DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 35 <-- 35 --> PDF |
v v Šumarske prilike u Svajcarskoj. Dr. Doka St. Jovanović Prirodni uslovi. Rasprostranjenost, porast i napredovanje šuma u jednoj * zemlji zavisi poglavito od prirodnih uslova, koji u toj zemlji vladaju, a na ime od : klime, visinskog položaja, zemljišta (njegovog kvaliteta i oblika konfiguracije). Svi su ovi uslovi u Švajcarskoj veoma pogodni za porast i napredovanje šuma, izuzimajući mesta preko 2000 i 2200 met. nafl morskom površinom, koja su izvan reona vegetacije. U Alpama šuma dostiže ove visine: na jugu do 1920 m.; u centru 2100 do 2200 i na severu do 1800 m, U Prealpima do 1650 i u Juri do 1500 m. nadmorske visine. Po svom visinskom položaju i konfiguraciji terena Švajcarska spada u red visoko planinskih zemalja. Topografski da se podeliti u 4 glavna dela ili basena : Rajnski, Ronski, Tesinski i Inski. Prvi obuhvata 70%, drugi 17-4"/0, treći 6% i četvrti 4*1 70 celokupne teritorije Švajcarske. Ostatak teritorije u 2 5 000 spada na basene : Dubski, Adski i Ečki. 1. Klima , koju uslovljavaju temperatura vazduha, vodeni taloži, vetrovi, insplacija (sunčano zračenje), oblaci i magla, oluje i grad u Svajcarskoj je u glavnom umerena, jer je pod uticajem toplih jugozapadnih vetrova. Nu zbog raznolikog visinskog položaja i planinskog sklopa terena, klima je prema krajevima različita, ali se u glavnome može podeliti na tri klimatske zone regiona: Juru, Plato i Alpe. S pogledom na visinski položaj razlikuju se: région bregova do 700 met. (gde uspevaju pšenica i vinogradi), région nižih planina od 700 do 1300,, met. (gde uspevaju lišćari); région viših planina od 1300 do 1800 i 2200 met. (zona četinara); région Alpa od 2200 do 2500 i 3200 met. (zona suvata) i région večitog snega i leda preko 2500 i 3200 met. I baš zbog svog planinskog sklopa Švajcarska je u vrlo sretnom položaju, da mnoga inače visoka mesta, koja su dobro zaklonjena od severnog vetra, imaju blažiju klimu od mnogih drugih mesta po položaju nižih, ali manje zaštićenih od hladnog severnog vetra. . |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Temperatura vazduha je različita prema basenima. Najumereniju temperaturu ima Tesin. U Luganu je srednja godišnja temperatura 11 "3° C. Najhladniju temperaturu ima Jura. U Lonu je srednja god. temperatura 7-3° C. Niže doline u Juri iste visine sa dolinama u Alpama, imaju suroviju klimu no ove u Alpama, što dolazi otuda, što u Juri duvaju hladni severo-istočni vetrovi. Smanjivanje temperature u Jury, počev od dolina k vrhovima, manje je ubrzano nego li u Alpama. Na visinama Jure jesen je znatno umerenija, no u Alpama, zbog čega se i bukva može da održi u sastavu šume do 1200 m. visine, što, u Alpama nije slučaj. Ova blagosj: jeseni u Juri čini, da je priraštaj drvene mase jači, nego u Alpama, jer snega nema u Juri pre novembra. U Alpama na visini od 1800 do 2000 met. sneg počinje da pada krajem septembra, početkom oktobra i ne iščezava do avgusta iduće godine, a često i nikako. Sa ovoga ni bukva ne može da se održi u sastavu šume na visini od 1200 met., kao što je to slučaj u Juri, jer ove snežne mase, koje traju preko cele godine, negativno utiču na porast bukve. Smanjivanje temperature na v/sini od 1800 do 2000 m. je slabije zimi nego leti, te je zima u ovoj zoni relativno manje surova, nego li u nižim rejonima tako, da dok se na visinama zimi preko dana oseća letna toplota, dotle u dolinama punim guste magle, vlada jaka hladnoća. Vodeni taloži su česti i Švajcarska je u tome pogledu veoma bogata, jer jugozapadni vetrovi, koji su redovni i glavni, dolazeći sa Alanskog okeana puni su vlage, koju izlivaju u Svajcarskoj u vidu jakih kiša, a u Alpama u vidu velikih snežnih masa. Najsiromašniji u vodenim talozima je centar Vale-a. U Sijeru je minimum 550, dok je u Sentisu maksimum 2432 mm. Godišnji prosečni vodeni taloži iznose: u Juri od 1000 do 1400, na Platou od 750 do 1200, Južnoj ivici Alpa od 1400 do 2000, Severnoj ivici Alpa od 1400 do 1900, u Valeu od 600 do 1000, u Engadinu od 700 do 1000 i Visokim Alpama od 900 do 1400 milimetara. Vetrovi. U Svajcarskoj je glavni vetar koji duva sa jugozapada. On je vruć i vlažan, dok je severni vetar zvani „Biz" naprotiv suv i hladan. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Konfiguracija terena prinuđava opšti pravac vetrova na skretanja, koja znatno variraju prema pravcu dolina. U planinskim tesnacima ima u stvari samo dva pravca vetrova, koji su određeni njihovim položajima. Tako u Gothardu duvaju vetrovi stalno sa severa na jug ili obratno. Na otvorenim vrhovima kao n. pr. u Sentisu, gde nema nikakvih prepreka, može se lako videti pravi pravac vetrova. Kad se vetar pretvori u oluju, može da prpuzrokuje velike štete šumi. Zbog toga se seče i vrše u šumi uvek u suprotnom pravcu glavnih vetrova kako ivica šume ne bi bila direktno izložena u´darcu vetrova. U Svajcarskoj se s toga seča vrši u pravcu ševero-istoka na jugo-zapad. U Alpama, gde je pravac vetrova različit i promenljiv, isto je tako različit i promenljiv i pravac seča. U Juri, gde je severo- istočni vetar najjači, seča se vrši u protivnom pravcu njemu. U Svajcarskoj se najviše plaše vetra zv. „Fen". Najpogodovniji uslov za njegovo obrazovanje je tada, kad na severozapadu Evrope (Britanskim ostrvima) vlada barometarska depresija, a barometar na jugu Alpa stoji visoko t. j . pokazuje slab pritisak. Depresija privlači i udiše, guta vazduh oko sebe i to