DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 735 ni za vlastitu porabu da izveze drva, koja mu je vlasnik šume badava dao. 2. O p o r e z u n a z g r a d e ne treba mnogo govoriti. Osnova je pravilna u koliko se odnosi na najmovinu. No nije ispravno, da se u toj kategoriji oporezuju i takvi predmeti, koji nisu iz= najmljeni, ne donose dakle neposredno nikakvih prihoda. A kad donose posredne prihode — omogućenjem poljoprivrede, šum. gospodarstva ili preduzetništva — onda su te koristi, odnosno ti prihodi oporezovani isto tako posredno na ukupnom prihodu iz dotičnih grana privrede. Faktično bi dakle takve inače često prazne zgrade bile po nacrtu oporezovane redovno najmanje do dva puta, što nikako nije pravilno. Da je porez na zgrade uopće previsok i netemcljit, osobito u sadanje doba krivo shvaćenog socijalizma, vidi se već odatle što je današnji posednik zgrada, uporabljivih za stanove, ponaj* većma tek nekakav besplatan vratar svoje zgrade. 3. Porez na rente opravdan je. Poželjna je tek iz= mena u ovome. Pošto je dana mogućnost, da se zemljišni porez promenom postotka po potrebi poveća ili umanji, nema pravog razloga, zašto da se i od zakupnine za zemljišta na= plačuje taj porez na rente u onim slučajevima, kad je zakupnina viša nego li dvakratni kat. čisti prihod dotičnog zemljišta, kad i onako već zakupnik mora da plaća preduzetničkiporez te je i po drugim porezima tog zakona njegovo zemljište i mimo toga prema svome pravom prihodu preopterećeno. Za malene zakupnine rentni porez nikako ne može doći u obzir. 4. Porez na preduzeća je jednak našem dosadanjem obrtnom porezu. Ne može se reći, da je novi nacrt taj predmet resio bolje nego li je dosad bilo. Dosadanji način oporezovanja bazirao se je na objektu , koji omogućuje dohotke, kad se s njime pravilno upravlja. Tu je bila, odnosno još je uvek pod* vrgnuta oporczovanju sva mogućnos t produkcije bez obzira na faktični financijalni uspeh. Preduzetnik ima sada pred sobom jasnu sliku svojih porezovnih obaveza, kojima se pod nikakim uvetima ne može izmaći sve dotle, dok posao radi. Oporezovanje se dakle vrši po opsegu preduzeća i oslanja se na okol= nost, kakav je radu normalnim odnošajima pred« viđen; tu služi za osnovu isključivo objektivni položaj. Novi nacrt se ne obazire na objektivni predmet, već udara po prihodu, dakle po subjektu. Posledica je očita: tko je nesposoban ili len, plaća malo, a tko je marljiv i razuman, plaća mnogo. Zakonski projekat predviđa dakle premije za lenobu, a globe za radinost. To je očito fundamentalna pogreška naprama dosadanjem položaju u nas, jer se time ukočuje i pobija gospodarstvena inicijativa za proširenje i za ekonomisanje rada. Nadalje je čudno u tome poglavlju također i to, da se ka = mat e tuđeg uzajmljenog kapitala ne primaju kao predmet od= |