DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1922 str. 52 <-- 52 --> PDF |
544 Šumska industrija i trgovina. razloga se ne bi smelo upotrebljavati za brušenje žaga oštrobridni instrumenut kao što je turpija, i brusna ploča, kako se to obično čini, već instrumente, koji će taj prelaz izbrusiti u krugu. Ovo pravilo više vredi za žage, koje režu u smeru drvnih vlakanaca, jer tu nastaje više pilevine, nego za žage, koje režu okomito na vlakanca. Debljin a žage . U današnje se vreme upotrebljavaju što tanje žage, da bude manje pilevine i da se što manje troši radne snage, zatim se tanje žage dadu bolje nategnuti u jarmu, rezana je ploha glađa. d _ D(u ž i n a žage) i d = 0-1 .2 7 kod cirkularne žage (r = polumer). Debljina je dakle ovisna o njezinoj duljini ili o promeru. Kod nerazvraćene žage ima jedan zub, a kod razvraćene ima dva zuba. da odvale tresku od drveta; ujedno ima žaga da svlada trenje u pukotini zareza. Čuli smo pre već da žaga, bila obična ili cirkularna, seče kao dleto, kada reže u smeru drvnih vlakanaca. Potrošak je radnje ovde ovisan o dužini oštrice, dakle o debljini žage, a ne, koliko zub zahvati u drvo. Potrošak radnje kod žage za rezanje okomito na drvna vlakanca nije ovisan o njezinoj debljini, već o zadiranju vrhova zubi u drvo. Kod ove vrsti žage ne igra nikakove uloge širina pukotine zareza, kao kod prve, jer je njes zina upotreba ne samo mnogo manja od prve, već nema nikakovog utecaja na ispad rentabiliteta pilane. Tvrdo, fržasko i smolasto drvo zahteva deblju žagu. Odveć opet tanka žaga nije dobra, jer se ne srne jako nategnuti, da se ne raskine; ugrejc se lako, rastegne se pa reže nepravilno. Kod cirkularne se žage u tom slučaju ploča našklobuči i ne da se više izravnati, dok se na tim mestima ne izrežu rupe. Duljin a žage je ovisna o debljini rezanog drveta. To isto vredi i za prome r cirkularne žage. Duljina odnosno promer žage je u tesnoj vezi s njezinom debljinom. Što je kraća odnosno manjeg promera, to je tanja. Ako je žaga kraća i tanja u vertikalnom jarmu, gibajuća je masa manja, zatim je pukotina zareza uža, pa je potrebna s tih razloga i manja radna snaga. Na osnovu tih principa konstruiran je moderni brzohodni jaram. R a z v r a k a. Kad su zubi žage naoštreni moraš jedne zube nakrenuti na levo, a druge opet na desno. Svrha je, da žaga lako hoda u zarezu, i da može svu pilevinu zahvatiti među zube. Za meko je drvo razvraka veća, a za tvrdo manja; veća je, ako reže u smeru vlakanaca, a manja, ako reže popreko; što je žaga duža i razvraka mora biti jača. Danas je svedena na vrlo malenu meru, dok je pre bila jednaka debljini žage. Svi razvraćeni zubi moraju ležati u jednoj ravnini; ako su pojedini zubi suviše razvraćeni. izmiče se žaga iz pravca, ugreje se i rezana je ploha valovita. Žaga se pre uporabe mora ispitati o točnoj izvedbi. Sama se razvraka povađa rukom: ključem ili specijalnim klještima ili pak strojem, što ide brzo i precizno. U Americi se upotrebljavaju žage, koje nisu razvraćene, nego su vrhovi zubi prošireni u smeru debljine žage. Posebna se sprava natakne na zub, koja automatski raširi vrh zuba. Za nas nema vrednosti. |