DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 729 ing. Josip Lenarčič -- ing. A. Ružič (Vrhnika — Ljubljana): Podaci za kritiku „zakonskog projekta o neposrednim porezima" (br. 26.682 od 8. IX. 1922. Min. Fin.). I. I ako ovom zakonskom projektu i time svim onim špecijal* nim stručnjacima, koji su na njemu radili, naročito pak samom gospodinu Ministru Finansija g. dru. Kumanudiju, nedvojbeno treba priznati dobru volju i temeljitost, kakve ne nalazimo kod mnogih sličnih novijih radova, te, što posebice naglašujemo, upravo rekord u brzini, kojom je taj nacrt bio sastavljen i dos nešen, ipak moramo upozoriti na nekoje temeljne nedostatke, koje će se morati popraviti prije, nego li nacrt postane zakonom. Zahvalni smo gospodinu Ministru, da je prekinuo s rdavom praksom i da je taj dalekosežan zakonski nacrt dao stručnim udruženjima, da kažu o njemu svoje mnienje prije, nego li ga podnese vladi odnosno Narodnom predstavništvu. No pogrešno je bilo, što nije Ministarstvo Finansija priopćilo i gradivo, na koje se opire taj zakonski nacrt, te bar nekoje aproksimativne praktične rezultate, bez kojih nije moguće, ni samom Ministar* stvu, obuhvatiti i opredeliti efekat takvog zakona; a taj je mo* menât jedan od najvažnijih za ocenjivanje valjanosti samog na* crta. Tako nam nije omogućeno, da bi analizirali detalje, već se moramo ograničiti samo na nekoje važnije temeljne konstatacije te izraditi sliku, kako bi izgledao taj zakon u praksi, posebice kod nas u Slovenačkoj, i iz toga stvoriti ndkoje zaključke, koji će već sami po sebi pokazati glavne točke, što su potrebne uppts punjenja, popravka ili preinake. Nemoguće je dati u kratkom vremenu iscrpniju kritiku takvog zakonskog nacrta, u glavnome pak nam se valja ograničiti specijalno na ono, što interesuje nas šumare u širokom smislu reči. Već prvi pregled nacrta sili nas na mnenje, da je taj zakon za fiskalni interes vrlo dobro sastavljen, a ne podjednako i za interes države; da je odviše finansijski a premalo gospodarsko* politički. Tim su projektom nerazmerno oštećene sve grane na* rodnog gospodarstva u korist državnome fiskusu, a nekoje čak i ugrožene u svom opstanku. Privreda, bilo zemljišna, bilo trgovinska, bilo industrijska, omogućena je samo tada, ako privrednik predviđa, da radi u pretežnom delu za sebe i za svoju obitelj te da i mimo tih elementarnih potreba privređuje toliko, da može od za* služb e dati primeren deo za opravdane državne potrebe, jer |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 22 <-- 22 --> PDF |
730 Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. je njegov opstanak moguć samo uz uređene odnošaje u državi. O državnom gospodarstvu mora on doći do uverenja, da država iz svojih sredstava pravi samo takve izdatke, koji su za uređenu državu potrebni, te da se pri pokriću svojih potreba upravlja po načelima razumnog privatnog gospodarstva; dakle, da država namešta samo toliko osoblja, koliko joj je neophodno potrebno; da tome osoblju obezbedi primeren obiteljski život i povrh toga omogući prištednje, da u bolesti ili starosti ne bude odvisno samo o državnoj potpori ili pensiji; da provodi bilancu redovnih prihoda i izdataka te ne preopterećuje posebice svojih držav? Ijana za pokriće svojih izvanrednih potreba, kaošto s druge strane redovno ne srne izvanrednim sredstvima pokrivati po* trebe svog redovnog gospodarstva. Dalje mora državljanin doći do uverenja, da državna uprava podupire i pospešuje produkciju dobara te ne pravi takvih pseudosocijalnih skokova i izdataka, koji su možda opravdani samo u onakvim