DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1922 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. III. Porez na imovinu. Svako fizičko i pravno lice, koje podleži pla« ćanju poreza na dohodak, podleži i porezu na imovinu od cijele svoje po ovom zakonu porezu podložne pokretne i nepokretne imovine. Nepodleže ovom po* rezu poduzeća, koja su obvezana na javno polaganje računa (vidi član 105 do 123) te koja plaćaju porez na imovinu po propisima rečenih članova. Porezu podleži cjelokupna imovina: U zemljištu, u zgradama, mrtvi i živi inventar, novčani kapital i dragocijenosti. Porcska stopa na vrijednost imovine do 25.000 dinara 0-5 °/oo, koja se penje sve do 1 i pol °/oo za imovinu u vrijednosti preko 15,000.000 dinara. Iznijeli smo ovdje u kratko nacrt novoga zakona o porezu sa željom, da za njega zainteresujemo i našu stručnu javnost. Pitanje je u toliko aktualno, jer se očekuje, da će još tečajem ove jeseni biti izneseno pred parlament. Ugrenović. Šumska industrija i trgovina. O radniku u industriji. U ovome sam Listu (u broju od augusta o. g.) skicirao svojstva dobre žage u pilanama, jer o njoj, kao glavnom elementu, uvelike ovisi finansijski ispad poduzeća. Sada ću pak da pokušam prikazati, kako se ima ekonomski upotrebiti i svaka radnička snaga-u pilanama, jer je od velikog utecaja na poslodavčevu i nacijonalnu ekonomiju. Mnogo hiljada ruku zamenilc su mašine, s kojima se čovek ne može više meriti u preciznosti i brzini izrade. Čovck je kao radnik u industrijama dignut na viši nivo, jer stroj obavlja sve — da tako reknemo — manualne poslove, dok čoveksradnik daje samo impulz. Rad je važan faktor produkcije. Pod njim razumevamo svaki napor čos večije snage, koja ima ekonomski cilj. Radna se snaga svakog čoveka ima trajno održati. Telesni je i duševni rad nerazdeljiv; samo može jedan ili drugi prevlađivati. Da ova radnička snaga dođe u produkciji do svoje kulminacije, potrebno je, da se umanje štetni uteeaji higijenskim uređenjem radnih lokala i načinom rada te korisnim ustanovama izvan zanimanja, u privatnom životu. Moramo ukloniti sve uzroke, koji oteščavaju normalan radnikov rad; za celo radno vreme održati produktivnost radnikove snage na početnoj visini; utroš:ti samo toliko snage, koliko je potrebno, da se određeni rad izvrši. Radnja normalnog čoveka, koji je 70kg težak, izračunata je za 8 sati 316.800 kgjm; ona je otprilike \´7 konjske snage. Ima tu velike razlike, jer je radna snaga ovisna o individuumu unutar jedne rase, jer ni ljudske rase nisu u tome pogledu jednake. Efekat je radne snage kod svakog pojedinog nejednak, što ovisi o dva kardinalna uzroka: o duševnoj i telesnoj razvijenosti. Zatim je rad ovisan o organima , koji posao obavljaju (muskuli, nervi, ćutila). Ustanovljeno je, da se dnevno utroši snage računajući u feg/m: Kod mirovanja i hodanja u sobi 17.300 kgim, kod lOssatnog kopanja . . 72.000 „ kod 8*satnog marša 288.000 „ kod 4ssatnog marša s opremom 417.000 „ |
