DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1908 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 256 — izsječena površina naplodi. Prema šumar, nauci to nije ništa nego strogo potrajno gospodarenje po kom se iz šume samo toliko nosi koliko priraste, a ujedno se odneseno odmah pomladjuje. Zapane li taj užitak sumovlastniku, kao što u istinu zapasti i mora onda on u istinu nije prikraćen u dohodcima, nego je jedino natjeran da se drži reda radi samoga sebe. Kad se on nebi držao reda onda bi mu tlo iz šume sa bujicama otišlo, a njemu bi ostao goli kamen. Zakon dakle zaštiduje šumsko tlo radi samoga šumovlastnika, a on stoga po izriču im zakonskim ustanovama neima pravo tražiti nikako vu odšt etu. I u ovom slučaju ostao je kr. šum. erar u podpunom užitku svih dohodaka iz zaštitnoga okoliša pak stoga on neima prava na nikakovu odštetu Istina, da se u odluci veli, da će od sada u zaštitnom okolišu dobivati drva samo pravoužitaici iz gospidke obdine. Taj razlog ali ni nespada u ovu odluku. Kr šum. erar dužan je dati svojim pravoužitnikom pripadajudi im ogriev i gradju, a zaštitnom okolišu je svejedno da li se iz njega dobiveni materijal dade jednima ili drugima pravoužitnicima. Time pako, što je zabranjena paša blaga kao i skupljanje stelje i suharaka, nije takodjer nanesena šteta eraru, jer de se uslied toga tlo poboljšati, prirast stabalja de se dignuti i kroz t^ erar veću korist imati, nego što ju je do sada imao. Upravo razumni šumski gospodari namedu si sami takove stege radi spomenutog poboljšanja tla i radi podizanja mladika kojega inače marva obgriza i tare. Sve dakle propisane stege jesu one vrsti, koje se imadu upotrebiti za zaštitne šume, a nije propisana nijedna stega, »osobite vrsti« kakova je nuždna za zabranbene šume. Ovakova osobita vrst gospodarenja sastojala bi se n. pr. u tomu da se nesmije gojiti visje drvede od 3 metra da ga vjetar jako negiba i žiljem zemlju neobrušuje, ili da se moraju ostavljati panjevi 1 m, visoki ili još viši, da nemože kamenje niz |