DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4-6/1920 str. 34     <-- 34 -->        PDF

skalina (ili još bolje između najveće i najmanje oblikovisine)
može ipak plošnosrednje stablo cijele sastojine praktički
posve koincidovati sa kubnosrednjim stablom njezinim. No
prema nalazu profesora Dra Gust. ......1 biva to samo
u sastojinama, u kojima oblikovisine svih debljinskih skalina
sačinjavaju sa temeljnicama, štono pripadaju sredini tih
skalina, jednadžbu ^


hf=HF-c+j-c,


u kojoj h f naznačuje oblikovisinu povoljne slabije, H F
oblikovisinu povoljne jače skaline, g temeljnicu jednoga
stabla u dotičnoj slabijoj, G temeljnicu jednoga stabla u
dotičnoj jačoj skalini i napokon c jednu konstantu, koja se
u svakom pojedinom slučaju ima pomoću navedenih olina
napose ustanoviti.


Takav bi npr. slučaj postojao, kad bi gore navedene
debljinske skaline imale ove prosječne visine, te njima pripadne
oblične brojeve2 i oblikovisine :


_ Oblični brojevi i oblikovisine za visinski odnošaj II.


Debljinska 1 skalina


a ´S _ ´H ._ ´5 .-. ´5 .


!. ô . S


oj .. —J to S o


«s » 3 1
o
za hrast za bukvu za smreku za jelu


cm m


si ° II


— i m 1 m — m m
20 17-9 0-576 10-3 0-588 10-5 0 614 11-0 0-635 11-4
24 24-6 0-556 13-7 0-563 13-8 0-569 140 0600 14-8
28 27-7 0-550 15-2 0-563 15-6 0-542 150 0-582 16-1
32 29-6 0-548 16-2 0-568 168 0-526 )5-6 0-568 16-8
36 30-9 0549 170 0-572 17-7 0-513 15 9 0560 17-3
40 31-8 0-549 17-5 0-577 18-3 0-503 16-0 0-551 175
44 32-5 0-550 ´ 17-9 0-581 18-9 0494 16-0 0-547 17-8
48 330 0-552 18 2 0-586 19-3 0-486 16-0 0-544 17-9
52 33-4 0-553 18-5 0-590 19-7 0-479 16-0 0-540 18-0
56 33-7 0-554 18-7 0-593 20-0 0-475 160 0 538 18-1
60 33-9 188 0-596 20´2 0-470 15-9 0-536 18-2


0-556


64 34-1 0-559 19-1 0-599 20-4 0-467 15-9 0-535 182
68 34-2 0-562 19-2 0-602 20-6 0-465 15-8 0533 18-3
72 34-3 19-3 0 603 20-7 0-465 15-8 0-533 18-3


0-564


76 34-3 194 0 608 20-9 0462 15-8 0-533 183 j


0-565


Kako vidimo, oblikovisine ekstremnih skalina i ovdje su
iste kao kod visinskog odnošaja I, no tečaj oblikovisnâ


1 Ober die Ermittelung .... . str. 28 31, te 43—52.
2 I ovi oblični brojevi uzeti su direktno ili indirektno iz; gore navedenih
skrižaljaka.