državama, koje su već kroz dugo doba uređene te imadu toliko normalnih prihoda, da si eventualno mogu dozvoliti kakav so= cijalni skok ili eksperimenat. Pogotovo je ovo zadnje pogibeljno u časovima, koje danas preživljujujemo, pošto se veće reforme ne mogu pa ni ne smeju provađati naprečac i nikako ne na štetu općeg produkcijskog kapaciteta naroda. A kao protuuslugu za svoje dažbine treba državljanin da sme i da može da zahteva od države zaštitu života za se i za obitelj, te potpunu zaštitu vlasništva, koje je pravilnim i pravičnim putem stekao. Ako državna uprava tako ne postupa, ne može poprečan ekonom imati u nju poverenja, pošto oseća, da država zametava svoje teško prikupljene dohotke u bezdan, bez svake koristi za općenitost; usled toga svako se izmiče naloženim mu plaćevnim dužnostima gde i kako može. Samo tada, kad bude razuman gospodar svestan, da se mora brinuti oko namaknuća opravdanih f i n a n = sijskih potreba države, kad bude sam nekakav mali »finansijski ministar«, bit će država uređena; blagostanje će se podići i svaki će se pametan državljanin osećati sretnim u svojoj državi. Pretpostavivši to, potrebno je, da promotrimo ovaj zakonski nacrt, koliko on u načelu odgovara tim i drugim općenitim srne? rovima te koliko je odgovorio zahtevu po pravičnom izjedna? čenju neposrednih poreza. II. Prije nego li pređemo na kratku ocenu pojedinih vrsta po* reza, pozabavit ćemo se još sa nekojim općenitim momentima, koji nam se čine važni. Novi nacrt zakona bazira na čitavom sistemu dohodarstve* nih i personalnih poreza, usvojio je dakle u načelu ugarski sistem, koji je u nas dosad važio u Hrvatskoj=Slavoniji, Banatu, Bačkoj i u Baranji. Već i sama pomisao na brzo izjednačenje poreza u čitavoj državi, dakle na skoro proširenje prikrojenog |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 731 bivšeg ugarskog sistema na ostale zemlje, čini nam se skoro ne* moguća. Za Slovenačku, koja je, kako ćemo kasnije videti, još najbolje uređena i pripravljena da primi i provede takvu ..* formu, uvode se dva nova poreza, to je porez na imovinu i porez na dohodak od rada. Već ta dva nova poreza — dok se nekoji drugi po novom nacrtu otpravljaju — kriju u sebi toliko zahteva za intenzivne predradnje, da će se i uz najbolju organizaciju tih predradnja moći pristupiti k sistematičnom ubi* ran ju tih poreza tek nakon duljeg vremena. A što tek da rek* nemo o pokrajinama, u kojima nemamo još ni temeljne izmere ni procene zemljišta. S druge strane moramo upozoriti na to, da nam za tako brzo izvršenje tih važnih pripravnih radova ne dostaje stručno spremnih ljudi. A za izjednačenje poreza nije nikako dovoljno, da se stvori jedinstven porezni zakon, već se taj zakon mora jedinstveno i provesti. Bojimo se, da će u zakonu normirani rok biti preveć kratak te da ne će ni predviđena sredstva (10 mil. Din) dostajati. O načinu izvršenja te o osoblju zakon ni ne govori. Državna preduzeća i državni posedi oslobođeni su od po* reza posvema. To može biti. No pomislimo na potrebu samo« upravnih prireza, koji će biti bez sumnje i viši nego li je nepo* sredni državni porez. Zar da budu državni posedi i od ovih pri* reza oslobođeni? To nikako> ne ide, i to već iz razloga, što državni posedi i državna preduzeća nisu podjednako porazdeljeni ni u dve same općine ili oblasti u državi. Državna i samoupravna preduzeća moraju da plaćaju jednake prireze kao i privatna preduzeća i posedi, a zato će se i ova morati podvrći prethodnom jednakom postupku. Novo je za nas oporezovanje lova. Kako se vidi. g. Ministar Finansija računa