prouzrokuje strujanje u pravcu severa. Vazduh dolina na severu od Alpa, u dolinama Rajne, Lente, Rajsa, Oberhasla, Grindelvada i dr., kao i pobočnih dolina kantona Vale-a proređuje se. Usled ovoga se slabi ravnoteža u vazduhu sa obe strane Alpa i gušći vazdušni slojevi na jugu od Alpa teže da popune ovu barometarsku prazninu, zbog čega su prinuđeni da se uspenju uz južne padine Alpa. Ovo penjanje vazdušnih struja prouzrokuje postepeno razhlađivanje vazduha i on se pretvara u kišu i sneg. Od grebena Alpa vazduh, koji dolazi sa severa Italije naglo se survava u alpijske doline. U ovom padu on dostiže vrlo brzo temperaturu, koju je imao pre penjanja uz Alpe ; ona se povišava i usled samog zgušnjavanja. I kad ovaj vetar već stigne na dno dolina, on je topal, izvanredno suh, žestok i bujan, ali odmah malo dalje u ravnici on gubi naglo svoju silinu. Fen duva dolinom Rajne dopirući dosta daleko na sever. U Alštetenu, ma da se na Ciriškom jezeru slabo oseća, zatim u Lucernu, Tunu i San Moricu. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Fen je dobro došao u jesen i pri kraju zime. U mnogim alpijskim dolinama on donosi proleće i za 24 časa otopi, sneg debeo od 35 do 40 cm. Bez njega mnoge od ovih dolina ne bi mogle biti naseljene. S druge opet strane njegovo je dejstvo štetno, jer podiže bezbroj lavina, koje svake godine staju Švajcarsku mnogih ljudskih žrtava i prouzrokuje velike požare. Statistika pokazuje, da je u periodu od 1877. do 1892. godine šteta od požara, prouzrokovana Fenom, iznosila 122 miliona franaka. Kad Fen duva u vremenu cvetanja voćnjaka, on prouzroknje silne štete sušeći cvetove, ali je za to u jeseni od koristi, jer ubrzava sazrevanje voća i grožđa, kome mnogi krajevi imaju da zablagodare za dobar kvalitet svoga vina. Najjače dejstvo^ severnog hladnog vetra zv. „Crni biz", oseća se u okolini Ženevskog i Najšatelskog jezera, koji sa visine Jure baca teške mase hladnog vazduha sposobnog da za kratko vreme ogoli obale obih jezera. Stalne vazdušne struje su škodljive porastu drveća i zbog toga je vrlo često visinska granica drveća mnogo više zavisna od vladajućih vetrova, nego li od temperature. Tako u Juri jaki zapadni i severni vetrovi sprečavaju šumu, da se podiže iznad 1500 m. visine. Isti slučaj je i na Rigi i dr. mestima. Severo-istočni i severni vetrovi duvaju mnogo rede, što je sreća, jer je njihovo dejstvo razoravajuće, naročito u Juri. Godine 1911. izmedju 21. i 22. decembra na obalama Najšatelskog i Bjelskog jezera, samo za jednu noč oborio je severni vetar 200.000 kub. met. drveta. Jele od 80 do 100 cm. u prečniku, pa čak i bukve debele od 60 do 80 cm. obarane su i lomljene kao palidrvca; dejstvo u toliko poražavajuće, što su bukve u to doba bile bez lišća, pa kao takve i manje napadna površina za vetar. Inzolacija, (sunčano zračenje) oblaci i magla. Za potpunu karakteristiku lokalne klime, neophodno je potrebno i poznavanje inzolacije. Odavna se već zna, da visoke alpijske doline imaju mnogo jaču inzolaciju od mnogih mesta na Platou, gde ima mnogo magle. Skraćena vegetativna perioda na visinama dobija u inzolaciji jačim uticajem sunčanih zraka izvesnu naknadu i to u toliko više, što je na visinama vazduh čistiji i dnevna |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 39 <-- 39 --> PDF |
svetlost mnogo jača. Ovo povisivanje intenzivnosti svetlosti opaža se lepo u gorostasnom porastu drveća i lepim bojama alpijskog cveća. U pogledu intenzivnosti inzolacije na prvo mesto dolazi Lugano, dok u Cirihu, Bernu, Bazelu ima znatan broj dana u godini, kada sunčani zraci ne mogu da probiju gusti veo oblaka. Magle, koje su neprijatne u jesen i zimi, nema u alpijskim predelima, a delimično ni u visokim dolinama Jure. More od magle prostire se samo u predelu između Alpa i Jure. Predeli bez magle su : ceo kanton Vale, Tesin, Grizon i deo San Galena, doline Rajne, Apencela i jednog dela Togenburga, međutim najduže traju magle u dolini Ara i to od jezera Najšatelskog do Arau. Oluje i grad su u Švajcarskoj rede pojave i imaju svoje naročite zone. Tako oluja se javlja u Juri: u Dolu,vŠaseronu, Šomolu, Birzeku i dr. mestima; na Platou u Ženevi do Rola, u dolini Gorba, u Bernu, Oltenu, Cirihu, Lucernu, Cugu i dr. mestima; u Prealpama: u Montreu, Bilu, u Emskom basenu, Togenburgu i dr., a u visokim Alpama samo u gornjim delovima njegovih dolina. U Tesinu naročito gornja partija Minjerskog jezera jako je izložena oluji. Grad se javlja samo na grebenima Prealpa i visokih Alpa i to retko i vrlo slabo. 2. Zemljište. Zemljište je baza kako poljoprivredne tako i šumarske produkcije. Ono je produkat raspadanja stenja pod uticajem raznih fizičkih i hemijskih faktora. Prema tome i sastav zemljišta zavisi od stenja, od koga je postalo. Osim primarnog stenja (silikata i eruptivnog stenja) glavne geološke formacije u Švajcarskoj su: Karbonska, Trijas, Jura, Kretacej, Tercijer i Kvarterna ili stenje novijeg doba, Primarno stenje obrazuje masiv u Alpama. Njegovi glavni predstavnici su: Granit, Gnajs, Mikašist, Porfir, Serpentin i t. d. Karbolifersko stenje zastupano je samo a Valeu. Ono obuhvata škriljce. Na ovu formaciju naleže Verukano, Stenje formacije Trijas zastupljeno je u Vale znatnim masama kvarcita i u Grizonu krećnim dolomitima. Donji slojevi Trijasa zastupljeni su šarenim peščarem, srednjim |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 40 <-- 40 --> PDF |
