DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 11-12/1918 str. 37     <-- 37 -->        PDF

- 287
dakle—2— U *. . slučaju odnosi se - ^ , .: ——-r—


200 M — m


= 100:p,otkudshjedip = -^-.. ....^ j*


Gledom na približnost Presslerove formule veli Stoetzer
nešto dalje ovo : „Iz toga vidimo, da se Presslerov način .. .
... . kod kraćih razdoblja vrlo približuje kamato-kamatnom
računu, makar da će pri tome Presslerov p uvijek ispasti
nešto viši, nego p kamato-kamatnog računa."


Profesor dr. Baur u Munchenu veli u 4. izdanju svoje
dendrometrije ovo:1 ´´´ ´


„Metode za ustanovljivanje prirasnih postotaka različite
su već prema tome, da li ti postotci imaju služiti za obračunavanje
volumnog prirasta ili pak za obračunavanje kamatnog
prihoda od novčanih kapitala. Volumni prirast drveća
i sastojinâ ravna se naime — barem u onoj perijodi rastenja,
koja je za šumarsku praksu odlučna — više po zakonima
aritmetičkog niza, dakle po zakonima jednostavnog
kamatnog računa, dočim se kapitali, a kao takove možemo
u stanovitom smislu smatrati i drveće, umnažaju više po
zakonima geometričkog niza t. j. po pravilima kamatokamatnog
računa.


Prije su se postotci prirasta rabili samo u prvom smislu


t. j . taksator si je stavljao zadaću, da pomoću tih postotaka
iz sadanje drvne mase stabla (sastojine) ustanovi´ n = godišnji
prirast, koji će do sječe toga stabla (sastojine)-još
uslijediti, a prema tome i konačnu (sječivu) drvnu masu
stabla (sastojine). Pri tom se predmnijeva, da je prirast prilično
jednolično na pojedine godine porazdijelj´en, te da se
drvna masa umnaža po zakonima jednostavnog ukamaćivanja,
pak se pri tom naravno dobiju tim pouzdaniji rezultati, čim
se uzme kraća prirasna perijoda. No u novije doba nastoji
se, da se stabla i sastojine, koje prirašćuju, upoznaju još i
s druge jedne strane, jer se ta stabla (sastojine) smatraju
1 Holzmesskunde, 4. izdanje, Berlin 1891., str. 466. i 467.