DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1922 str. 64 <-- 64 --> PDF |
264 Lovstvo. posrednih dohodaka samo država i to od prodaje lovačkih karata 1,200.000 K.. . troškova imadc oko 900.000 K, ostaje dakle čak (!) i višak od 300.000 K! — 1 to sve dok lovci primaju samo za krzna godišnje više nego 41,000.000 K! Zato predlaže, da država ubire taksu na ta krzna od 5%, što bi nosilo državi oko 2,000.000 K godišnje. Neposrene koristi računa g. pisac ovako: 1. tamanjenje vukova (jedan je sam revirni lovac ubio u godinama 1907.—1910. poprečno godišnje osim korisne divljači 8 vukova, 41 lisicu. 18 kuna. 38 podivljalih pasa, 29 kokošara!); 2. inostranci bi imali da donesu u zemlju godišnje 200.000 K (u jedno lovište! Op. potp.); 3. dizanje lov. industrije i si.; 4. takse za lovačke karte 640.000 K (sama malena Slovenija donosi više!). Konačno spominje i opisuje pisac uništenje glasovitog L´tovo--blata, o kome je pisao ornitolog Otmar Reiser: »Blato, oko 3000 ha veliko, prašuma u vodi. Bara, zaokružena i zaraštena šašem, igralište i kotište mnogih stotina vrsti vodnih divljih ptica, kao pataka, gusaka, plovka, kormorana, čaplja, lahu« dova te skoro svih vrsti orlova. Ceo Dorado obzirom na vodni lov!« I sve je to danas uništeno, jedino vodne ptice*selicc svraćaju se u Blato u milijunima ckzemplaral — .Sem toga je Utovo*bla,to puno plemenitih riba, među kojima se osobito odlikuje bogatstvo na jeguljama, tako da je to ribarstvo jedna od glavnih privrednih grana okoliškog naroda! — Pisac se pohvalno zauzima za to, da se Blato opet pošumi (vrbom etc.) te u svojoj nedostiživoj veličini obnovi. I mi se s time slažemo i to tražimo te smo zahvalni g. piscu, da je toliko lepih stvari obelodanio i više dobrih saveta dao. No čudno nam je pre svega, što se g. lovski referent toliko tuži, da nemamo stručnjaka, da je dakle ubeđen bar o svojoj stručnosti, dok nam se njegova sredstva« ne čine ni dovoljno stručnima ni potpunima ni promišljenima, a nimalo uspešnima ni dobr´ma, kako da se stane na put onom strahovitom »širenju kulture« maćehe Austrije, onom sistematičkom uništavanju divne naše prirode i našeg bogatstva u toj od Boga tako raskošno obdarenoj zemlji. Jer kad bi se g. pisac stručnjački, a s pravom ljubavi zamislio u piedmet, ne bi mogao da ne opazi, kako bi jedino moderan zakon o lovu s detaljnim lokalnim propisima a valjano provođen mogao da reši, što se rešiti dade te popravi i ozdravi što je ona maćeha poništila. Morao bi kao takav da znade, da se upravo sada u Beogi adu — i ne već u Beču ili Pešti — živo i stručno radi na donošenju takvog zakona kao jednog od prvih gospodarstvenih zakona države. Od poziva u svome članku, da »koja vlada sve što je moguće uradi«, da se Utovosblato što prije vrati kulturi; čini se dakle, da g. pisac, koji se ponosno potpisuje »lovski referent za Bosnu* Hercegovinu u Sarajevu«, još uvek ne zna, koja je to vlada i gde se ta vlada nalazi. On ne znade ni to, da imademo u nas toliko lepih stručnih listova, pred svime i naš ponosni »Šumarski List«, koji mora evo iz tuđih listova da ubire informacije. Da je »Forst» und Jagdzeitung« sličnog mišljenja, dokazuje to, što taj list još ne zna, da »Laibacha« i »Agrarna« više nema, pošto su se već davno prekrstili u belu Ljubljanu i ponosni Zagreb . . . No upravo stid nas je oblic, kad smo puni ogorčenja u tome članku čitali i ovu poznatu tiradu: »Bosna»Hercegovina brdska je zemlja te nema ni rivijere ni blage klime poput Italije i južne Francuske. Jednako nije moguće da bi se naša zemlja (kao n. pr. Alpske zemlje) od danas do sutra izgradila turistički. Naša je zemlja deo Balkana, i time moramo da računamo (! !). No usprkos toga i mi možemo da nudimo nešto inostrancu, što mu druge države ne mogu tako lako ili tako jevtino´ (sic!) da pruže. Naša ponuda neka bi bila ... u izvrs šivanju slobodnog lova (!) te u ribarskom športu!« |