192 Mušelkalkom, a gornji slojevi peščarom, među kojima se nalaze so i gips Formacija Jure obrazuje masiv Jure, a ima je na nekim drugim mestima, koja ovdje nećemo nabrajati. Ona se sastoji iz škriljaca. Najpoznatiji predstavnik Jure je Monte Ženerozo, južno od Alp a. Kretacejska formacija obuhvata predeo južnozapadno od Jure i kretacejske Alpe, koji su predhodili Alpama Jure. Stenje formacije Jure i kretacejske su isključivo krečnjak. Medju tercijernim stenama nalazi se dole Fliš, koji se sastoji iz krečnjaka, peščara, mergla i gline. Zatim molasi, koji obrazuju glavni deo ove formacije i zauzimaju plato izmedju Jure i Alpa, ženevskog i bodenskog jezera. Tu su konglomerati zv. nagelflut, mergl, ilovača i glina. Molasa je skoro svugde pokrivena ili pomešana glečerskim materijalom i to znatno povišava plodnost molaskog zemljišta. Najbolja šumska zemljišta postaju od granita, gnajsa, porfira, krečnih slojeva, škriljaca i konglomerata. Rezultat je takođe izvanredan od mešavine ilovače i kreča ili molase i eratičnog materijala. Kao manje produktivna mogu se smatrati zemljišta obrazovana od ostataka survanih bregova bez finih sastojaka zemlje (gline , čisto peskovita zemljišta, čista ilovača, mulj i ona zemljišta, koja su postala raspadanjem serpentina. Kao najbolje šume smatraju se one, koje rastu na severnim ivicama Alpa (krečnim slojevima liskunskih škriljaca), zatim one, koje se nalaze na zemljištu postalom raspadanjem eratičkog stenjali leže na molasi ili na krečnim konglomeratima istočne Švajcarske (San Galen). Na severnim padinama Jure i zemljištu aluvijuma (ravnice Rone i obale ženevskog jezera). * Zemljište molase sitno zrnasto bez kreča i komada kamenja (kanton Bern) plodna su samo onda, ako su stalno pokrivena šumom. Kad se naglo obezšume otvrdnjavaju i gube brzo mineralne sastojke. Isto tako kao hladne zemlje fliša, izložene su opasnosti, da se tu obrazuje divlji humus, kad u šumama nema lišćara, s toga na ovakvim zemljištima treba stalno održavati mešovitu šumu od lišćara i četinara. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 41 <-- 41 --> PDF |
193 U Alpama i u Juri nalazi se još jedna vrsta zemljišta, poznata pod imenom alpijski humus, koji je na suprot onom divljem humusu snabdeven bogato hranljivim materijama, zatvorene je boje i bogat crnicom. II. Šumarski odnosi. 1. Prostornost šuma. I ako je još 1848. godine izrađena topografska karta cele zemlje u razmeri 1 : 25.000 za ravnice i za Jure, i za planine u 1 : 5000, koja je bazirana na trijangulacionim radovima, izvedenim od 1809. do 1839 godine, ipak geometrijski precizni premer nije potpuno izveden s toga, što je to ostavljeno nadležnosti kantona. Potpuni kataster imaju danas samo kantoni: Ženeva, Vod (Lozvana), Friburg, Najšatel, Jura Bernska, Solar, Bazel Varoš i Šafhauzen. Ostali kantoni nemaju ekzaktnog premera, sem za izvesne delove svoje teritorije ili samo za nekoliko opština. U glavnome može se uzeti, da je samo 33°/,, površine Švajcarske katastrirano. Švajcarski građanski zakonik, koji je stupio na snagu 1912. godine, doveo je u ovom pogledu znatna poboljšanja. Njime je predviđeno osnivanje federalnih popisnih knjiga (gruntovnica), kao i tačan premer celokupne teritorije, što se ima izvesti u roku od 50 godina. Celokupna teritorija Švajcarske zahvata prostora 41.324 kv. kilometara ili 4,132.399 ha. Od ove je površine: produktivno 3,202.938 ha ili 74-8°0, a neproduktivno 929.461 „ „ 25-2°,,, ili drugim recima ´ 4 cele prostorije je neprodukt.vna, dok su ostale -3|4 podvrgnute poljoprivrednoj kulturi. U neproduktivnu površinu računaju se : jezera i reke, drumovi i putevi, željezničke pruge i zemljište pod zgradama, kao i stenje kamenari i prostori pod večitim snegom i ledom (glečerima). A iz toga izlazi, da sva ovde uračunata površina nije apsolutno neproduktivna, jer služi saobraćaju i drugim ciljevima. Ona je neproduktivna samo u toliko, što nije upotrebljiva za poljoprivrednu obradu. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 42 <-- 42 --> PDF |
m Od produktivne površine u 3,202.938 ha je pod: poljoprivredom 2,382.946 ha ili 73-3°|0 i šumama 919.992 « „ 22´7°|0, a to će reći, da je od produktivne površine samo % posvećena šumskoj, dok su % posvećene poljoprivrednoj kulturi. 2. Sopstvenost. U pogledu sopstvenosti šume se dele na : državne 39.989 ha ili 4-4%. opštinske i korporacija 623 330 „ „ 67,8%, i privatne 256-673 „ „ 27 8% a iz ovog izlazi, da privatne i državne šume zauzimaju samo % dok opštinske i korporativne šume % prostora i to najbolje šume. Privatne su šume u nizinama i padinama bregova, dok su državne na najvišim planinskim vrhovima, koje tako reći služe više za zaštitu, no za eksploataciju. 3. Pošumljenost. S pogledom na celokupnu svoju teritoriju Švajcarska ima slab procenat pošumljenosti, 227°0, dok s pogledom na produktivnu površinu 30´4°|0, što je zadovoljavajuće, kad se zna, da je šuma upućena isključivo na apsolutno šumska zemljišta, jer sve što se moglo podvrći obradi zauzela je poljoprivreda. Sem toga i sva pošumljavanja, koja su vršena, vršena su samo na takvim mestima, koja se nisu smela ostaviti nepošumljene, jer bi bila opasna po ostalo kulturno zemljište i stanovništvo usled survavanja snežnih i kamenih lavina, sklizavanja terena i drugih elementarnih nepogoda. Najjače je pošumljen predeo Jure 60°0, dok je u ponekim opštinama procenat pošumljenosti i mnogo veći. Za tim dolazi predeo Prealpa. Visoke planine Alpa izgledaju dobro pošumljene, kad se posmatra iz daleka, medjutim je procenat pošumljenosti vrlo slab. Najveći je deo neproduktivan: stenje, kamenjari, večiti sneg i led, glečeri Na visokim terasama i na manje strmim padinama nalaze se suvati, dok su samo strme strane obrasle šumom. U ravnicama i nižim predelima šuma gotovo i- nema, jer su tu svu površinu zauzeli zemljoradnja i industrija. Prema mestu, gde se šume nalaze, one se dele na zaštitne i slobodne šume. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Zaštitne su one šume, koje imaju da štite od survavanja zemljišta i snega (snežnih i kamenih lavina), od bujica i poplava, jakog udara vetrova itd. Ovakve su šume ograničene u pravu iskorišćavanja naročitim zakpnim propisima. Po zakonu od 1876. godine bile su samo šume u Alpama oglašene za zaštitne, dok su po zakonu od 1902. godine sve šume stavljene pod državni nadzor. Po ovome su šume u kantonima : Apencel-Rodec eksterijer, Uri, Najšatel i Bazel varoš oglašene kao zaštitne šume. U Švicu, Obvaldu, Nidvaldu, Glarisu i Apencelu-Rodes-Enteriji r, sve javne i jedan deo privatnih šuma oglašene su za zaštitne. U ostalim kantonima su javne šume, kao i privatne, delimično zaštitne, a delimično ne. Po ovome su: državne šume ca 62°0 zaštitne, opštinske i korporativne „ 80*7%, i privatne „ 60*8%. Ukupno u celoj Švajcarskoj ima 75% zaštitnih i samo 25% slobodnih šuma. 4. Sastav šuma. U pogledu šumarskom razlikuju se u. Švajcarskoj u glavnome tri predela : Jura, Alpe i Plato t. j . predeo, koji se nalazi izmedju Alpa i Jure. Sva tri ova šumska predela vrlo su različita u pogleda sastava šuma, koje ih pokrivaju. Jur a je obrasla lišćarima i četinarima, ali glavnu ulogu igra bukva. Ona je u stvari osnova i majka šuma u Juri, blagodareći samo svojoj osobini, da štiti zemljište od ispošćavanja i ispiranja mineralnih sastojaka. Ta .....^ blagotvorna osobina omogućava opstanak naročito na padinama izloženim suncu i drugim nežnijim mestima. Na južnim padinama bukva je stalno u društvu belog bora, dok smrča i jela zauzimaju sveže i plodne padine okrenute severu, a na visinama preko 1300 met. Te dve vrste drveta su glavni sastojci šume. Može se reći da u Juri ispod ove visinske granice vlada bukova, a iznad ove smrčeva i jelova šuma. P 1 a t o je po prirodi svojoj postojbina lišćara, koji su u početku bili jedini šumski sastojci. Njima su se postepeno pridruživali jela i beli bor, a danas smrča zauzima glavno |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 44 <-- 44 --> PDF |
« 196 mesto u šumama Platoa. Ova se promena izvršila u toku poslednjeg stoleća na štetu lišćara, a naročito hrasta i jele. Alpe . Približavajući se Alpama jela i smrča se sve više pojavljuju tako, da već na severnim ograncima Alpa dostižu svoj optimum — svoje najbolje odlike. Tu su najlepše šume smrće i jele. Počev od 1500 met. visine pa na više, nalazi se samo smrča, a dalje u masivu centralnih Alpa dostižu maksimum svoga razvića: ariš, planinski i beli bor. Rasprostranjenost pojedinih vrsta drveta u opšte, izražena procentualno, izgleda ovako: smrča 40°0, jela 20°0, ostali četinari 10° 0) bukva 25% i ostali lišćari 5%. Dakle ukupno : četinari 70 o a lišćari 30%. ´ 5. Organizacija. Do pre sto godina u Švajcarskoj nije bilo pravih šumarskih organa. Prvi su postavljeni u Bernskom kantonu, a po tom su šumarske vlasti počele uvoditi i ostali kantoni. Danas svaki kanton ima svoje šumarske vlasti, na čelu kojih stoji tzv. kantonalni šumarski inspektor. On potpada pod vlast ili neposredno vlade ili departmana. U kantonima, gde samo jedan šumarski organ nije dovoljan, njihova - je teritorija podeljena na arondismane — srezove i za svaki postoji po jedan šumarski organ. Dužnosti kantonalnih inspektora šuma su sledeče : da rukovode svima šumskim poslovima u kantonu; da spremaju zakonske projekte i propise; da upravljaju i kontrolišu rad na gazdovanju javnim šumama, da vode nadzor nad svima šumama u kantonu i o primeni šumarskog zakona i odnosnih propisa i na posletku, da štite šumarske interese kantona. Starešine arondismana su okružni šumari i imaju za dužnost čisto tehničke i financijske prirode, kako u državnim, tako i u opštinskim šumama, gde je to moguće. Oni su tehnički savetnici opština i privatnih: oni rukovode sečama i vode nadzor nad njihovim izvršenjem, a u kantonalnim šumama određuju i mesta gde se seče imaju da vrše. Sem toga rukovode i ostalim tehničkim radovima u šumi, kao izradom puteva, utvrđivanjem terena, regulacijom bujica — bujnih šumskih potoka i t. d. Oni vode nadzor i kontrolu nad nadzornim šumarskim organima — čuvarima šumar kojima je isključivi zadatak čuvanje šuma. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Kantoni : Uri, Švic, Oblald, Nidvald, Glaris, Cug, Bazel, Apencel, i Ženeva imaju samo po jednog više stručno obrazovanog šumarskog organa, šumarskog inspektora, kojima je, radi odpravljanja potrebne administracije, pridodat još po jedan mlađi stručni organ, asistent. U kantonima, gde nema podele na arondismane sve se šume smatraju kao jedan arondisman i njihova je veličina obično između 4200 i 8800 hektara. Vale, Tesin i Brizon imaju arondismane od 12 i 13.000 hektara, a po neki i preko 16.000 hektara. Opštinske šume imaju mnogo manje reone. Od 1200 do 3200 hektara i za te prostore šuma one imaju po jednog, dva i više stručno obrazovana organa za radove u šumi i kancelariji i po 3 do 7 čuvara šuma. U celoj Švajcarkoj ima 107 šumarskih arondismana, 204 više stručno obrazovanih šumarskih organa, od kojih je 160 u državnoj, a 44 u opštinskoj službi. Prosečna veličina arondismana 8778 hek. Pošto sve šume podleže državnom nadzoru, to je zakonom od 1875. god. ustanovljen federalni inspektorat za šume, lov i ribolov. S početka je tu funkciju vršio samo jedan čovek, i kao šef inspektorata ostao do svoje smrti (96 godina starosti). Docnije sa sve većim razvijanjem poslova, uvećavao se i broj osoblja u inspektoratu i danas pored šefa inspektorata, (sada departman za šume i vode pri ministarstvu unutrašnjih dela) ima još 4 šumarska inspektora, od kojih svaki ima svoj određeni reon, teritoriju i jedan inspektor za ribolov, pored potrebnog broja nižeg pomoćnog tehničkog i administrativnog personala. 