DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 733 Uzelo se je za osnovu tada merodavnim onaj način obrađivanja ili iskorištavanja zemljišta, kakav je bio u dotičnoj pokra= jini prosečno običajan. Ustanovio se je po kvaliteti ili sposob* nosti zemljišta broj radnih dana za ljude i za upregu; ocenilo se je tržnu vrednost čovečjeg nadničkog rada i tržnu cenu uprega. Dalje se je po mogućnosti visina poprečnog prihoda u običajnom turnusu odredila po tržnim cenama. Pri izdacima su se uzeli u obzir svi neophodno potrebni iz* daći za gnojidbu, za seme, za inventar itd. Prihodi, koji su na taj način bili određeni, odgovarali su lo* kalnim odnošajima, usled čega »kat. čisti prihod« nije bio za čitavu pokrajinu jednak, a još manje za razne pokrajine. To je bilo ovisno o načinu obrađivanja u pojedinim krajevima te o sastavu dotičnih odbora. Pretpostavilo se je, da se polje bolje kvalitete obrađuje intenzivno, ono slabije kvalitete ekstenzivno, i nije se obaziralo na gospodarske odnošaje pojedinog posednika, obzirom na položaj zemljišta prema gospodarskoj centrali po* sednika. Tko je imao prilike u kasnije doba istraživati odnošaje obrađivanja zemlje po prvotno određenim normama i po cenama za nadnice i upreg, koje su bile kasnije određivane na osnovu zva* ničnih podataka sreskih ureda, koje su ovi u novije doba sastav* ljali na bazi tržnih i drugih izveštaja, došao je do zaključka, da u Slovenačkoj intenzivno obrađivanje, dakle I. i II. kval. klasa, nije bilo rentabilno, to jest ne samo da takva zemljišta nisu da* vala nikakvog dohotka, već da je uspeh bio negativan. Samo pri ekstenzivnom obrađivanju pokazao se pozitivan uspeh rada. Prirodna opća posledica je bila, da su posednici počeli u velikom opsegu prodavati svoja zemljišta, koja im uz mnogi trud nisu donosila naplate za rad, pošto su malen i kamati ku* povina, uloženih u štedionicama, bez svakog truda donosili veću korist, nego li uspeh rada. Ako se to uoči, dolazi objektivan posmatrač do u v e r e * nja, da »čisti kat. prihod«, kako je dosad važio u Slovenačkoj, potpunoma odgovara i današnjim napetijim odnošajima, osobito ako se opet pre* računa u onu valutu, u kojoj je bio tada i z r a = č u n a n. Novo proračunavanje čistog kat. prihoda po uspesima god. 1919., 1920., 1921. i 1922. posve je dakle nepotreban i po* grešan rad, jer su i mimo već rečenoga bile te godine u sva* kom obziru iznimne te krajevno i usled ratnih i poratnih odno* šaja tako raznolike, da ne mogu za dulju budućnost imati nikakve vrednosti. Dovoljno je ako upozorimo samo na pitanje: u kakvoj valuti da se taj račun izvede? Ako uzmemo za bazu zlatnu va* lutu, to su već prvotno određeni poznati rezultati prije previsoki nego li preniski. A čim računamo na osnovu tekuće valute, to taj račun ne može da vredi niti za sam jedan mesec dana. Pore* zovni propisi bi se u tom slučaju morali uvek menjati po bur* zovnim tečajevima valute! |