DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1914 str. 54 <-- 54 --> PDF |
m teija zâ upravitelje magazina. Zatim ima sporazumno sa General- Comandom ustanoviti cijene za hrastovinu i druge vrsti drveća, nastojati da se načine drvni magazini u SenjuBagu, o kojima se treba prije sačiniti troškovnik i to u okviru doznačene svote od 10.000 for. Kasnije, kad bude utrška iz prodanih drva, mogu se magazini povećati. Ces. kr. dvorsko ratno vijeće je tu odluku 14. XII. 1765. dostavilo i karlovačkom zapovjedajućem Generalu barunu pl. Bečku, te ga pozvalo, da u njemu sadržano što na njega spada provede i ob učinjenom izvijesti.* (Svršit će se). Može li šumsko drveće primati atmosferski dušik? Sve bilje treba za svoj razvoj znatnu količinu dušika, koga prima korjenjem iz zemlje. Nu imade i bilina, koje mogu primati sav dušik - koji trebaju za izgradnju svoga tijela - iz uzduha. Dovoljno je, da spomenem naše mahunarke (Leguminose), za koje znamo, da primaju uz pomoć bakterija koje žive na korjenu sav dušik iz uzduha. Na korjenu mahunaraka imade sva sila sitnih malenih gomoljića (nabreklina) u kojima živi Bacillus radicicola (ili Rhizobium Leguminosarum); taj bacilus prima dušik iz uzduha, pretvara ga u organsku substancu, koju može mahunarka resorbirati i tako se hraniti. Winogradsky, Beyerinck i Stoklasa i drugi našli su kasnije u zemlji svu silu bakterija, koje mogu asimilirati uzdušni dušik. Djelovanjem ovih mikroorganizama može se u zemlji sakupiti izvjestna količina dušičnih spojeva, koja će dobro doći višem bilju za hranu. Na taj način može neplodna zemlja postati s vremenom plodna. Svaka je zemlja a osobito šumska — puna ovakovih mikroorganizama osobito : bakterija, plijesni i drugih nižih gljiva. Kamenski je opazio (g. 1881. Botan. Zeitung), da je korenje mnogoga šumskoga bilja opkoljeno gljivicama * Ovom članku priloženi nacrt spada k broju 3. Š. 1. o. g. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1914 str. 55 <-- 55 --> PDF |
— 377 — tako, da gljivini myceli i hife čine oko korjena neku preoblaku. Ova preoblaka oko korjena sastoji dakle od samih gljivnih končića (hifa), koji su medjusobno srasli a srasli su takodjer i sa korjenom tako, da ta preoblaka dalje raste sa korjenom. Korjen i ove gljive sačinjavaju regbi jedan jedinstveni organ, kojega je profesor A. B. Frank nazvao „mykorhiza". Ova mikoriza dolazi skoro kod svega šumskog drveća, i to kod: konifera (kod jele, omorike, borova i ariša); kod kupulifera (kod hrastova, bukve, grabra, breze, ljeske i dr.) a i kod drugog bilja (mahovina, korova i grmova). Frank i E. Stahl istaknuli su koju veliku fiziološku važnost imadu ove mikorize za odhranu zelenih i bezklorofilnih viših bilina. Končići mikoriza su u savezu sa končićima micelija onih gljiva, koje žive u humusu zemlje. Ove gljive primaju iz humusa svu organsku i anorgansku hranu, pa ju predaju mikorizama; mikorize ih pak dalje predaju bilinama, na kojima se stvoriše. Kod jednih mikotrofnih bilina pokrivaju mikorize korjen samo izvana, pa onda govorimo o oktotrofnim mikorizama, dočim kod drugin bilina prodiru gljivni končići u nutarnje stanice korjena, pa onda ih zovemo endotrofnim mikorizama. Budući je korjen drveća sasvim pokriven mikorizama, to nema na takovom korjenu korjenitih dlačica ; nema dakle onih nježnih dlačica, kroz koje kod drugih bilina ulazi sva hrana osmozom iz zemlje. Korjenite su dlačice ovdje zamijenjene gljivnim končićima, preko kojih mora hrana prolaziti. Stanice endotrofnih mikoriza budu s vremenom od stanica korjena probavljene; tu možemo dakle reći, da se viša bilina hrani gljivama slično, kao što se neke druge više biline hrane kukcima (Inscectivoze). Više biline — ponajviše i naše šumsko grmlje i drveće — prima na taj način iz humusa (dakako indirektno) gotovu organsku hranu. Ta organska tvar sadržaje u sebi i |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1914 str. 56 <-- 56 --> PDF |
378 — dušika, koga su mikorize primile iz uzduha. Uz pomoć mikoriza mogu dakle i klorofilne biline primati dušik iz uzduha slično kao i mahunarke. Medju gljive, kojih miceliji čine mikorize, spominjemo razne Mucore i Nectriacee. Njeki autori spominju, da mogu i miceli jelen-gljiva pa vrganja i muhara stvarati mikorize. Biline sa mikorizama t. j . mikotrafno bilje možemo razdijeliti u obligatno i fakultativno mikotrofno bilje. Medju obligatno mikotrofno bilje spadaju sve besklorofilne više biline, koje se hrane humusom (n. pr. Monotropa hypopitys na kojoj je baš otkrio Kamenski ovaj pojav). Ovakove se biline ne mogu hraniti bez mikoriza, za to se i ne razvijaju u sterilizovanoj zemlji t. j . u takovoj zemlji, u kojoj smo sav život ubili toplinom ili kemijskim sredstvima. Gojimo li mlade borove ili bukvu u sterilizovanoj zemlji vidjeti ćemo, da se u tom slučaju ne stvara na korjenu mikoriza, pak će to bilje doskora sasvim zaostati