1907. godine ustanovljen je pri ovom inspektoratu i biro za šumarsku statistiku. Nagrada šumarskog osoblja po kantonima je različita, a kreće se : za kantonalne više obrazovane šumare i inspektore između 3500 i 7000 franaka godišnje ; za arondismanske šumare izmedju 3000 i 6000 franaka, a federalni inspektori imaju do 9000 franaka godišnje. Pored nagrada — plata, šumarsko osoblje ima još prava na besplatan stan u šumarskim kućama i ogrev, a gde ovih nema na naknadu u novcu, zatim dnevnicu i pod |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 46 <-- 46 --> PDF |
198 vozninu, a posle 35 godina neprekidne službe i pravo na penziju u 75°|o svoje plate. Po federalnom zakonu o šumama Federacija daje pored pomoći za pošumljavanja nepošumljenih terena i za druge tehničke radove još i pomoć za izdržavanje šumarskog osoblja kantonima i to : za više šumarsko osoblje 25 do 35% njihovih plata, a za niže 5 do 25°0, kao i opštinama za plate njihovog osoblja 5 do 25°0, ako nisu u stanju sami da plaćaju svoje osoblje. Sem toga u istom odnosu procenta nadoknađuje i izdatke na dnevnice osoblja i plaća ´ 3 osiguranja od nesretnih slučajeva, kojima je izloženo osoblje šumarsko. Više stručno šumarsko osoblje školuje se na politehnici u Cirihu, gde postoji i šumarski odsek. Školovanje traje 4 godine ili 8 semestera, a po svršenoj školi, svaki je šumarski pripravnik dužan, da provede još godinu dana na praksi i tek, kad položi propisani državni ispit ima sve uslove ispunjene za prijem u službu i to prvo, kao adjunkt, asistent, a zatim kao šumar itd. Pored politehnike u Cirihu postoji i institut za šumarsko tehnička ispitivanja, koji služi, kao laboratorijum za šumarske opite i eksperimente. On ima i svoju botaničku baštu. Sem toga sve kantonalne šume stoje ovom institutu na raspoloženje u celji stručnog i naučnog ispitivanja. Po svojoj tehničkoj spremi, pošto prethodno svrše gimnaziju ili realku i polože ispit zrelosti — maturu, šumarski organi ni u koliko ne stoje po spremi niže od stručnjaka iz drugih struka i svi se podjednako tretiraju. Niže šumarsko osoblje — čuvari šuma, obrazuju se na povremenim kurzevima, radi dopune onoga, što su na praksi naučili, inače njihovo je obrazovanje potpuno praktično. Oni su od velike pomoći višem stručno obrazovanom personalu u izvodjenju tehničkih poslova, ma da je njihova dužnost, kao što smo napred napomenuli, isključivo čuvanje šuma. Pored plata, koje idu do 1500 franaka godišnje i ovo osoblje ima prava na bezplatan stan i ogrev i osiguranje od nesretnih slučajeva besplatno. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 47 <-- 47 --> PDF |
III. Gazdovanje šumom. 1) Podizanje šuma. Devet desetina švajcarskih šuma su visoke šume, tj šume podignute iz semena, a jedna desetina su srednje, t. j . one šume, koje su postale iz semena i izdanaka i niske šume, koje su postale isključivo od izdanaka. Srednjih i niskih šuma ima sve manje, jer ih gazdinstvo ne trpi i teži, de ih sve preobrati u visoke šume, što je u Švajcarskoj skoro i uspelo, a otpočeto je još pre 60 do 80 godina. Cilj je postignut reduciranjem seča na minimum i podesnim postupnim sečama starijih drveta tako, da se postepeno omogućavalo podizanje šume samo iz semena, dopunjujući to i veštačkim sađenjem. Niske izdanačke i srednje šume datiraju iz doba Napoleonovih ratova, kada je on s vojskom ušao u Svajcarsku i nemilice satirao šumu. Sem toga narod oskudan usled ratnih neprilika, a opterećen velikim kontribucijama, porezom i drugim troškovima i sam je sekao i devastirao šumu, ne vodeći dalje o njoj računa, te šuma ostavljena sama sebi podizala se iz panjeva i semena zaostalog drveća. Od 1820. godine ideja o primeni čiste seče i veslačkog pošumljavanja sađenjem, sve je više hvatala korena u Švajcarskoj, jer su tu ideju preneli i održavali đaci, koji su šumarske nauke bili svršavali u Nemačkoj. Dve najglavnije vrste drveta švajcarskih šuma: jela i bukva, koje nisu mogle da izdrže mraz u prvoj mladosti svojoj, bile su žrtva ove ideje na Platou. Samo se smrča dobro održala i njeno održavanje bilo je u toliko više cenjeno, u koliko, pored njenih dobrih osobina, kao drvo za građu, imala odličan porast i priraštaj, te su rezultati bili veoma povoljni, pa zbog toga i zauzela prvo mesto u šumama Platoa. Isto tako bilo se pristupilo i mešavini raznih vrsti drveća, a naročito mešavini lišćara sa smrčom. Zbog bolesti kod krumpira, koja se bila pojavila na Platou 1840. godine, moralo se ustupati kulturi krumpira sveže šumsko zemljište, što je takođe nanelo osetne štete podizanju šuma, te je i smrča bila okrnjena u svome razprostranjen ju. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Sistem čistih seča i jeste jedan od glavnih uzroka, *sa koga se smrča udomaćila na Platou, a smanjio teren bukovih hrastovih i jelovih šuma. Ovaj je sistem učinio, te se postepeno i potpuno bilo napustilo prirodno pošumljavanje, koje je sada ograničeno samo na visoke planine, gde se u najnovije vreme mestimično počelo primenjivati i veštačko pošumljavanje, koje usled prirodnih okolnosti, koje tamo vladaju (snega i vetra) može da se pokaže nepraktično i štetno. U najnovije doba federacija je osnovala naročite stanice radi ispitivanja veštačkog pošumljavanja u visokim planinama i ove nisu pokazale povoljne rezultate ovog pošumljavanja. Sa ovoga počelo se da uviđa i u Svajcarskoj, da jednolike smrčeve šume ne odgovaraju šumarsko ekonomskim principima, u vezi sa čistom sečom i da je taj sistem preživeo. Od 1872. god. do 1914. u Svajcarskoj je pošumljeno golog terena 12.846 ha, na šta je utrošeno 13,864.921-50 franaka i to samo za radove oko pošumljavanja 7,276.429*78 franaka, a ostalo na osiguranje i utvrđivanje terene. Od ove sume palo je na teret savezne kase (federalne) 7,817.296-34 franaka, na teret fonda za pomoć 108.11109 fr., a ostatak na teret kantona. Samo u 1914. god. uptrebljeno je za pošumljavanje 13,181.479 sadnica četinara i to: 780.410 smrčevih, 3,899.252 jelovih, 763 965 ariševih, 336.020 arve i 1,401.229 drugih četinara i 5,055.357 sadnica liščara i to : 3,082.460 bukovih i 1,972.897 sadnica ostalih lišćara. U rasadnicima pak bilo je 18,236.836 sadnica i to presađenih 15,167.409 i nepresađenih 3,069.427, a bilo je posađeno 3.220 kilograma raznog semena. Pošumljavanje šuma u Svajcarskoj da se okarakterisati u nekoliko tačaka. Njemu je cilj, da očuva i poveća produktivnu snagu zemljišta umesnom mešavinom raznih vrsti drveta, održavajući na taj način zemljište stalno pokriveno šumom. Ono teži da se prirodnim putem vrši obnavljanje šuma i zahteva česte veštačke radove radi dopune onoga, što se prirodnim putem nije moglo postići. Godišnja seča, da se prostre samo na najstarija drveta defetnog oblika i slabog priraštaja i da se izvršenom sečom prošire uslovi i prostor za uspešno napredovanje zaostavših drveta i time poveća njihova tehnička upotrebna vrednost, a s tim i veća > |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 49 <-- 49 --> PDF |
dobit od šuma. U glavnome teži za prirodnim pošumljavanjem i što intenzivnijom negom šuma. Što se tiče čistih smrčevih šuma na Platou teži se, da se progresivno transformacijom poboljša nezgodan položaj čistih smrčevih šuma, naročito primenom prorednih seča i usađivanjem jele i bukve u grupama. U šumama planinskim, kako u Juri, tako i u Alpama način regeneracije šuma prirodnim putem stalno se održao, jer i sam zakon zabranjuje čistu seču u planinama u većim razmerama. Teži se sve više, da se uvede način podizanja šuma, koji predviđa dug rok regeneracije, kako bi se aktivnost priraštaja stalnih šuma što više pojačao. Ovako tretirane šume pokazale su maksimum dohotka (prinosa). Za poslednje tri decenije svuda se težilo, da se uvedu proredne seče postepeno izvođene (Femelschlag Betrieb). Njihovo odlično dejstvo na priraštaj i otpornu snagu šume protivu vetra i snega poznato je, osim toga prinos se penje do maksimuma. Naročito se u poslednje vreme praktikovalo proređivanje u gornjoj etaži šume, sečom onih drveta, koja su sa svojim porastom mnogo izmakla od ostalih drveta, a naročito na mestima okrenutim jugu u Juri i Alpama i u mešovitim šumama. Ova vrsta seče omogućava, da se povremeno crpe koristi od šume u većoj razmeri, kao što se dobivaju i od jačih skoncentrisanih seča, izbegavajući pri tome prolamanje sklopa šume i stvaranje većih proplanaka, čime se omogućava napredovanje korova i trave, što slabi i suši zemljište. Ova seča omogućava uklanjanje najstarijih klasa drveta i favorizira priraštaj mlađih drveta kao i prirodno pošumljivanje. One omogućavaju, da se što duže sačuva maksimalni priraštaj kod najboljih klasa drveta. Svi načini podizanja šuma, koji omogućuju kombinaciju sa prirodnim podmladivanjem liče jedan na drugog i u stvari su imitacija prirode. Svi oni imaju zajedničku tendenciju, a na ime teže da povećaju i stalno da održe produkciju šume, a kao rezultat imaju lepe zdrave i otporne šume. Sistem čistih seča naprotiv nije imitacija prirode i nije u stanju, da očuva produktivnu moć zemljišta, zbog čega je on izgubio teren u javnim šumama i postao izuzetkom. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 50 <-- 50 --> PDF |
2. P f i h o d o d šuma. < Prihod od šuma zavisan je od ova tri faktora: godišnjeg prinosa šuma drvenoj masi, kvaliteta drveta i tržnih cena. Ono, što se godišnje iseče i iznese iz šuma, ne odgovara tačno njihovom stvarnom prinosu, jer znatan deo ostane u šumi neiskorišćen zbog teškoće i nerentabilnosti transporta. Mnoge šume visokih planina zbog toga ostaju i nedirnute, jer su bez ikakve komunikacije. Na smanjivanje stvarnog prinosa od šuma u Svajcarskoj utiču još i lavine, survavanje kamena, odronjavanje zemlje, za tim u opšte: oluje, sneg, požari, štete od insekata, bolesti od gljiva i t. d., što sve u velikoj meri osporava i smanjuje pravilan porast i priraštaj, osim toga, a naročito prva tri uzroka sprečavaju sopstvenike šuma u slobodnom iskorišćavanju svojih šuma.. Priraštaj švajcarskih šuma vrlo je teško odrediti, jer nema dovoljno podataka za to, a naročito manjkaju podaci ža privatne šume. Podatke daju samo javne šume (državne, korporativne i opštinske), ali je njihov broj tako mali, da se iz njih ne može izvući srednja veličina priraštaja, i ako su u ovome cilju po svima javnim