DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1922 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. 683 Normalna posledica svakog prekomernog duševnog i telesnog rada je umor , prvo, onih organa, koji su izvodili rad, a odavle se umor širi na celo telo. Rad tih organa biva manji, impulz za rad teži, a muskuli rade s bolom. I moždani se umore te ćutilna opažanja bivaju slabija i nejasnija, a podražaj za utiske pada. Posledica je umora, da takav radnik nije više kadar, da pazi na povercni mu posao, na zaštitne naprave, signale i ostala naređenja. Umor će pre nastupiti, ako je vreme rada dugo, a pauze nisu valjano podelene. Radnik je usled telesnog i duševnog umora indolentan prema svakoj nesreći, koja preti njegovu telu i životu, kako će nam donja tablica pokazati. Kad je radnik tako umoran, da ne može više održati sama sebe, što je prvi životni postulat, tim će moći manje paziti na druge, sporedne stvari oko sebe. Sledi : rad umorna radnika je po kvaliteti i kvantiteti slab. Ova tablica predstavlja nesreće radnika u industriji, ako se računa po= prečno jedna nesreća na 3 radna sata u godini dana. Radno vreme 6 - 9 sati .10 nesreće. » » 9—12 » 2-36 » » 12—15 » 2 02 » » » 15—18 » 2-11 Subotom 15—18 » 276 » Mislim, da ne treba drugog tumačenja, jer brojke jasno govore. Što sam dosada rekao o radniku u industriji, bijaše općenito; sledečim pak recima kanim, da nešto specijalnoga reknem o ovom pitanju za naše pilane. Efekat rada je u kraćem vremenu veći, nego poprečni ispad kod dužeg vremena rada. Kao najbolje radno vreme pokazalo se 8=s a t n o; ostali dio dana će radnik utrošiti na odmor i zabavu. Nedelje, praznici, zabave i familije imaju veliko ekonomsko značenje. Skraćivanje radnog vremena i uvađanje pauza u rad podiglo je zdrav* stveno stanje radnika, a tim i efekat rada. Ovo ću ilustrirati jednim primerom. U tvornicama Brumer, Mond et Cie u Northwichu reducirano je g. 1889. radno vreme sa 12 na 8 sati. Procenat bolesnih je spao sa 10-12% na 5-10%. Isto se to opazilo i kod drugih poduzeća. Mortalitet je radnika istodobno spao, a poprečna je dob umiranja sko* čila. U Engleskoj su fabrike mašina g. 1872. snizile radno vreme na 9 sati. G. 1890. skočila je poprečna dob umiranja ravno za 10 god., na 48J/i g. Vrcmc rđavog utecaja fabričnog rada je skraćeno, a tim je odmah spao radnikov morbiditet i mortalitet. Efekat noćnog a rada je uvek manji od danjeg, jer se rad obavlja pod težim okolnostima. Noćno je spavanje naravan odmor za telo i duh, dok je danje nepotpuno, pošto san poradi danje lupe, svetla i topline nije tako dubok kao po noći. Jer telo i duh nisu potpuno Odmoreni od jučerašnjeg noćnog rada, nastupa sledećeg dana pre umor pa rad gubi na svojoj dobroti i količini. Vrednost rada umanjuje i nenaravno noćno osvetlenje i |