DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4-6/1920 str. 33     <-- 33 -->        PDF

Oblični brojevi i oblikovisine za visinski odnošaj I.


Debljinska
skalina


_ i -c.—
! ° ta


ce C ´H


a
«´o ™ g S« :y o


.«§ sg a«


OPASKA


1* o .. i o´5 o j o g* »


§3


za hrast1 za bukvu2 za smreku3 za jelu*
cm m — m m m — | m


U koliko svi ovdje


20 17-9 0-576 10-3 0588 10-5 0-614´ 11-0 0-635 11-4


doneseni oblični bro-;


24 20´5 0-572 11*7 0-582 11-9 0-586, 12-0 0-623 12-8


jevi nisu u dotičnim


28 22-9 0-569 13-0 0-581 13-3 0 562, 12-9 0-609 13-9


skrižaljkama baš izri


32 24-9 0-564 14-0 0-579 144 0-5441 13-5 0-598 14-9


čito navedeni, dobi


36 26-7 0-561 15-0 0-582 15-5 0-530 14-4 0-587 15-7


veni su oni pomoću


40 28-2 0-558 15-7 0-585 16-5 0-5161 14-6 0-578 16-3


tamo navedenih oblič


44 29-5 0-558 165 0-588 17-3 0-504! 14-9 0-570 le 8
48 30-5 0-558 17-0 0-590 18-0 0-493! 15-0 0-562 17-2 nih brojeva putem
52 31-4 0-558 17-5 0-592 18-6 0-485; 15-2 0-556 17-5 interpolacije, a oblični
56 32 2 0-558 18-0 0-596 19-2 0-479 15-4 0-550 17-7 brojevi za jelu izve60
329 0560 18 4 0-598 197 0-473 15 6 0-545 17-9 deni su iz Schubergo64
33-4 0-561 i 18-7 0-600 20-0 0-469 15 7 0-540 18-1 vih drvnih masa po


33-8 0-563 ! 19 0 0-602 20-3 0-466 15-8 0-537 18-2


68


formuli f = —h


34-1 0-555 19-3 0-605 20-6 0-466 15-9 0-534 18-2


72


34-3 0-565 19-4 0-608 20-9 0-462 15-8 [0-533 18 3


76


svih oblikovisinâ u skupini, a prema tome i koincidencija
plošnosrednjeg stabla skupine sa kubnosrednjim stablom
njezinim što više postigne, valjalo pojedine susjedne debljinske
skaline skupljati u posebne skupine (t. zv. debljinske
klase), a broj ovakovih skupina morao bi biti to veći,
što veću želimo koincidenciju između plošnosrednjeg i kubnosrednjeg
stabla u skupini.


Sve kad bi dakle sva jednako debela stabla imala posve
jednaku visinu, i onda bismo sa gledišta jednakosti oblikovisinâ
morali za postignuće što veće koincidencije između
plošnosrednjeg i kubnosrednjeg stabla morali ili izračunati
i visinu aritmetski srednjeg stabla (ako se radi o aritmetski
srednjem stablu cijele sastojine) ili bismo pak morali dijeliti
sastojinu u stabalne grupe, od kojih bi svaka imala biti
sastavljena od što manje debljinskih skalina.


Ima doduše slučajeva, u kojima unatoč velike diferencije
između oblikovisine najjačih i najslabijih debljinskih


´ Schwappac h A. Dr., Formzahlen und Massentafeln fiir die Eiche,
Berlin 1905., str. 62.


* G r u n d n e r Dr. F., Formzahlen und Massentafeln fiir die Buche, Berlin
1898., str. 78. 3 Baur F. Dr., Formzahlen und Massentafeln fiir die Fichte, Berlin 1890.,
str. 80. i 81.
-Schuber g K., Formzahlen nnd Massentafeln fiir die Weisstanne,
Berlin 1891^. str. 3.—7.