DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1909 str. 7 <-- 7 --> PDF |
~ 365 U I. r. spadaju već prerasla stabla (vorherrschende Stamme), U II. raz. spadaj a stabla, čije ee krošnje nalaze a jednakoj visini i koja stabla čine glavnu sastojinu (herrschende Stamme). U IIF, r. spadaju stabla, čije krošnje jedva dosižu do visine stabla, spadajućih u II razr., te su u uzrasta zaostala (gering mitherrschende Siamme). Sumnjiva stabla pribrojila su se ponajviše II, ili III. raz., stabala I. razr. nije u opde ni bilo, a stabla Kraftovog V. razr. nema u hrastovim šumama, a IV. rijetko dolaze, pa ako i bude koje stablo, to se ono pribroji III. raz. U svrhu toga znanstvenoga istraživanja bilo je odabrano 90 pokusnih ploha, koje su se prama vrsti zemljišta dijelile ovako: Na zemljištu s bazaltnom podlogom bilo je 9 pokus, ploha » » pješčenjaka (Bundsandstein) 4 » » > » s granitnom podlogom bile su 2 > » > » diluvijalnih naslaga bilo je 75 » » Od navedenih pokusn´h ploha bilo ih je 30 na zemljištu ispod 100 m. nadmorske visine. 34 na zemljištu od 100—150 m. nadmorske visine. 7 » »od 150—200 m. » > 7 » » od 200—300 m. » » 9 > »od 300—400 m. » » 3 » » od 400—500 m. » » Sastojine su bile pretežno od hrasta lužnjaka, potsadjene s bukvom, grabom, brestom, jasenom, lipom, lijeskom i t. d. Čistih ili mješovitih saatojina hrasta kitnjaka, bilo je vrlo malo. Sve sastojine u kojima su iztraživanja vodjena, razvrstale su se u četiri (1) banitetna razreda i za svaki razred ustanovila srednja vrijednost faktora drvne produkcije, koji jasno predočuju kako se sastojine od svoje rane mladosti pa do najviše starosti postepeno razvijaju. |