| ŠUMARSKI LIST 10/1922 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. Onda ovisi radna snaga o dob i radnika. U narodnoj radnoj bilansi pred* stavljaju ljudi od 15. do 60. godine pozitivni stavak, dok ispod 15. g. i iznad 60. g. predstavljaju negativni stavak. Što narod ima više ljudi prvoga razreda, to je njegova radna produktivnost veća. Efekat rada je ovisan o spol u Radnja žen e je poprečno 0-6—0*7 muškarčeve radnje. Žena je poprečno lakša od muškarca, a kod jednake te* lesne težine ima slabije muskule. To je jedna rđava strana žene, a druga je, što žena ne može kao radnica da ispunjava funkcije matere i odgojiteljice. Snaga u dizanju kod fabričkih muških radnika je sledeča: 14 godina snaga 82 kg 30—35 godina ... . snaga 150 kg 16 „ „ 101 „ 35-40 „ 160 „ 18 128 „ 40-50 „ 148 „ 20-21 godina ... „ 140 „ 50-60 „ . . . . „ 132 „ Kako iz ove tablice vidimo kulminacija je u razredu 35—40 god. Dečko od 14 godina jak je tek polovicu snage čoveka u klasi 35—40 god. Za vis:nu rada je od velikog značenja energija , s kojom muskuli za* počinju rad; ona je pak ovisna o v e ž b a n j u. Vežbom muskuli ojačaju, postaju voluminozniji, a tim sposobniji za veći rad; s druge opet strane vežba koči proces umaranja i eliminira saradnju muskula, koji nisu potrebni kod izvrši» vanja nekog rada. F. W. Taylor veli, da se efekat rada može 3—4 puta po= vcćati, ako se izaberu radnici, sposobni za neki posao, ako se izvađanje rada specijalizira, te ako se radnik uvežba u stalnom poslu na temelju izvesnih principa. Usto je potrebna i valjana kontrola. Radnja je uvelike ovisna o radnikovoj inteligenciji, koji će se znati poslužiti svim raspoloživim pomagalima, da uzalud ne ras´pa snage, već da je održi na početnoj visini. Ovde ćemo spomeniti još način življenja, koji diže efekat rada, ali ga može i smanjiti. Osobito destruktivno deluje uživanje alkohola. Iz dosadašnjega vidimo, da poslodavac nije uvek kadar, da izabere rad* nike najbolje po kvaliteti, ali je zato kadar, da taj kvalitet, pa kakav on Bio, visoko digne zgodnim uređenjem svoga poduzeća. Tim će se rentabilitet pod» uzeća dići. Moderan je poslodavac moralno obvezan, da njegov radnik bude zado» voljan i zdrav. Radnik mora tako biti nagraden za svoj rad, da može pristojno živeti. Isto se tako ima voditi računa o njegovom higijenskom življenju izvan radionice (stan, kupatila, šport i dr.). Duševni potresi svakidašnjeg života, brige za svakidašnji hleb i socijalna borba umanjuju ispad rada, dok kod raspoložena radnika posao ide od ruke. Radni lokali treba, da budu lepi i čisti, sa dobrim osvetljenjem i ventila» čijom, jer to povišuje efekat rada i volju radnika za rad; u njima treba, da su podignute zaštitne naprave proti nesreći, vatri i eksploziji. Svaki poduzetnik treba, da iz vlastitih probitaka nastoji — a bez obzira na državnu intervenciju — da svog radnika osigura materijalno i moralno. |
| ŠUMARSKI LIST 10/1922 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. 683 Normalna posledica svakog prekomernog duševnog i telesnog rada je umor , prvo, onih organa, koji su izvodili rad, a odavle se umor širi na celo telo. Rad tih organa biva manji, impulz za rad teži, a muskuli rade s bolom. I moždani se umore te ćutilna opažanja bivaju slabija i nejasnija, a podražaj za utiske pada. Posledica je umora, da takav radnik nije više kadar, da pazi na povercni mu posao, na zaštitne naprave, signale i ostala naređenja. Umor će pre nastupiti, ako je vreme rada dugo, a pauze nisu valjano podelene. Radnik je usled telesnog i duševnog umora indolentan prema svakoj nesreći, koja preti njegovu telu i životu, kako će nam donja tablica pokazati. Kad je radnik tako umoran, da ne može više održati sama sebe, što je prvi životni postulat, tim će moći manje paziti na druge, sporedne stvari oko sebe. Sledi : rad umorna radnika je po kvaliteti i kvantiteti slab. Ova tablica predstavlja