenaplinova 9 78 3-86 21-90 33-75 11-37 5*21 26 69 21-66 10-89 4-38 21-30 35´56 11-40 5-14 26 19 23-92 8-88 3-67 20-98 31-70 10-08 4-81 23-23 25-46 I vidina temperature, do koje se postupačnim grijanjem ide, odlučuje o količini ugljena, a po tom i drugih destilacionih proizvoda, što je takodjer razumljivo, kad se znade, da »ugljen« nije cisti ugljik, ved smjesa ovoga sa više ili manje H i O ili nihov medjusobni spoj* (ne uzimajuć obzir na mineralne sastojine). I način postanka ugljena od drva to razjašnjuje, a izvedeni pokusi Violettovi (i dr.) to izravno dokazuju. Proučavanjem suhe destilacije (parenoga) drva (C. t. 32.713; D. 123.125) došao je Violette do zaključka, đa se drvo kod 150" ništa ** a do 200" postupaČno ponješlo raztvara, da kod 232" posmedjuje. Iz toga se nadalje razabire, da od ugljika sadržana u drvu do 2507o izhlapi ´/B, medju 300 i 350 polovica, a nad 1500" VsDrugčije je, kad se drvo ne destiluje, ved grije u posve zatvorenoj posudi. S istim drvom je Violette i taj pokus izveo. * gl. 0 tom kašnje. ** Gillot (0. r. 66.231) da sedrjo požima ponješto raztvarati već iznad 100° C, a, moji pokusi dokazuju, đa Gillot imade pravo. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 13 <-- 13 --> PDF |
— 51 - Najvedi dio ugljika ostao mu je u ugljenu, a kod 150—300" izhlapilo ga je samo ´/s * U posve zatvorenoj posudi (pod tlakom !) ougljenjuje drvo mnogo brže i kod niže temperature. Destilacijom stvara se crveni ugljen tek kod 270°. a grijanjem u zatvorenoj posudi već kod 180". Kod 300—400" u zatvorenoj posudi drvo se formalno raztali, talina curi i liepi se po stienama posude, ohladjena je naduvena, svjetlucava crna masa. Razabrati demo iz mojih pokusa, da drvo destilovano evakuiranjem gubi znatno više ugljika u hlapive proizvode (— a to je bilo i za očekivati ) nego kod običnog tlaka. Razne vrsti drza daju i razne količine produkata jednakim grijanjem. Violett e je posve jednakim postupkom dobio od iztraženih 72 raznih vrsti drva medju 30 i 547o ugljena; ugljen raznog drva, priredjen jednakim načinom kod iste temperature imao mu je razan sastav (diferencije u sadržaju C do 157o). 0 količinama inih destilacionih (tehničkih) proizvoda kod suhe destilacije raznovrstnog drva vriedili su dugo kao mjerodavni rezultati iztraživanja Petersovih . On je (medju mnogim inim) našao da dok n. p. suha jelovina (laganom destilacijom) daje 26-17o ugljena, 40´97o drv. octa (sa 2-8C2H,02) i 10´07o katrana, to hrastovina daje uz jednake uvjete 24´9 ugljena, 47"67o drv. octa (sa 5-4 CnH402) i 6*47o katrana, a bukovina 23-8 ugljena, 46-37o drv. octa (sa 6´3 C4H4O i 6-270 katrana. Medjutim je T h e n i u s, radeć u praksi, razabrao, da ti navodi nisu izpravni. Crnogorično drvo** daje uviek znatno manje ugljena (do 217o) nego tvrdo bjelogorično drvo (oko * Pokus je taj poučan, pak me je ponukao, da destilujem drvo u mogućem vakuumu (t. j . i bez atmosferskog tlaka) ap 92´ II. 239 ** Suhu destilaciju crnogor. drva ne ću đa obradjujem, jer bih predmet odviše proširio i po tom komplikovao. Smola sadržana u takovu drvu producira sa svoje strane dest. produkte, koji su djelomično iitovrstni sa onima same drvne substance. Tako po Grimmu n. p. (Ann. 107.255) destilacijom same smrekove smole prelazi najprije kiseo vodenast destilat (t. z. terpeninaka voda): l^oji sadržaje 10—11% octove kiseline, a i Pichbnrn je (Ch. N, 23´3ii) suhom dest. raznih smola uviek dobio octove kiseline. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 14 <-- 14 --> PDF |