šumama bila preduzeta naročita ispitivanja. Po prikupljenim podatcima stvarni priraštaj švajcarskih šuma (u opšte uzeto) kreće se izmedju 3 i 5 kub. met. po hektaru. Veći je priraštaj ^planinskih šuma, gde je i kvalitet drveta bolji. Smrča u Svajcarskoj. pokazuje veći priraštaj od smrče u Nemačkoj, što dolazi usled povoljnosti klime, bogatstva u vodenim talozima, zaštićenosti terena samim planinama i od mnogih drugih uzroka. Kod pojedinih vrsti drveta priraštaj je različit. Tako za drveta od 100 godina po hektaru je priraštaj za smrču 8*25 u planinama, za bukvu 5*08, bor 4 i za rast 4´5 kub. metara. Produkcija u masi. Pod produkcijom u masi razume se zbroj sviju produkata u drvetu, koje šuma daje od početka svog porasta, pa do krajnje njene seče. U Svajcarskoj je iskorišćivanje šuma ograničeno isključivo na najstarija i najjača stabla. Zbog teškog transporta iz mnogih planinskih šuma iskorišćava se samo drvo upotrebljivo za građustrugarsku upotrebu, jer se samo ono može rentirati. / |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Produkcija u masi je različita po kantonima. Prosečno se računa po hehtaru 5 do 20 kub. metara u odnosu samo na produktivnu površinu šume. Najjača je produkcija u istočnim predelima Svajcarske, koji su bogati četinastim šumama. Jura sa mešovitim šumama lišćara ima znatno manju produkciju. Državne, a naročito opštinske šume, kojima rukuju školovani šumari, pokazuju mnogo jaču produkciju, no ostale šume, jer je gazdinstvo intenzivno i racionalno. Cene drv et a. Bruto prihodi, koje daju šume, zavisni su, kao što smo napomenuli, od cena, koje vladaju za šumske proizvode u momentu, kad ih iznosimo na prodaju. Čist prihod je relativan i zavisi od troškova za podizanje, održavanje, negu i čuvanje šuma, dalje od transportnih troškova te onih oko čuvanja i konzervisanja drVeta i t. d. U Švajcarskoj su cene drvetu vrlo visoke i može se. reći, najveće u Srednjoj Evropi. Ova skupoća drveta dolazi otuda, što je uvoz drveta veći od izvoza, jer je tražnja od strane industrije i suviše velika, a domaća proizvodnja drveta nije u stanju, da zadovolji tu potrebu industrije. Sem toga troškovi transporta su takođe veliki, što poskupljava drveni materijal, a pored toga je oskudica i u kamenom uglju, te se drvo upotrebljava kao gorući materijal. Za poslednjih pet do šest decenija cene drvetu su stalno rasle, apstrahujući od perioda ekonomskih depresija, kao za vreme ratova i političkih kriza godina 1857, 1875-6, 1887., 1894./5., 1902., 1908. i sada za vreme ovoga rata. Naročito su skočile cene drveta za građu, koje industrija traži i jedna vrsta industrije čini drugoj velike konkurencije u ponudi cena, cene drveta za gorivo nisu napravile tako rapidne skokove, pošto njihova tražnja zavisi mnogo i od visine zimske temperature, pa usled toga i veće ili manje tražnje. Najveće prodajne cene su na severo-istoku Svajcarske, u Cirihu, Vinterturu i San Galenu. Idući na zapad one opadaju čak i u predelima Platoa, koji su gusto naseljeni, kao Bernu, Arau, Friburgu i Lozani, što dolazi usled toga, što su to i najšumovitiji krajevi. U planinskim kantonima naročite vrste drveta i naročiti sortimenti plaćaju se veoma skupo. Tako n. pr. Stru ,4 |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 52 <-- 52 --> PDF |
204 gana građa ariša 1 kval. 70 do 90 franaka kub. met. u šumi; planinska smrča 50 do 55 fr. opet cena u šumi. U predelu Mora, gde je industrija slabo razvijena, drvo za gorivo se plaća veoma skupo. Ono dostiže cenu u šumi do 20 franaka ster što dolazi otuda, što je procenat pošum- Ijenosti vrlo slab i što se odsečeni materijal vrlo lako i jevtino izvlači iz šuma, te može da podnese i transport na dalje distancije sem toga i kvalitet je odličan. U Cirihu, Bernu i San Galenu cene drveta za gorivo dostižu skoro istu ovu visinu. Za vreme zime 1913.-14. godine cene drvetu bile su ove : Za struganu i tesanu građu i Za gorivo četinari ´ lišćari ´ četinari ! lišćari U šumama po kub. metru po steru franaka strugana 40—46 80-120 11-13 14-18 U istočnoj Svajcarskoj tesana 30—34 strugana 36—44 60—100 9-1 2 14—20 U zapadnoj Svajcarskoj . tesana 28—30 strugana 26—35 8-12 12—14 tesana 22—28 Ove godine su cene mnogo veće i potrošnja je vlašću ograničena na minimum. U Svajcarskoj u pogledu financijskom šume igraju veliku ulogu, javne šume daju godišnje oko 35 miliona franaka bruto prihoda. Najveći deo troši se na kulturne radove u šumama i osiguranje terena, regulaciju bujnih potoka i t. d., što čini godišnje oko 10 miliona franaka. Na plate osoblja troši se godišnje oko 2,353.000 fr. i to na više tehn. osoblje 853.000 fr. a na niže, čuvarsko osoblje 1*5 milion franaka. Rashod celokupan za javne šume iznosi godišnje 13 miliona franaka ili 18 franaka po hek. šume, što čini oko 35% od bruto prinosa. Pored prihoda, koji se dobiva od drveta, znatan je prihod i od popaše, ma da je popaša u šumama zakonom ograničena na izvesno vreme u godini i na izvesne vrste |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 53 <-- 53 --> PDF |