pozitivnije nego li pristalice t. z. slo* bodnog (regalnog) lova, jer je tamo nemoguće uvoditi porez na lov, kad je taj svačiji i ničiji, odnosno državni. Trebaće dakle provesti bar u načelu dominalni ili zakupni sistem lova, te će već sam taj porez donašati državi bar pet puta toliko redovnih dohodaka kao i lovačke karte same. Malo ima poreza, koje mirne duše pozdravljamo kao ovaj, pretpostavivši, da će odlučno tome pripomoći, da se u bogato naše lovstvo uvede jedinstven i pra* vilan red. Naravno da bi već taj zakon trebao da označi, tko će da naplaćuje taj porez, da li zakupnik ili vlasnik lova (općina, pri* vatnik, država). Nov je za nas it. z. porez na imovinu. Mi ćemo se još kasnije temeljitije osvrnuti na ovaj porez, a potrebno je već sada naglasiti, đa moramo zauzeti odlučno stanovište prot i uvođenju tog poreza. Rekli smo već u začetku, da je po našem mnenju dozvoljeno staln o oporezovati samo porast dobara, dohodak, zaslužak, dobit, a nedopušteno i nemoralno je oporezovati i temeljnu imovinu, od koje taj dohodak dolazi. Odakle da državljani snabdevaju onaj deo imetka, koji država svake godine po ovom načinu oduzima? Poprečno u 50 godina |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 24 <-- 24 --> PDF |
732 Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. (ili nešto više) konsumirat će država na taj način sav pokretan i nepokretan imetak svojih državljana, koji će se morati sve više i više zaduživati, dok im ne bude nestalo i samog tla pod nogama. Istina je, da su nekoje države uvele i taj porez, ali će ga i one morati otpraviti čim se privredni život normalizira. Svaki porez mora ozbiljno voditi računa o tome, da onaj koren, iz kojeg se alimentira, ne otsujećuje i ne ubija, inače će i sam sebe ubiti. Porez na imovinu predstavlja konstantno konačno davanje svega imetka državi. Nije jednako, ako provedemo jedanput bilo i energično podavanje imetka, ako to država neophodno treba, ili ako, kaošto ovde, u postepenim obrocima — kroz 50 godina — zahtevamo podavanje čitavo g imetka. Nismo načelno proti tome, da u zakonu ostane i ta vrsta poreza na imovinu, no jedino pod uvjetom, da se doda paragraf, kojim se izričito ostavlja slo* bodna odluka parlamentu, da od godine do godine, prigodom rasprave o budžetu, prihvati ili zabaci ubiranje tog poreza u na* rednoj godini, te odredi načelno glavne momente, po kojima se treba ravnati. Ako taj porez u zakonu ostane, trebat će točnih p r o * piša , kako da se izvrši p r o c e n a raznih vrsti imetka. Treba tu jedinstvenog postupka po znanstveno utemeljenim metodama procene dobara, koju procenu treba da vrše specijalni stručnjaci točno i pravično, i to stalno svake godine (bar promené). A to će biti vrlo skup aparat. Konačno ovde još nešto! Kako smo već spomenuli, bojimo se, da će do onog materijalnog, efektivnog izjednačenja poreza na temelju zakona doći mnogo kasnije, nego li to zakon pred* viđa. No ako bi se dobra volja zakonodavaca u tom pogledu i ispunila, čine nam se odredbe, kojima se za to prelazno vreme uređuje ubiranje poreza u dotičnim krajevima, nepotpune i ne* doterane. Po našem bi mnenju mnogo bolje odgovaralo, kad bi se kao baza procene o porezu uzela već poznata procena iz kra= jeva, gde je ta procena i izmera već izvršena, nego li da se do= tičnom odboru ne daje u tom pogledu nikakvih zakonom oba? veznih direktiva. Time smo se dotaknuli nekojih glavnih problema, koji po svojoj važnosti spadaju na čelo rasprave te se tiču specijalno i nas šumara, a sada da promotrimo još pojedine vrste poreza. III. 1. Porez na zemljište osniva se na principu katastra^ nog čistog prihoda od zemljišta; gde pak zemlj. katastar još nije uređen, nek se odmah počne s radovima, kako bi se u ČU tavoj državi što pre dovršila ta jedinstvena baza. Način oporezovanja po čistom katastarskom prihodu bez* uvetno je ispravan. Za ocenu računanja tog prihoda od važnosti je, da znademo, kako je svojedobno bio određen taj prihod. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 733 Uzelo se je za osnovu tada merodavnim onaj način obrađivanja ili iskorištavanja zemljišta, kakav je bio u dotičnoj pokra= jini prosečno običajan. Ustanovio se je po kvaliteti ili sposob* nosti zemljišta broj radnih dana za ljude i za upregu; ocenilo se je tržnu vrednost čovečjeg nadničkog rada i tržnu cenu uprega. Dalje se je po mogućnosti visina poprečnog prihoda u običajnom turnusu odredila po tržnim cenama. Pri izdacima su se uzeli u obzir svi neophodno potrebni iz* daći za gnojidbu, za seme, za inventar itd. Prihodi, koji su na taj način bili određeni, odgovarali su lo* kalnim odnošajima, usled čega »kat. čisti prihod« nije bio za čitavu pokrajinu jednak, a još manje za razne pokrajine. To je bilo ovisno o načinu obrađivanja u pojedinim krajevima te o sastavu dotičnih odbora. Pretpostavilo se je, da se polje bolje kvalitete obrađuje intenzivno, ono slabije kvalitete ekstenzivno, i nije se obaziralo na gospodarske odnošaje pojedinog posednika, obzirom na položaj zemljišta prema gospodarskoj centrali po* sednika. Tko je imao prilike u kasnije doba istraživati odnošaje obrađivanja zemlje po prvotno određenim normama i po cenama za nadnice i upreg, koje su bile kasnije određivane na osnovu zva* ničnih podataka sreskih ureda, koje su ovi u novije doba sastav* ljali na bazi tržnih i drugih izveštaja, došao je do zaključka, da u Slovenačkoj intenzivno obrađivanje, dakle I. i II. kval. klasa, nije bilo rentabilno, to jest ne samo da takva zemljišta nisu da* vala nikakvog dohotka, već da je uspeh bio negativan. Samo pri ekstenzivnom obrađivanju pokazao se pozitivan uspeh rada. Prirodna opća posledica je bila, da su posednici počeli u velikom opsegu prodavati svoja zemljišta, koja im uz mnogi trud nisu donosila naplate za rad, pošto su malen i kamati ku* povina, uloženih u štedionicama, bez svakog truda donosili veću korist, nego li uspeh rada. Ako se to uoči, dolazi objektivan posmatrač do u v e r e * nja, da »čisti kat. prihod«, kako je dosad važio u Slovenačkoj, potpunoma odgovara i današnjim napetijim odnošajima, osobito ako se opet pre* računa u onu valutu, u kojoj je bio tada i z r a = č u n a n. Novo proračunavanje čistog kat. prihoda po uspesima god. 1919., 1920., 1921. i 1922. posve je dakle nepotreban i po* grešan rad, jer su i mimo već rečenoga bile te godine u sva* kom obziru iznimne te krajevno i usled ratnih i poratnih odno* šaja tako raznolike, da ne mogu za dulju budućnost imati nikakve vrednosti. Dovoljno je ako upozorimo samo na pitanje: u kakvoj valuti da se taj račun izvede? Ako uzmemo za bazu zlatnu va* lutu, to su već prvotno određeni poznati rezultati prije previsoki nego li preniski. A čim računamo na osnovu tekuće valute, to taj račun ne može da vredi niti za sam jedan mesec dana. Pore* zovni propisi bi se u tom slučaju morali uvek menjati po bur* zovnim tečajevima valute! |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 26 <-- 26 --> PDF |
