DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. 73/ li bi imala u protivnom slučaju materijalnih prihoda. I konačno: bila bi time i socijalna i moderna. Za šumarsk e je državne činovnike nova nepravda i to, što se po projektu vrednost stana u naravi ima odbiti od stanarinskog dodatka na plaću. Taj *ne= znatan bene proždru višekratno već sama potrebna nabavna pus tovanja iz udaljene šume u mesto te nikako nije opravdano, da se ta drevna olakšica sada ukida. Kako već uvodno spomenusmo, »porez na prihod od rada« je u tom obliku za nas novum. Nemamo doduše ništa proti tome, da se novi zakon preglednije i točnije razredi, no nikako ne možemo dopustiti, da se to razređenje izvrši bezobzirno i jedno* strano samo u korist već po svojoj naravi materijalistično nas dahnutog državnog fiskusa. To ne bi bila nikakva reforma pores zovnog sistema, već jednostavna rafinirana kombinacija ogromne mašine za stvaranje i prešanje porezovnih obavezanika i pos reza, sastavljena iz svih već poznatih i delomično preživelih ele* menata, bez obzira na to, da li će i kad će ta neman proždreti ne samo čitav plod, nego i stablo, na kome taj plod zori. 7. Porez na prihode se u svome bistvu ne menja. Pošto su pojedine vrste rada obavezanika već u propisima za te ras dove pojedinačno bile oporezovane i to visoko oporezovane, pšto će se na te detaljne poreze navaliti razni prirezi za općinske, sreske i pokrajinske potrebe, to je već s tim pojedinačnim pores zima bistveno iscrpljen sav onaj deo čistog prihoda, koji je nas menjen za uzdržavanje države. Porez na prihod tereti dakle ponovno takve radove, koji su već oporezovani. Taj je porez bio u bivšoj Austrougarskoj uves den samo kao nekakvo komodnije sredstvo za više porezovanje, pošto se nije htelo buniti širokih masa sa otvorenim kartama, koje bi bile svakom pristupačne. Premda se može, polazeći s općeg idealnog stanovišta, mis sliti, da je sveta dužnost svakog državljana da otvoreno prizna porezovnom činovniku sve pa i najprikrivenije prihode u svrhu oporezovanja po pravičnom porezovnom ključu, kaže nam faks tički život veliku mržnju proti tome porezu, koji se niti najma« nje ne obazire na tu tezu, da država sastoji iz samih poštenih i nesebičnih patrijota. Usled takve pretpostavke, kao da ima posla sa samim takvim državljanima, koji namerice sakrivaju sve što je samo moguće, uzima država već a priori visok stepen oporezovanja kao bazu za propis poreza, kako bi došla na svoj račun i zahvatila sve ono, što joj faktično pripada; no time se nepoštenjacima ne nanosi nikakve štete, dok se onima, koji otvoreno i pošteno daju svoje izjave, tim riskantnim postupkom vrlo često tako živo pogađa u gospodarstvene odnošaje, da mora ubiti svaku poduzetnost. Velika je krivica nadalje progresiranje uvek na više pros cente, jer je procenat i onako apsolutna mera, koja već vodi pots punoma računa o višem ili nižem prihodu. To progresiranje ods govara doduše posvema duhu onog socijalizma ili pseudosocijas lizma, o kome smo već govorili, a dade se mnogo o tome debas |