DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1908 str. 9     <-- 9 -->        PDF

— 127 --
Suhom destilacijom lipova, vrbova i bukova drva dobiva
se najviše (6"1—6"37o), od crnogoričnog najmanje; deblo daje
više oct. kiseline nego granje, drvo više od kore, sve laganom
destilacijom više, naglom znatno manje (Senff B. B. IS-es)-


Doberreiner i Gerrsdorf (J. pr. Ch. 9.235) opažahu,
da lirastovina na zraku pusta neprestano octovu kieelinu
iz sebe,* pak drže, da je mogla nastati samo oksidacijom
trieslove kiseline. Međjutim, pošto znademo da i čista celuloza
(bez trieslovine) tvori suhom destilacijom obilje octove kiseline,
ne demo joj u drvnom octu pripisati postanak iz trieslovine.


Berthelot (0. r. 10.^ dobio je oksidacijom etilena
a i acetikna slobod. kisikom kod povišene temperature octove
kiseline (dapaSe se stvara i kod obične temperature od acetilena
ali u prisutnosti otopine lužine) C2 Hg-f-O -f- Hg 0 =
C2 H4 O2, G2 H4 -]- O2 = C2 H4 O2.


Stvara se oksidacijom etilnog alkohola, ali ta mogučnost
je gotovo izključena kod svrhe destilacije drva; nu i oksidacijom
kisikom bogatih org. spojeva (ugljohidrata), samo su tu potrebna
energično oksidujuda sredstva; nadalje taljenjem kisikom bogatijih
org. kiselina sa jakim bazana (Kolbe, An, 65.298)


I suhom destilacijom smola dobiva se uviek oct. kiseline
(Tischborn, Ch. N. 23.32), »li pošto i cista celuloza tvori octovu
kiselinu odpada pomisao na stvorbu njenu iz same smole, pak
smo imali ved prije prilike vidjeti, da joj stvorba nije uvjetovana
na prisutnost stanovite sastojine drva.


Što se njene raztvorbe tiče sjetiti mi je prije svega na
mnienje (Voelckelovo (gl. p. 3.), po kojem da su sve
sastojine drvne žeste derivati octove kiseline, nastali od nje kod
visoke temperature izstupom elemenata vode i CO2 — što
niedjutim ne stoji, kako demo se — upoznav sastojine drvne
žeste — osvjedočiti.


Jahn (M. l.esa) je doduše dokazao samo za Za, da on
kod 300°—350° raztvara octovu kiselinu na H, aceton, CO i


* Zatvorimo li u ladicu od hrastovine Oa (OH),. za njeko vrieme možemo
dokazati »cetat.