nesreće radnika u industriji, ako se računa po= prečno jedna nesreća na 3 radna sata u godini dana. Radno vreme 6 - 9 sati .10 nesreće. » » 9—12 » 2-36 » » 12—15 » 2 02 » » » 15—18 » 2-11 Subotom 15—18 » 276 » Mislim, da ne treba drugog tumačenja, jer brojke jasno govore. Što sam dosada rekao o radniku u industriji, bijaše općenito; sledečim pak recima kanim, da nešto specijalnoga reknem o ovom pitanju za naše pilane. Efekat rada je u kraćem vremenu veći, nego poprečni ispad kod dužeg vremena rada. Kao najbolje radno vreme pokazalo se 8=s a t n o; ostali dio dana će radnik utrošiti na odmor i zabavu. Nedelje, praznici, zabave i familije imaju veliko ekonomsko značenje. Skraćivanje radnog vremena i uvađanje pauza u rad podiglo je zdrav* stveno stanje radnika, a tim i efekat rada. Ovo ću ilustrirati jednim primerom. U tvornicama Brumer, Mond et Cie u Northwichu reducirano je g. 1889. radno vreme sa 12 na 8 sati. Procenat bolesnih je spao sa 10-12% na 5-10%. Isto se to opazilo i kod drugih poduzeća. Mortalitet je radnika istodobno spao, a poprečna je dob umiranja sko* čila. U Engleskoj su fabrike mašina g. 1872. snizile radno vreme na 9 sati. G. 1890. skočila je poprečna dob umiranja ravno za 10 god., na 48J/i g. Vrcmc rđavog utecaja fabričnog rada je skraćeno, a tim je odmah spao radnikov morbiditet i mortalitet. Efekat noćnog a rada je uvek manji od danjeg, jer se rad obavlja pod težim okolnostima. Noćno je spavanje naravan odmor za telo i duh, dok je danje nepotpuno, pošto san poradi danje lupe, svetla i topline nije tako dubok kao po noći. Jer telo i duh nisu potpuno Odmoreni od jučerašnjeg noćnog rada, nastupa sledećeg dana pre umor pa rad gubi na svojoj dobroti i količini. Vrednost rada umanjuje i nenaravno noćno osvetlenje i |
| ŠUMARSKI LIST 10/1922 str. 46 <-- 46 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. manjkavi nadzor, koji se ne može tako povesti po noći kao po danu. Novija su istraživanja pokazala, da su uzroci nesrećama u fabrikama poradi rđavog osvetlenja, i nadgleda 11´8%, svih nesreća po danu, a 35% svih po noći. Izvodimo dakle, da će ispad rada biti slabiji po noći nego po danu. Kao što slabom osvctlenje umara i slabi oko, tako mu isto i prejako svetio škodi. Ne samo ovo dvoje, već i vrs t svetla je od rđavog utecaja na oko. Svetio bogato nevidljivim ultravioletni m zrakama veoma škodi oku. Dosada se pokazalo električno svetio kao najbolje: 1. Jer osvetljuje predmet u njegovoj naravnoj boji. 2. Ne kvari uzduha. 3. Opasnost je vatre smanjena.gotovo na nulu. 4. Električno svetio jedva ugreje zrak, što je od ne male vrednosti u spoju sa točkom 2. 5. Čišćenje lampi i druga manipulacija svedeno je na minimum. 6. Premija za osiguranje poduzeća je mnogo manja. Osvetlenje je najbolje, ako su prostorije osvetlenc sa većim brojem ža* rulja, a manjom jakošću. Kod naravno g osvetlenja moraju otvori, kroz koje upada danje svetio u radione, biti najmanje 1U plohe, koja se ima osvetliti. U radionice ne sme ulaziti direktno svetio; one moraju biti obojene neutralnim tonovima (sivo, sivoszcleno). Usled slabog ili prejakog osvetlenja nastaje duševno prekomerno napre* zanje, koje je spojeno sa mnogobrojnim simptomima nervoznosti i neurastenije. Posledica je, da rad ne može biti precizan. Od znatnog je utecaja na radnika, a po tome i na rad, lup a apretacijonih mašina u pilanama, pogonskih strojeva, ekshaustora ventilatora i dr. Neprc« stana lupa