DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1914 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 148 — nanja onih mpred spomenutih 50 panjeva proizlazi, da je potrošeno za krčenje 15 katastr. jutra starog hrastika: 100-4 kg. astralita a 165 K = 166-10 352 komada električnih pri paljača a O´IO K = 35-20 352 kom. Spécial - kapsela a 0-033 K = 11-60 352 luknje nabiti i jame zagrnuti = 32-— 1 kg. žice (može se opetovano rabiti) ... . = !— Ukupno. . " K 245-90 ili po 1 katastr. jutru 163-92 K. Da su bili dulji dani bilo bi se u isto vrijeme izašlo sa polovicom toga troška. Uvaži li se, da radnici traže za krčenje slabijih panjeva po jutru 160, a jačih i po 200 K, dapače i više, to je očevidno, da je krčenje Nobelovim astralitom jeftinije. Povuku li se u račun i ostali faktori, koji su odlučni po čistu probit radnje, to ćemo vidjeti, da je uspjeh ovoga načina krčenja još daleko povoljniji, dapače, .da ne samo da se njime pokriju svi troškovi, nego, da se još dobije i čistog profita. G. Hermann i g. Schumacher kažu, da bi bili prisiljeni sa okolišnim žiteljima sklopiti slijedeću pogodbu: Svatko, tko izkrči koji dio zemljišta, ima pravo uzeti si krčenjem dobiveno drvo, a osim toga da ima pravo kroz 2 godine na polovicu runa (priroda) sa dotičnog zemljišta. Sravnimo li to sa troškovima krčenja astralitom, to izadje slijedeće: Kroz krčenje astralitom dobilo se je na 1-5 jutara 56 pr. m. drva i to sitno razkomadanog. kojeg treba bez velike priredbe samo natovariti i kući odvesti ili ako to ne, a ono ga odpremiti u tvornicu tanina. Ucjeni li se 1 pr. m. samo sa 2 K, to bi se dobilo za ll/t jutra 112 K ili po jutru 74 krune i još k tome prištedila bi se polovica od dvije žetve. Kad bi se krčenje obavljalo kroz težake, onda ne samo da bi se platilo više za rad, nego bi se izgubilo na prihodu od žetve, jer se površina nebi mogla iste godine obraditi i požeti. Osim toga izgubilo bi se na drvu, jer Ličani nerazbijaju panjeve, te bi drvo iza njih moralo ostati neupotrebljeno i smetalo bi obradjivanje zemljišta. Kad bi se krčilo astralitom, nebi bilo toga ni jednoga ni drugoga gubitka, jer bi se posao obavio brzo. Računa li se, kako je to iz izkustva poznato, da 1 jutro novo izkrčenog šumskog tla donese 9—15 met. centi kukuruza, poprečno dakle 12 m. c, te računa li se, da */., toga odpadne na troškove rada, to još uvjek preostane 8 m. c. kukuruza kao čista dobit, što čini a 13 K, ukupno 104 krune. Uzmu li se još k tome one 74 K od drva panjeva, to se pokazuje naprama krčenju po težacima profit od 178 kruna. |