DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1922 str. 63 <-- 63 --> PDF |
Lovstvo. 263 Lovstvo. Lovstvo u Bosni-Hercegovini. U časovima, kad svaku i najneznatniju vest o stanju našeg šumarstva i lovstva s najvećim interesom primamo i študiramo, ne biramo i ne ocenjujemo izvora kako bi trebali. Zato nam je dobro došla rasprava, obelodanjena u bro« jevima 12. i 13. bečkog nemačkog lista »Forst* und Jagdzcitung« od 24. odnosno 31. marca 1922. god., pod naslovom: »Zur Reorganisation der jagdlichen Ver» haltnisse in Bosnien und der Herzegowina« — k reorganizaciji lovskih odnosa u BosnisHercegovini — što ju je napisao g. ing. Hermann Ritter, lovski referent za BosnusHercegovinu u Sarajevu. Ta rasprava podaje žalosnu sliku o uništavanju našeg divnog, rekli bi ti» pičnog lovstva te blagoslovljene zemlje od časova okupacije pa do danas. Pisac veli uvodno doslovce prevedeno: »Bosna i Hercegovina već su od naravi tako udešene, da mogu da preuzmu, kriju i hrane velike množine lovne divljači. Pre 30—4C godina bile su Bosna i Hercegovina izvanredno bogate na divljači, no to je bogatstvo u toku rečenih godina iz mnogovrsnih razloga u pojedinim kraje* vima silno opalo. Ko i sada još kriju stanoviti krajevi, u prvome redu oni što leže dalje od komunikacija, većih varoši te ostalih prometnih smerova, te su zašumljeni ili goroviti i pećinast , vrlo visoko stanje divljači, čime su samo retki domaći pobliže upoznati. Vanjski svet (sem nekojih retkih šumara i go* spodskih lovaca) ne zna o svemu tome bogatstvu gotovo ništa. Lovljenje je uređeno zakonom o lovu iz god. 1893., po kome je slobodno lovcu za iznos od 300 K za lovačku kartu te 120 K takse da lovi po čitavoj BosnisHercegovini (osim rezervata) po miloj volji te da si ubitu divljač prisvoji. Zadaća modernog lovstva bila bi dakle, da se ono, što imademo, sačuva i umnoži, lovački promet organizuje te potraže potrebne i korisne veze s ino« stranstvom. Mi u BosnisHercegovini ne gojimo danas nikakvog lovskog gospo» darstva, naš je rad samo nekakva površna uprava lova, mi smo više lovska policija nego li gajitelji lova. Intenzivniji je rad danas iz mnogo uzroka ne» moguć, a glavni su ovi: a) površan zakon o lovu; b) gotovo posvemašnji ne» dostatak lovačkog osećaja u domaćih lovaca; c) nemarnost velike većine lovačkih udruženja; d) ravnodušnost i nerazumevanje mnogih političkih vlasti o interesima lova; e) pomanjkanje stručnog lovačkog osoblja; f) nedostatak uveta za delovanje, pošto je lovstvo bilo prideljeno šumarstvu, što pravi velike zapreke (! !), jer divergentni nazori raznih šefova, predsude etc. preče uvođenje svake novosti; g) što nemamo domaćeg stručnog glasila, koje bi uplivisalo na čitaoce, te domaće stručne literature, i napokon: h) što nemamo novčanih sredstava.« Nato nabraja sredstva, kojima bi se imalo lovstvo Bosne=Hercegovine da. zaštiti i podigne. Ta bi sredstva po mnenju pisca bila: 1. ostvaranje posebnog neovisnog lovskog inšpektorata; 2. ostvarenje okružnih lovačkih udruženja; 3. izrada lovskog katastra; 4. sačuvanje i negovanje lovskih reservata; 5. orga» nizacija uprave tih rezervata; 6. organizacija pobijanja vukova (ovde navada, kako imade u zemlji najmanje 4000 vukova, koji prave štete na samoj stoci godišnje do 86,000.000 K, a za čije se tamanjenje niko pravo ne brine!); 7. pro» met inostranaca; 8. osnivanje stručne literature. — U drugome delu navodi pisac, da imade u zemlji oko 4000 lovaca. Od ogromnog tog lovstva imade ne= |
| ŠUMARSKI LIST 4/1922 str. 64 <-- 64 --> PDF |