734 Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. Dolazimo dakle do zaključka, da je čitavi onaj, u zakonskoj osnovi predviđeni, ogromni posao novog proračunavanja kat. čistog prihoda za državu u ovim krajevima nepotreban i štetan, pogotovo ako državna uprava usvoji stanovište, da valja racu* nati u sadašnjoj valuti, koja se dnevno menja. Još štetnije bi to bilo za porez, obaveznike, ako bi valuta porasla, a brojevi bi ostali. Event. zahtev, da se izvrši nova procena i po novim propis sima u čitavoj državi samo zato, da se i po vidu utvrdi vera u jedinstvenost, čisto je formalne, akademične naravi. Već sama sumnja u mogućnost takve točnosti u izvršenju rada nadmašiće uvelike moral tog argumenta. To važi ne samo za poljoprivredna, nego i za šumska zem= ljišta i šumske posede. Činjenica je, da šumska zemljišna renta nije porasla. Hektar površine poprečno ne donosi veće drvne mase nego li nekada. Jedino, što se menja je to, da su u Slovenačkoj pristupačnije šume večinoma već izmenile svoje lice time, što su se vremenom preobrazile — očito u prevelikoj meri — od listača u crnogoričnu šumu. Vrlo se često čuje, da šume donose veće dohodke nego li nekada. Istina je, da ima vi niskim šumama nakupljena drvna masa u današnjoj lošoj valuti mnogo veću vrednost, nego što je imala u prijašnjoj zlatnoj valuti. No ako se usporede današnje cene na inozemskim tržištima i u inozemskoj valuti, odmah će nam varka postati jasna. Nigde nije rezultat gospodarstva u to? likoj meri ovisan o lokalnim odnošajima, kao u šumarstvu. Vrlo mnogo je takvih, osobito seljačkih šuma, koje su malone nepri* stupne, pošto nema puteva. Najlepše drvo gnije u šumi. U takvim je krajevima moguće samo većim posednicima ili možda i skus povima razumnih posednika izgraditi potrebna prometna sred* stva te iskoristiti šumske drvne mase. Istina je također, da se je u nas svojedobno pri izračunaš vanju čistog kat. prihoda ocenjivalo prihode šuma sa stanovišta, da se u šumi izrađuju samo ogrevna drva, te se je kat. čisti pris hod prilagodio tome produktu. Slijedila su vremena, kad se je sistematično uništavalo listače te uzgajalo isključivo crnogoricu; pokazale su se zle posledice te je prelaz k mešanim sastojinama u mnogim predelima očevidan. Glede šumskog prihoda odnosno čistog kat. prihoda bilo bi dakle opravdano provesti neku korekturu , jer se je sastos jinska financijalna vrednost šuma ipak toliko promenila, da gors nja prvotna procena više ne odgovara. Kod toga bi trebalo odres diti više bonit. razreda te uzeti obzir i na prevozne odnošaje. No ni tu se brojke, koje su označene u dosadašnjem kat. čistom prihodu, ne će mnogo udaljiti od brojki, koje bi dobili kod novog proračunavanja i procene u današnjim odnošajima, uzevši kao bazu zlatnu valutu. I danas još ima mnogo takvih šumskih čes stica, iz kojih se dovoz drva do konsumenata ne rentira. Dapače ima slučajeva i u gusto napučenim krajevima, da ljudstvo neće |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 735 ni za vlastitu porabu da izveze drva, koja mu je vlasnik šume badava dao. 2. O p o r e z u n a z g r a d e ne treba mnogo govoriti. Osnova je pravilna u koliko se odnosi na najmovinu. No nije ispravno, da se u toj kategoriji oporezuju i takvi predmeti, koji nisu iz= najmljeni, ne donose dakle neposredno nikakvih prihoda. A kad donose posredne prihode — omogućenjem poljoprivrede, šum. gospodarstva ili preduzetništva — onda su te koristi, odnosno ti prihodi oporezovani isto tako posredno na ukupnom prihodu iz dotičnih grana privrede. Faktično bi dakle takve inače često prazne zgrade bile po nacrtu oporezovane redovno najmanje do dva puta, što nikako nije pravilno. Da je porez na zgrade uopće previsok i netemcljit, osobito u sadanje doba krivo shvaćenog socijalizma, vidi se već odatle što je današnji posednik zgrada, uporabljivih za stanove, ponaj* većma tek nekakav besplatan vratar svoje zgrade. 