u svome razvoju. Jedni autori su iz tih pokusa zaključili, koliku važnos i imade humus u šumskoj zemlji i koliko vrijede mikorize za odhranu šumskog drveća. Drugi pak drže, da mogu bukve i borovi sasvim dobro uspijevati i bez mikoriza, jer imade u prirodi takvog drveća koje se je razvilo i bez mikoriza na korjenu. Uzrok što bukva i bor ne će uspijevati u sterilizovanoj zemlji biti će taj, što kod sterilizovanja zemlje nastaju neki škodljivi spojevi. Zato ipak pripisujemo mikorizama ogromnu važnost za odhranu višega bilja. Za endotrofne mikorize možemo skoro sjegurno reći, da vežu atmosferski dušik, pa ga onda predaju u formi organskih spojeva višim bilinama, na kojima žive. Ovaj nazor nastojali su u novije doba dokazati I. M. Jonse, Hiltner i Nobbe. Nobbe i Hiltner su dokazali, da se može Podocarpus chinensis sasvim lijepo kroz više godina razvijati u zemlji bez dušične hrane. Na korjenu toga Podocarpusa našli su doista gljivne končiće, koji su skupljeni u |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1914 str. 57 <-- 57 --> PDF |
— 379 — čvoraste nakupine, i koji rastu dalje sa korjenom u kremenom pijesku, u kome nema ništa dušika. Ovo mišljenje o asimilaciji uzdušnog dušika potvrdjuju i opažanja danskog šumarskog stručnjaka P. E. Miillera. Na jutlandskim je pjeskuljama najme Mliller veoma teško mogao uzgojiti omoriku; ona mu je u najpovoljnijem slučaju za 10 do 20 goina propala radi pomanjkanja dušika (Stickstoffhunger). Na istim parcelama razvijao se je ali sasvim dobro bor (Pinus montana); nu to ne bi ništa napadnoga bilo, da nije omorika očevidno uspijevala samo na onim parcelama, gdje je uz nju gojen i bor. Tamošnjim šumarima je to poznata stvar, pa drže, da bor djeluje na omoriku tako, da joj dovadja i priredjuje hranu slično, kao što mahunarke (Leguminose) dobro uplivišu na crnogorice pokraj kojih ih gojimo. Millier je našao na korjenu toga bora uz ektotrofne još i endotrofne mikorize, pa je došao do zaključka, da endotr´ofne mikorize bora asimiliraju atmosferski dušik pak jedan dio tog dušika dolazi i do omorika. Da može drveće primati uz pomoć nižih organizama dušik iz uzduha dokazali su nepobitno Nobbe i Hiltner. (Arbeiten aus d. Biolog. Abt. d. kais. Gesundheitsamtes 1892 i 1900 — Handbuch der technischen Mykologie. Jena 1906.). Već dulje vremena znalo se je, da imade na korjenu raznih jalša (joha = Alnus), Eleagnacea — i drugih jednogodišnjih Scrophulariocea i Labiata -- gomoljića sličnih onima na korjenu mahunarka. U tim gomoljima (nabrekline ili čvorići) žive mikroorganizmi, koji asimiliraju atmosferski dušik t. j . pretvaraju ga u organsku substancu, koju korjen više biline resorbira. Ovakove nabrekline (gomoljići) kod johe su višegodišnje pa mogu više njih srasti, odrveniti i stvoriti konglomerat kao jabuka velik. Godine 1866. je opisao Woronin iz Petrogada ove tvorine na korjenu johe a organizme koje je našao u ovima nazvao je Schinzia Alni. Kasnije je Hiltner uzgajao johu u pijesku, u kome nije bilo ništa dušičnih spojeva, |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1914 str. 58 <-- 58 --> PDF |
— 380 — pa je opazio, da se na korjenu stvaraju ovakove nabrekline a bilina, da dobro dalje uspijeva ma da nema u pijesku potrebnih dušičnih spojeva. Biline, koje nisu imale tih nabrelina na korjenu, nisu se mogle razvijati: Ovim i sličnim pokusima uspjelo je dokazati, da mogu johe i neko drugo drveće — osobito Eleagnus augustifolius — primati atmosferski dušik. Shibata je anatomski proučavao ove nabrekline na johama i došao do zaključka, da su to endotrofne mikorize. Nepobitno je dakle dokazano, da može naše šumsko grmlje i drveće primati indirektno dušik iz uzduha. Kod toga primanja imadu važnu ulogu mikroorganizmi humusa, pa je time i dokazana velika vrijednost humusa u šumskoj zemlji. Lijepo kaže profesor petrogradskog sveučilišta Dr. V. Paladin u svojoj „fiziologiji" : „Zemlja nije mrtva — ona je puna života. Svi mikrorganizmi zemlje traže velike količine hranivih tvari. Dodje li u tu zemlju koja zelena više bilina, to se ona mora boriti za hranu sa ostalim mikroorganizmima. Ta borba je to veća što će manje zelena bilina naći u humoznom tlu onih hraniva na koje je ona priučena u mineralnoj podlogi. Mikotrofne biline mogu - u toj borbi uslijed zajednice sa nekim drugim organiznima zemlje — bolje proći, nego biline bez mikoriza." Gospodarska važnost ovog skupljanja atmosferskog dušika po šumskom bilju malo je još u literaturi obradjena. Treba se ali samo podsjetiti, da na pr. joha nspijeva na lošim, vlažnim zemljištima, u kojima se na taj način sakuplja dušik. U Švicarskoj izvedeni su već pokusi sa johom (Alnus incana), te je ustanovljeno, da ona veoma povoljno djeluje na konifere, koje su u blizini ovih joha uzgajali. Nema sumnje, da će riješenje ovih fizioloških i bioloških problena biti od velike važnosti za šumarstvo. M. Urbani. |