DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1908 str. 4     <-- 4 -->        PDF

— 42 —


Usavršivanje išlo je za tim, da se shodnim udesbam a
po mogućnosti što više destilacionih produkata uhvati i sabere
a to ili iz obilnih ugljenika (Fischbach 1856. D 139.443 ;
Hessel 1861. 159.374; Weddind 1861. D. 161.430.) ili daše
zidju posebne ugljenarske pedi (Chabeaussiere 1822. D.
7.264; Wil8on 1822. D 9.2G7; Autier 1861. D 161.102 ; Chri stian
1862.Dl63.4l5;Scheffer 1879. D 233.41), ili konačno
da se grade posebni aparati, retorte, u tu svrhu, u Francuzkoj Kohiquet
1822. D 9.431 i Kestner 1829. D 32420: pomični
željezni cilindri; u Rusiji Hessse l 1861. D 159.379:
osovne retorte; u Englezkoj Lung e 1866. D 180.142, Hal lidaj
1849. D 114.365, Chapman 1871. D 200.146:
ležede retorte, koje se najviše i u Njemačkoj, a po tom i kod
iias udomiše, tako da od 6 poduzeda za suhu destilaciju drva
u Hrvatsko j samo jedna rabi osovne pomične retorte [Mitro
vi c a]).


Proučavanje produkata suhe destilacije drva datira od
G 1 a u b e r a. On u svojem „Miraculum mundi" (1658.) opisuje
na svoj način stvorbu »acidi pjroligriosi«, a kad je u
ovoj kasnije (1665.) odkrio cetovu kiselinu*, krstiju sa »drvni
ocat". Tajlo r je (1812.) u „drvnom octu" obreo još njeku
alkoholičnu tekućinu, koju je Coli n (1819.) označio »mezitom",
Debereiner žestcm, Reichenbach (1834.)
smjesom „mezita* i žeste. Liebi g je (1834.) me djutim dokazao,
da je mezit ideatičan sa »Eđsiggeistom« (našim acetonom).
Dumas i Peligot (1835.) nalaze u „drvnom octu"
osim vode i octove kiseline tri hlapive sastojine, naime drvnu
žestu**, lignon i aceton. Berzeliu s (1837.) dvoji o čistodi
njihove „drvne žeste", ]er u njoj mora da je sadržano —
prema opisu i svojstvima sudeć — i Reichenbachova »mezita«
koji da nije identičan sa acetonom (Kazlikost mezita i acetona
je i Kane , 1836. obrazlagao). Lignon opet označuju Schwei zer
i Weidmann (1838.) smjesom ksilita i mezita, a Vo


* čista i za -jelo valjauu oct. k. izolovao j« ved 1824. Ja3meyer, po drugima
Mollerat iz drvnog octa.
** Daju joj formulu 0, H, O, (= 2CH3OH) dočim Li eb ig (O 33.484) O, H, 0.