— 52 257o* kad se ouglenjuje postupačno do kraja; dosljedno tomu nisu ni gornji navodi o količinama deatilata pouzdani. / Thenius nalazi doduše takodjer, da količine destilata ovise i 0 starosti drva i o kakvodi organa (deblo, granje, korenje itd.) ali da su uza sve to Petersove brojke (gl. i tabelu na drugoj strani) svakako previsoke. Dakako, da izdašnost produkata ovisi u velike i o kon-´ strukciji aparata, u kojima se radi, a onda i o suhodi drva, (množini sadržane vode), pak se i s tog gledišta tehnički rezultati imadu prosudjivati. Mjerodavniji su precizni pokusi laboratorijski, ali ovi se ne smiju prispodabljati sa tehničkimi, kad se izvadjaju n. p. onako, kako su ih izveli R a m s a y i Chorle y (Ch. Z. 1892. 653). Oni sa n. p. od bukova drva dobili destilovanjem kod nizke temperature 6´027o octove kiseline i 5´317o metilalkohola, a destilovanjem do visoke temp. 6-547o octove kis-line i 6*08 metilalkohola. Destilovali su iz staklenog evakuiranog aparata, i na to se u prvom redu imade odbiti golema razlika u izdašnosti metilalkohola prema izdašnosti, što ju nalaze drugi iztraživaoci i tvorničari*. I drugi Ramsay i Chorlejevi pokusi su interesantni, i za to ih ovdje u kratko iznosim. Destilovanjem hrastova, bukova i jasenova drva (J. S. I. 11 "3 95) iz staklenog posudja bez pristupa zraka uz razne uvjete i do raznih temperatura dobili su razne količine produkata. Glede količine ugljena potvrdjuju nalaze dotadanjih iztraživalaca — dakle u glavnom Violetta ~ ali glede ostalih produkata se znatno razilaze od drugih. maksimaltemp. 500" maksim, temp. 350" hrast, bukov, jasen, hrast, bukov, jasentežina drva 167 180 134 181 187 150 7o drvnog ugljena 24-55 25-66 25-37 33 70 34-22 34-36 7o destilata 58-69 59-33 59-70 5fi-35 53-47 54-00 7o COo absorb. sa KOH 9-58 9-23 9-70 6-40 7 49 8-00 * A ne, kako to u njekim knjigama kažu, na metodu opredjeljenja alkohola ´fo je tek đrugofni razlog. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 15 <-- 15 --> PDF |
— 53 — maksimal temp. 500" maksim. temp. 350* hrast, bukov jasen, hrast bukov, jasen. diferencija do lOOVo 7 18 4-78 5-23 3-49 4-82 3.34 objam plin. bez COa u em" 7000 7200 6000 4000 5000 4000 70-77 73-14 73-47 9225 87-36 84-61 co 1-02 1-52 — 1-11 1-65 0 olefina 1-11 1-49 1-59 CH, 14-90 18-71 20 11 2-96 4-15 4-32 0"^ N 13-32 5-64 4*31 4´89 7-38 9-42 7o katrt ma 9-58 11-11 15-67 7-69 7-49 11-33 " , OCtOA re kiseline 6-13 6-54 5-90 6-58 6-02 5-76 "/u meti^ alkohola 1-36 6-08 11-17 1-32 5-31 10-75 Barillo t (C. r. 122.469) izvješćuje u parižkoj akademiji znanosti o svojim tehn. pokusima glede izdašnosti raznovrstnog drva na ugljenu, drvnoj žesti i octovoj kiselini. Fokusi su išli za tim, da nadje racionalne uvjete za što bolju izdašnost, a izvedeni su u dvie skupine i u malom i u veliko, Kod pokusa u malo obradjivao je po Va m^ raznovrstnog drva u odgovarajućoj retorti, dest. produkte hladed hvatao je u tariranoj predložci, plinove provadjao kroz vodom polievani koks, da uhvati po mogućnosti sav metilalkohol, aceton i kiselinu. Metilalkohol je iz kondenzovane tekućine nakon neutralizovanja vapnom predestilovao i pomoćju posebnog deflegmatora (gl. C. B. 94. II. 1026) kao 96—98% sabrao, ter u sljedećoj tabeli u litrama naznačio, dočim je titriranu octovu kiselinu i vagani ugljen naveo u kilogramima računajuć sve na 100 kg. drva. Dobio je maksimalno od 100 kg. oct. k,, drv. žeste, ugljena smjese u Vg od hrastove kore, bukovine i grabrovine 5-90 2´15 230 smjese u V3 brezovine, vrbova i jagnjedova 4-54 1-50 220 same stare hrastovine 3-75 1-46 24-0 smjese u Va od vrbovine i jagnje dovine 4-42 1-69 22-0 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— 54 — oct. k., drv. žeste, ugljena suhe, ciepane hrastovine 372 1-37 22-5 brezovine neciepane 5-00 1-30 20^6 brezovine ciepane 4-90 1-27 22-2 stare bukovine neciepane 4-18 1-39 23 0 stare bukovine ciepane 5-71 1-T6 24-3 stare grabrovine neciepane 5-00 1-41 24-5 stare grabrovine ciepane 6-24 1-38 25-0 hrastove pilovine 1-31 0-38 20-0 odpadaka u pilani hrastova drva 43 1 0-93 24-0 Uvjeti za maksimalnu izdašnost iz svakog pojedinog materijala jesu: što laganija (do H-satna) i što pravilnija destilacija. Te pokuse opetovao je u veliko (C. r. 122. 