3. Porez na rente opravdan je. Poželjna je tek iz= mena u ovome. Pošto je dana mogućnost, da se zemljišni porez promenom postotka po potrebi poveća ili umanji, nema pravog razloga, zašto da se i od zakupnine za zemljišta na= plačuje taj porez na rente u onim slučajevima, kad je zakupnina viša nego li dvakratni kat. čisti prihod dotičnog zemljišta, kad i onako već zakupnik mora da plaća preduzetničkiporez te je i po drugim porezima tog zakona njegovo zemljište i mimo toga prema svome pravom prihodu preopterećeno. Za malene zakupnine rentni porez nikako ne može doći u obzir. 4. Porez na preduzeća je jednak našem dosadanjem obrtnom porezu. Ne može se reći, da je novi nacrt taj predmet resio bolje nego li je dosad bilo. Dosadanji način oporezovanja bazirao se je na objektu , koji omogućuje dohotke, kad se s njime pravilno upravlja. Tu je bila, odnosno još je uvek pod* vrgnuta oporczovanju sva mogućnos t produkcije bez obzira na faktični financijalni uspeh. Preduzetnik ima sada pred sobom jasnu sliku svojih porezovnih obaveza, kojima se pod nikakim uvetima ne može izmaći sve dotle, dok posao radi. Oporezovanje se dakle vrši po opsegu preduzeća i oslanja se na okol= nost, kakav je radu normalnim odnošajima pred« viđen; tu služi za osnovu isključivo objektivni položaj. Novi nacrt se ne obazire na objektivni predmet, već udara po prihodu, dakle po subjektu. Posledica je očita: tko je nesposoban ili len, plaća malo, a tko je marljiv i razuman, plaća mnogo. Zakonski projekat predviđa dakle premije za lenobu, a globe za radinost. To je očito fundamentalna pogreška naprama dosadanjem položaju u nas, jer se time ukočuje i pobija gospodarstvena inicijativa za proširenje i za ekonomisanje rada. Nadalje je čudno u tome poglavlju također i to, da se ka = mat e tuđeg uzajmljenog kapitala ne primaju kao predmet od= |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 28 <-- 28 --> PDF |
736 Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. bitka od bruto prihoda. Posledica toga bila bi jednaka, kao kod gori obrazloženog nedostatka: kočenje inicijative. 5. Porezna preduzeća, podvržena j avnom po* laganj u računa , se u bistvu nije promenio, izuzevši činje* niču, da se osim tog poreza namerava uvesti i časovno neodre* đeni porez na celokupnu imovinu. To je naročito za takva pre* duzeća vrlo težak udarac. 6. Porez na prihod od rada nas zanima s više strana. Pred svime čitajući čl. 58 projekta, koji veli da su »umni i te* lesni rad u službenom odnosu i bezimovinska samostalna zani* manja« oslobođeni od »poreza na poduzeća i radnje«, nadali smo se, da je konačno raščišćeno i odstranjeno dvostruko opore* zovanje prihoda od rada, koje je za nameštenike bezuvetno po* grešno. Prevarili smo se, jer se iz one iznimke pravi kasnije su* protno pravilo pod gornjim naslovom, a uvodi se osim toga još i treći porez, to jest porez na imovinu, o kome smo već izneli svoje načelno mnenje i koji je i ovde u etičnom pogledu bar silno problematičan. A i ona neznatna prividna olakšica, što je predviđeni postotak neposrednih poreza od plaća nameštenika nešto niži, nego li je bio dosada, paralizirana je osim toga i sa više drugih neugodnih momenata. Porez na plate plaćao se je dosad tek od neke visine godišnje plate napred, a u projektu to nije predviđeno. Osim toga je taj porez dosad bio oprošten od svih prireza, a zakonski projekat toga za budućnost ne pred* viđa. Tako je indirektno