264 Lovstvo. posrednih dohodaka samo država i to od prodaje lovačkih karata 1,200.000 K.. . troškova imadc oko 900.000 K, ostaje dakle čak (!) i višak od 300.000 K! — 1 to sve dok lovci primaju samo za krzna godišnje više nego 41,000.000 K! Zato predlaže, da država ubire taksu na ta krzna od 5%, što bi nosilo državi oko 2,000.000 K godišnje. Neposrene koristi računa g. pisac ovako: 1. tamanjenje vukova (jedan je sam revirni lovac ubio u godinama 1907.—1910. poprečno godišnje osim korisne divljači 8 vukova, 41 lisicu. 18 kuna. 38 podivljalih pasa, 29 kokošara!); 2. inostranci bi imali da donesu u zemlju godišnje 200.000 K (u jedno lovište! Op. potp.); 3. dizanje lov. industrije i si.; 4. takse za lovačke karte 640.000 K (sama malena Slovenija donosi više!). Konačno spominje i opisuje pisac uništenje glasovitog L´tovo--blata, o kome je pisao ornitolog Otmar Reiser: »Blato, oko 3000 ha veliko, prašuma u vodi. Bara, zaokružena i zaraštena šašem, igralište i kotište mnogih stotina vrsti vodnih divljih ptica, kao pataka, gusaka, plovka, kormorana, čaplja, lahu« dova te skoro svih vrsti orlova. Ceo Dorado obzirom na vodni lov!« I sve je to danas uništeno, jedino vodne ptice*selicc svraćaju se u Blato u milijunima ckzemplaral — .Sem toga je Utovo*bla,to puno plemenitih riba, među kojima se osobito odlikuje bogatstvo na jeguljama, tako da je to ribarstvo jedna od glavnih privrednih grana okoliškog naroda! — Pisac se pohvalno zauzima za to, da se Blato opet pošumi (vrbom etc.) te u svojoj nedostiživoj veličini obnovi. I mi se s time slažemo i to tražimo te smo zahvalni g. piscu, da je toliko lepih stvari obelodanio i više dobrih saveta dao. No čudno nam je pre svega, što se g. lovski referent toliko tuži, da nemamo stručnjaka, da je dakle ubeđen bar o svojoj stručnosti, dok nam se njegova sredstva« ne čine ni dovoljno stručnima ni potpunima ni promišljenima, a nimalo uspešnima ni dobr´ma, kako da se stane na put onom strahovitom »širenju kulture« maćehe Austrije, onom sistematičkom uništavanju divne naše prirode i našeg bogatstva u toj od Boga tako raskošno obdarenoj zemlji. Jer kad bi se g. pisac stručnjački, a s pravom ljubavi zamislio u piedmet, ne bi mogao da ne opazi, kako bi jedino moderan zakon o lovu s detaljnim lokalnim propisima a valjano provođen mogao da reši, što se rešiti dade te popravi i ozdravi što je ona maćeha poništila. Morao bi kao takav da znade, da se upravo sada u Beogi adu — i ne već u Beču ili Pešti — živo i stručno radi na donošenju takvog zakona kao jednog od prvih gospodarstvenih zakona države. Od poziva u svome članku, da »koja vlada sve što je moguće uradi«, da se Utovosblato što prije vrati kulturi; čini se dakle, da g. pisac, koji se ponosno potpisuje »lovski referent za Bosnu* Hercegovinu u Sarajevu«, još uvek ne zna, koja je to vlada i gde se ta vlada nalazi. On ne znade ni to, da imademo u nas toliko lepih stručnih listova, pred svime i naš ponosni »Šumarski List«, koji mora evo iz tuđih listova da ubire informacije. Da je »Forst» und Jagdzeitung« sličnog mišljenja, dokazuje to, što taj list još ne zna, da »Laibacha« i »Agrarna« više nema, pošto su se već davno prekrstili u belu Ljubljanu i ponosni Zagreb . . . No upravo stid nas je oblic, kad smo puni ogorčenja u tome članku čitali i ovu poznatu tiradu: »Bosna»Hercegovina brdska je zemlja te nema ni rivijere ni blage klime poput Italije i južne Francuske. Jednako nije moguće da bi se naša zemlja (kao n. pr. Alpske zemlje) od danas do sutra izgradila turistički. Naša je zemlja deo Balkana, i time moramo da računamo (! !). No usprkos toga i mi možemo da nudimo nešto inostrancu, što mu druge države ne mogu tako lako ili tako jevtino´ (sic!) da pruže. Naša ponuda neka bi bila ... u izvrs šivanju slobodnog lova (!) te u ribarskom športu!« |