škodi direktno nadražajem na uho, a ovo prenosi dalje na ostali nervni sistem, koji će se tim brže umoriti, ako se upotrebi veći potrošak nervne snage, da se uguši neprestani nadražaj na uho. S ovoga ćemo razloga nabavljati strojeve, koji prave manje lupe. N. pr. ventilatori i ekshaustori sa većim promerom, manje lupaju, jer se laganije okreću. Ako je moguće strojeve oklopom sasvim izolirati, ako to ne ide, onda pod mašinu podmetnuti gumu, kaučuk, pluto i dr. kao izolatore. Istim načinom treba izolirati prema zidu konsole sa transmisijama. Strojevi neka su na svojim posebnim fundamentima, koji nisu u vezi sa ostalom zgradom. Zatim ćemo radionicu tako sagraditi, da nema u njoj velike jeke i rezonancije. Ne dopuštati da izvana dolazi lupa u radionicu: umetnuti dvostruke prozore i vrata prema izvoru lupe. Kod rezanja drveta nastaju vrlo sitni komadići drveta, koji napune zrak u radionici. Ovu prašinu udiše radnik sa uzduhom. Kod udisanja ova prašina mehanički nadražuje u čoveku vazdušne cevi te nastaju katari tih delova. Stupanj rđavog delovanja ove prašine na radnikov organizam ovisan je o množim tih drvnih komadića u zraku, o radnikovoj dobi i konstrukciji, a zatim o vrsti zaposlenosti. Sto je radnik umorniji, to je njegov organizam |
| ŠUMARSKI LIST 10/1922 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. 685 manje otporan protiv ovom rđavom delovanju, odnosno povećava umornost i smanjuje efekat rada. Da se tome prcdusretne, uvađaju se ventilatori, da čiste zrak. U pilanama tu službu obavlja uporedo sa transportom pilevine ekshaustor. U jednoj tkaoni u ElzassLotaringiji uređena je g. 1911. ventilacija, hla« đenje zraka i druge naprave za podizanje higijene radnika. Produkcija je pie te godine bila za svaki stan i sat 2-664 m, a u preuređenoj radionici 3´044 m. Produkcija je podignuta za 14%; pokvareni (škart) komadi su pali za polovicu! Ovaj primer jasno govori, kako je važno higijensko uređenje radnih lokala, ako želimo, da podignemo produktivnost radnika. Tek ću samo da napomenem još tri neugodne pojave u pilanama: tre s senje poda, visoka ili niska temperatura u radionicama pa napos kon natrunjivanje oka pilevinom. Kultura udaljuje čoveka od prirode; njegov život postaje kompliciraniji; živi pod prilikama, koje su štetne njegovom zdravlju. Vrhunac te komplikacije je kod fabričkog radnika. Njegovo telo ne može da se odhrva svim tim štetnim utecajima pa brže podleže. Poprečna čovečja starost treba da je 70 godina a ona je kod fabričkih radnika tek 48*/4 godine. Sve ove hrđave strane kulturnog društva treba sasvim ukloniti ili ih bar svesti na minimum. Kako smo spomenuli, pitanje je zdravlja fabričkog radnika od velike važnosti za današnje moderno društvo te treba ublažiti i lošu matc* vi jalnu stranu kulture, gde ne nalazimo društvenog osećaja i pravde, gde se iskorišćuju slabi i nejaki, koji opet radi neznanja i slabog odgoja reagiraju u svojoj potištenosti i siromaštvu na dobro i korisno. Osim štetnih fabričkih utecaja, koji lagano ali sigurno uništavaju organi* zam, slaba hrana i stan glavni su uzročnici bednom stanju fabričkih radnika. Umanjivanjem ovoga stanja podićićemo mu zdravlje, a tim i radnu snagu. Ako radniku pomognemo iz ljubavi, bratstva i jednakosti još i materijalno, učini« ćemo mu život lepšim i boljim u pogledu fizičkom, ekonomskom i kulturnom, a u produkciji pojedinca i naroda stavićemo jedan plus. Ing. S. Kušan (Rogatica). ao JIH. |