stoke. Koze se nepuštaju u šumu na pašu, a u ograničenom broju i rogata stoka. U šumama jure i na Platou popaša u šumama je sasvim zabranjena- Sem toga narod ima velike koristi i od branja šumskih proizvoda, kao poljskih jagoda, kupina, malina, Šumskog semenja, pečuraka itd., što se iz javnih šuma ustupa besplatno narodu, ´ samo je određeno vreme (dani), u kojima se to može vršiti i pod nadzorom čuvara šuma, da bi se izbegle eventualne štete. Dohodci od šuma opštinama su od velikog značaja a za mnoge opštine, šume su i jedini izvor´ njihova prihoda. Mnoge opštine imaju da blagodare samo ^vojim šumama, što imaju lepe škole i bolnice, dobre puteve, željeznice, do move za sirotne i starce, vodovod . i kanalizaciju i druge kulturne ustanove. U opšte kapital švajcarskih šuma predstavlja vrednost od 650 miliona franaka ili 950 franaka po hektaru šume. 3. Proizvodnja i potrošnja. Statistika pokazuje, da potrošnja drveta u Švajcarskoj premaša domaću proizvodnju. Proizvodnja u masi za javne šume je na 681.693 hektara, 1,960.000 kub. metara drveta. Na 620.000 kub. met. ceni se i proizvodnja privatnih šnma. Tome treba dodati još 120.000 kub. met., koji se dobijaju sa drugih poljoprivrednih dobara, parkova i aleja. Prema tome celokupna godišnja proizvodnja u drvetu u Švajcarskoj iznosi 2.700.000 kub. metara. I sva se skoro troši u zemlji, izizimajući jednog malog dela, koji^ se izvozi za Italiju. Nu potrošnja je mnogo veća, te je Svajcarska prinuđena, da uvozi drvo sa strane, a poglavito iz Nemačke i Austrougarske. Godine 1911. uvoz drveta je iznosio 490.000 tona, a to odgovara bruto masi od 810,000 kub. metara. Ovoj cifri treba dodati još 10.000 tona ili 40.000 kub. metara uvezenih industrijskih predmeta od drveta. Celokupan uvoz prema tome bio je ove godine 850.000 kub. metara. Po tome te je godine u Švajcarskoj potrošeno 3,550.000 kub. metara drveta od domaće proizvodje i uvoza sa strane. Kad se od ove cifre oduzme drvo, koje je potrošeno za građevinske radove u 1,730.000 kub. metara, znači da je za industrijsku preradu potrošeno 1,820.000 kub. metara drveta. |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 54 <-- 54 --> PDF |
-, ^.....^ 1914. uvezeno je u Švajcarsku drveta i drven nog materijala 3,096.292 kgrama u vrednosti 27.818.000´ franaka i to: Drveta za gorivo 1,512.790 kgr. 5,747.000 franaka „ gradju (oblo) 790.990 „ 5,672.000 „ „´ „ „ (strug.) 698.344 „ 8,416.000 „ Drvene robe . . . 70.410 „ 6,801.000 Korpi ... . 2.844 530.000 Ćetkarskih predmet a . . 914 625.000 , Uvoz je bio iz: Nemačke . . u vrednosti 12,153.000 franaka Austro-Ugarske „ 7,234.000 Francuske . » 3.157.000 Italije. . . » 1,071.000 Belgije , . n 57.000 Engleske n 126.000 „ , Amerike. . n 54.000 Drugih zemal ja 6.000 . Izvoz ove go< line iz Svajcarske bio je u vrednosti 7,056.000 franaka u težini 665.596 kgrama i to: drveta za građu . . 197.500 k gr. 500.000 franaka oble građe . . . 320.731 2,055.000 strugane građe . . . 124.731 1,298.000 drvene robe . . 22.120 2,494.000 drvorezbina . . . . 435 425.000 korparskih predmet . . 203 56.000 četkarskih . . . , 336 228.000 Najviše je izvezeno za Francusku, za tim Nemačku t Italiju, a u manjim vrednostima i za Austro-Ugarsku, Belgiju, Englesku, Ameriku i druge zemlje. U prkos upotrebe kamenog uglja, gasa, elektriciteta, gvožđa i betona, potrošnja drveta se stalno penje, naročito drveta za građu (daskej, koje se uvozi sa strane i čiji uvoz čini 44° o od celokupnog uvoza drvenog materijala. Od 1885. do 1911. god. uvoz se popeo u s razmeru 1 : 12 s pogledom na količinu (mast), a 1 ´: 35 s pogledom rla vrednost. Industrija drveta je u Švajcarskoj jako razvijena. Od 1949 fabrika, koliko ih ima u Švajcarskoj bave se preradom |
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 55 <-- 55 --> PDF |
20T drveta 171, od kojih 46 samo preradom hartije, Tri od njih izrađuju samo testo od drveta (celulozu) radi dalje prerade. Drvo se prerađuje u gradu: daske, grede, letve, štafte, planke, duge i t. d. čime se bave stružnice; za tim Se izrađuju krovne konstrukcije, parket, razni stolarski predmeti i druge prerađevine, kao namještaj sviju vrsti, sanduka za pakovanje, slame od drveta, razne igračke, roletne za prozore, raznih sprava i alata i mnogih drugih ukrasnih predmeta. Da bi se potrošnja drveta. mogla %što više da podmiri domaćom proizvodnjom i uvoz sveo na minimum, radi se na tome, da se i sve opštinske šume podvrgnu strogo racionalnom i intenzivnom gazdinstvu od strane tehnički obrazovanih šumara. Misli se, da bi se na taj način proizvodnja drveta povećala od 3 na 5 kub. metra po hektaru. Racionalnim i stručnim sortiranjem drveta mnogo bi se više dobilo drvene mase za građu od onoga, što se sada troši kao drvo za gorivo. Sem toga, kad bi se tarifa podvozu na. željeznicama smanjila, više bi se rentirao izvoz i onog materijala iz šume, koji se zbog skupog transporta ostavlja neiskorišćen. Preimućtvo uvoza nad izvozom znak je oskudice u šumarskim proizvodima, bez obzira na to, što je industrija drveta jako razvijena, jer preko 60 miliona dinara godišnje ide novca iz zemlje, što bi inače ostalo zemaljskim proizvođačima, pa bi za toliko i opšta trgovinska bilanca bila povoljnija. Uvođenjem intenzivnije i racionalne privrede u svima šumama i intenzivnijim iskorišćavanjem šumskih proizvoda, kao i velikim pošumljivanjima, koja se svake godine preduzimaju na ogoljenim i do sada neproduktivnim prostorima, postići će se u Svajcarskoj relativno brzo izjednačenje izmedju proizvodnje i potrošnje, te neće više biti potrebe, da se drvo uvozi i sa strane. i —— Osobne vijesti. Ostavka. Pom. Ministra S urna i Ruda Dr. Đuro N e n a d i ć dao je ostavku polovicom novembra na mjestu Pomoćnika M Š R. i nastupio opet mjesto profesora na gospodarsko-šumarskom fakultetu sveučil šta u Zagrebu. Doznajemo, da je dr. Nenadić podnio ostavku za to, što se u prosudjivanju izvjesnih pitanja šumarskog |