već unapred predviđeno, da će n. pr. u mestima sa visokim raznolikim (oblasnim, okružnim ili sre* skim, opštinskim, koritativnim itd.) prirezima nameštenici pla* ćati mnogostruko od onoga, što će plaćati njihovi kolege u pro* vinciji, a svakako više nego li će iznositi sve one ugodnosti, što se s druge strane opravdano predviđaju za to činovništvo. Izjed* načenje poreza donet će dakle temeljito razjednačenje činovnič* kih plata! Upozorili smo već načelno na pogibelji t. zv. pseudosocija* lizma, a tu imamo ponovno lep dokaz za to, kao što i za nepra* vednost tog projekta zakona u tom pogledu. Sve što vredi za državne nameštenike, važi analogno i za privatne, u koliko poslednji nisu općenito bolje situirani. Glede poslednjeg da upozorimo još na nešto. Očito je, da država ne može pače svog velikog činovničkog aparata ni uz najbolju volju prilagođivati dnevnim promenama u cenama na trgu u tolikoj meri, koliko to može i mora privatnik da uradi, koji znade ceniti individualnu važnost pojedinca za svoj posao. Očekivali bi da* kle, da će državna vlast drugim sredsjtvima i ugodnostima para* lizirati tu svoju lošu stranu uprave i štititi svoje činovništvo. A kad tamo vidimo suprotno, da predviđa zakon o činovnicima u nekom svom paragrafu od državnih nameštenika svih kategorija i mi: -´ svega toga još nekaki posebni porez na plaće. To se mor., oezuvetno brisati, ili u jednom ili u drugom, najpametnije bi bilo u oba nacrta, što zastupamo to radije, jer smo uvereni, da će država imati od toga neizmerno više moralne koristi nego |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 73/ li bi imala u protivnom slučaju materijalnih prihoda. I konačno: bila bi time i socijalna i moderna. Za šumarsk e je državne činovnike nova nepravda i to, što se po projektu vrednost stana u naravi ima odbiti od stanarinskog dodatka na plaću. Taj *ne= znatan bene proždru višekratno već sama potrebna nabavna pus tovanja iz udaljene šume u mesto te nikako nije opravdano, da se ta drevna olakšica sada ukida. Kako već uvodno spomenusmo, »porez na prihod od rada« je u tom obliku za nas novum. Nemamo doduše ništa proti tome, da se novi zakon preglednije i točnije razredi, no nikako ne možemo dopustiti, da se to razređenje izvrši bezobzirno i jedno* strano samo u korist već po svojoj naravi materijalistično nas dahnutog državnog fiskusa. To ne bi bila nikakva reforma pores zovnog sistema, već jednostavna rafinirana kombinacija ogromne mašine za stvaranje i prešanje porezovnih obavezanika i pos reza, sastavljena iz svih već poznatih i delomično preživelih ele* menata, bez obzira na to, da li će i kad će ta neman proždreti ne samo čitav plod, nego i stablo, na kome taj plod zori. 7. Porez na prihode se u svome bistvu ne menja. Pošto su pojedine vrste rada obavezanika već u propisima za te ras dove pojedinačno bile oporezovane i to visoko oporezovane, pšto će se na te detaljne poreze navaliti razni prirezi za općinske, sreske i pokrajinske potrebe, to je već s tim pojedinačnim pores zima bistveno iscrpljen sav onaj deo čistog prihoda, koji je nas menjen za uzdržavanje države. Porez na prihod tereti dakle ponovno takve radove, koji su već oporezovani. Taj je porez bio u bivšoj Austrougarskoj uves den samo kao nekakvo komodnije sredstvo za više porezovanje, pošto se nije htelo buniti širokih masa sa otvorenim kartama, koje bi bile svakom pristupačne. Premda se može, polazeći s općeg idealnog stanovišta, mis sliti, da je sveta dužnost svakog državljana da otvoreno prizna porezovnom činovniku sve pa i najprikrivenije prihode u svrhu