735) sa po 4´5 m^ drva, pak je kontrolujud pomno temperaturu mehaničkim udesbama hvatao u raznim razdobjima kroz 15 sekunda sabrane destilate, koje je iztražio. Izveo je njekoliko stotina pokusa destilujuć raznom brzinom, pak na temelju ovih pronašao, posvemašnju izpravnost svojih rezultata u malom. Ne smijem tu zamuČati ni pokuse AVaissbeinove (C. 99. I. 649 = z. f. aug. Ch. 1899.153) koji je destilovao drvo grijanjem iz vana (kao obično) a onda paralelno opet provadjanjem vrudih plinova kroz samu retortu, u kojoj se drvo nalazilo. Našao je kod potonjeg postupka, da do 150´´C drvo gubi samo higrosk. vodu, kod 150 —280 da se dobivaju gotovo izključivo samo 0-spojevi, dakle kiseline i alkoholi; kod 280—350" plinovi, a kod 350—430 tekar katran. Octove kiseline dobiva tri put više no kod grijanja izvana; pripisuje to boljoj regulaciji topline. Medjutim Waissbein rabi kao prenosioc topline u laboratoriju vrući razavjetni plin, a u veliko generator plinove ! Time stvar dobiva posve drugo znamenovanje, no što joj ga on daje, jer time prestaje kontrola samoraztvorbe drva uz mnogovrstne mogude sekundarne reakcije sa sastojinama privadjanih izvanjih pliuova. Trebala bi zajamčeno indiferentna atmosfera za sjegurne zaključke. Najmuogostraniji od novijih pokusa su pokusi Senffov i (B. B. 18 60), koji je iz malih retorta (60 cm. duž., 20 cm. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 55 — promj.) destilovao raznovrstno drvo, razne dielove istog drveta, iHtovrstno zdravo i bob stno drvo itd. hladeć savršenimi hladili hlapive produkte, da se što podpunije kondenzuju i opredje- Ijujud u njima važnije sastojine. On dolazi do zaključka, da kada se postupa posve jednolično i računa na suhu drvnu tvar, onda razne vrsti drva ne tih destilata. Tako je golerua razlika u absolutnoj i relativnoj količini octove kiseline u drvnom octu raznog drva i raznih dielova drva: bjelogoričko drvo daje je znatno vise od crnogoričnog, drvo debla više od grana, drvo vise od kore, zdravo drvo više no bolestno. Slično je i sa metilalkoholom. Izvadak iz tabela njegovih donio saoa na str. 50. Analognih pokusa i opredjeljenja inih, u malim količinama se nalazećih sastojina u drvnom octu nema. do li nješto objelodanjenih tehničkih izkustva o količinama dobivanog metilalkuhola. Tako Taw8it t studirajuč suhu destilaciju bjelogoričnog drva u veliko u Škotskoj (D 258"370) upozoruje da se najracionalnije radi medju 350 i 400", akoprem se grijanjem nad 400" kako izkustvo u velikoj industriji uči — veli on — stvara više octove kiseline — ne acetona, kako bi se očekivalo, a niti metilalkohola, kako se u mnogim knjigama piše (da se nad 400" još metilalkola stvara) Po njemu se od 100 dielova: hrastovine dobiva 24:"9 diel. ugljena 6-4 diel. katrana — i 5*4 d. Ca, H^, O2 — jelovine dobiva 28*0 diel. ugljena, lO´O d. katrana i 27 C^ H^ Oj. Što se pako tiče sa:?tojina gotovih tehničkih destilata, 0 kojima sam uvodno historijski odpočeo, nastaviti ću stvarno, jer bih inače promašio svrhu. Govoriti ću najprije 0 ugljenu a nastaviti sastojinama drvnoga octa, onda katrana i konačno plinovima. (Dalje slijedi.) |