DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-12/1921 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Sistem čistih seča i jeste jedan od glavnih uzroka, *sa koga se smrča udomaćila na Platou, a smanjio teren bukovih hrastovih i jelovih šuma. Ovaj je sistem učinio, te se postepeno i potpuno bilo napustilo prirodno pošumljavanje, koje je sada ograničeno samo na visoke planine, gde se u najnovije vreme mestimično počelo primenjivati i veštačko pošumljavanje, koje usled prirodnih okolnosti, koje tamo vladaju (snega i vetra) može da se pokaže nepraktično i štetno. U najnovije doba federacija je osnovala naročite stanice radi ispitivanja veštačkog pošumljavanja u visokim planinama i ove nisu pokazale povoljne rezultate ovog pošumljavanja. Sa ovoga počelo se da uviđa i u Svajcarskoj, da jednolike smrčeve šume ne odgovaraju šumarsko ekonomskim principima, u vezi sa čistom sečom i da je taj sistem preživeo. Od 1872. god. do 1914. u Svajcarskoj je pošumljeno golog terena 12.846 ha, na šta je utrošeno 13,864.921-50 franaka i to samo za radove oko pošumljavanja 7,276.429*78 franaka, a ostalo na osiguranje i utvrđivanje terene. Od ove sume palo je na teret savezne kase (federalne) 7,817.296-34 franaka, na teret fonda za pomoć 108.11109 fr., a ostatak na teret kantona. Samo u 1914. god. uptrebljeno je za pošumljavanje 13,181.479 sadnica četinara i to: 780.410 smrčevih, 3,899.252 jelovih, 763 965 ariševih, 336.020 arve i 1,401.229 drugih četinara i 5,055.357 sadnica liščara i to : 3,082.460 bukovih i 1,972.897 sadnica ostalih lišćara. U rasadnicima pak bilo je 18,236.836 sadnica i to presađenih 15,167.409 i nepresađenih 3,069.427, a bilo je posađeno 3.220 kilograma raznog semena. Pošumljavanje šuma u Svajcarskoj da se okarakterisati u nekoliko tačaka. Njemu je cilj, da očuva i poveća produktivnu snagu zemljišta umesnom mešavinom raznih vrsti drveta, održavajući na taj način zemljište stalno pokriveno šumom. Ono teži da se prirodnim putem vrši obnavljanje šuma i zahteva česte veštačke radove radi dopune onoga, što se prirodnim putem nije moglo postići. Godišnja seča, da se prostre samo na najstarija drveta defetnog oblika i slabog priraštaja i da se izvršenom sečom prošire uslovi i prostor za uspešno napredovanje zaostavših drveta i time poveća njihova tehnička upotrebna vrednost, a s tim i veća > |