oporezovanja po pravičnom porezovnom ključu, kaže nam faks tički život veliku mržnju proti tome porezu, koji se niti najma« nje ne obazire na tu tezu, da država sastoji iz samih poštenih i nesebičnih patrijota. Usled takve pretpostavke, kao da ima posla sa samim takvim državljanima, koji namerice sakrivaju sve što je samo moguće, uzima država već a priori visok stepen oporezovanja kao bazu za propis poreza, kako bi došla na svoj račun i zahvatila sve ono, što joj faktično pripada; no time se nepoštenjacima ne nanosi nikakve štete, dok se onima, koji otvoreno i pošteno daju svoje izjave, tim riskantnim postupkom vrlo često tako živo pogađa u gospodarstvene odnošaje, da mora ubiti svaku poduzetnost. Velika je krivica nadalje progresiranje uvek na više pros cente, jer je procenat i onako apsolutna mera, koja već vodi pots punoma računa o višem ili nižem prihodu. To progresiranje ods govara doduše posvema duhu onog socijalizma ili pseudosocijas lizma, o kome smo već govorili, a dade se mnogo o tome debas |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 30 <-- 30 --> PDF |
738 Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. tirati, da li su te mere, osobito u našim siromašnim odnošajima, više štetne ili korisne za općenitost. Mnenja smo, da su apso* lutno, moralno i materijalno, samo štetne. Budućnost će da sudi. Ako neposredni porezi i onako u svim detaljima obuhvataju sve grane zaslužbe, nek se radije već ti primarni porezi povise na toliko, koliko iole mogu podneti dotične radnje. Čemu treba ponovno pretresati one iste prihode, koje smo već tamo do* voljno ocenili? Jamačno ne radi utrošnje papira niti radi pomno* ženja činovničkog aparata, a mislimo da nema smisla niti razlog sramežljivosti pred inozemstvom, da mu se tobože prikrije vi* soko oporezovanje vlastitih državljana. Visokim porezima i onako niko ne može uteći; mnenja smo, da se porezovniku treba barem uštediti tegoban posao oko pri* jave u svrhu odmere osobnog dohodarinskog poreza. To se može uraditi, ako bi se sve obaveze, bilo na kamatima tuđeg kapitala bilo kakve druge slične obaveze, uzelo u obzir već kod odmere onih detaljnih poreza. Time bi se prištedio čitav ogroman rad oblastima i raznim poreznim »komisijama«, koje i onako nemaju bogzna kakvog smisla, već služe faktično samo za odvalu odgo* vornosti poreznog referenta. Kako da članovi takve komisije ocenjuju materijalni položaj obaveznika, kojeg u najviše sluča* jeva niti osobno ne poznaju? Pri obilju stranaka, o kojima mora komisija izreći svoje mnenje, posvema je isključeno, da bi čla* novi komisije mogli i znali temeljito oceniti sve referate poreznih referenata. Upozoriti valja nadalje na okolnost, da svaki porezni oba* veznik ne može kao kakav ured zahtevati od svakog primaoca kakve isplate namirnice ili potvrde od strane primaoca novca. Svatko bi morao biti ili perfektan knjigovođa ili bi morao na* mestiti posebnog činovnika ili više takvih, da vrše poslove po* trebne za udovoljenje zahteva poreznih oblasti. Ako bi dakle već na samim primarnim vrstama poreza tra* žili pokriće svega onoga, što država u svojim gospodarstveno, političko etc. opravdanim zahtevima potrebuje, te bi prema tome dignuli ili snizili % prvotnih porezovnih stopa, otpala bi lako sva ona teška i na obe strane odvratna i dangubna manipulacija oko priprava za oporezovanje putem osobne dohodarine. Time bi se ugnuli i onom famoznom »kažnjavanju marljivosti«, koje se sve više i sve gore pojavljuje i koje taj novi nacrt sa svojom progresijom postotaka još kudikamo umnožuje. (Svršit će se.) |