DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 62 <-- 62 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. III. odborova seja podružnice Ljubljana, Jugoslov. Šum. Udruženja se bo vršila dne 10. novembra 1922 ob 9. uri v gostilni pri Mraku v Ljubljani, Rimska cesta št. 4. DNEVNI RED: 1. Poročilo predsednika, tajnika, blagajnika. 2. Priprave za odborovo sejo Glavne uprave: a) osnutki statutov za fonde, b) stališče podružnice nasproti zak. projektu o neposrednih davkih, c) predlogi za prihodnje leto etc., d) predlog glede volila družbe »Save«. 3. Pravila podružnice. Ref. tajnik. 4. Podeljevanje predujmov udeležencem na odbor, sejah glavne uprave. 5. Proračun drevesnice v Slivnici pri Mariboru. Ref. blagajnik in ing. Urbas. 6. Eventualnosti. Eventuelno neudeležbo je opravičiti. Šumska industrija i trgovina. Bitni uvjet opstanka naše drvne industrije, dakle naše glavne eksportne grane, jest uredan saobraćaj. Taj je danas ispod svake kritike. Da se vidi sadašnje žalosno stanje tog saobraajća te pozvani faktori bar u zadnjem momentu poduzmu potrebne mjere, donosimo i mi donje resolucije, primljene po skupštini »Zveze industrijcev na slovenskem ozemlju Kraljevine Srbov, Hrvatov in Slovencev v Ljubljani« i ako se s nekim pojedinostima ne slažemo: Na velikoj skupštini dne 6. oktobra 1922 u Ljubljani sabrani industrijalci, trgovci, obrtnici i zastupnici radničkih organizacija te organizacija željezničkih činovnika i službenika jednoglasno su ustanovili: 1. Da je željeznički tovarni prometiz Slovenačke u svu ostalu kraljevinu faktički potpuno ukinut. Sve stanice na ... gama državnih željeznica od Jesenica do Karlovca, Capraga i Siska zatrpane su po zaostalim vagonima, koji zatvaraju također već prometne kolosekc Isto« tako su zatrpane stanice Južne željeznice do Zagreba i Siska. 2. Na stanicama državnih željeznica u Slovenačkoj stoji: 1882 pokvarena vagona, 550 natovarenih vagona, okolo 200 novih reparacijskih vagona i mnogo stotina praznih vagona. Na stanicama Južne željeznice stoji ukupno 2175 nato» varenih vagona, od tih u postaji Tezen kod Maribora 1003 vagona. Najstariji tih vagona stoje već od 30. maja t. g. Kod carinarnica Maribor, Ljubljana i Zagreb stoji 900 vagona. Više sto» tina vagona služi za stanove željezničkom osoblju. Svaki dan još pridolaze îeparacijski vagoni iz Austrije, koji će do cela zakrčiti naše pruge. 3. Već više meseci ne preuzima državna željeznica u Zagrebu i Sisku transporte iz Slovenije, izuzev željeznički ugljen, željeznički materijal i 4—10 drugih vagona. Unatoč tome Direkcija, državnih željeznica Zagreb nij e obja » |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 63 <-- 63 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. vila ograničenja prometa. Usled toga dolazi inostrana roba iz Ma« djarskc na naše pruge istočno od Zagreba i trajno zatvara put našim trans« portima. 4. Državne željeznice stradaju na oskudici izvežbanog stručnog činov« ništva, podčinovništva i služiteljstva. Još uvek napušta osoblje državnu željez« ničku službu. To osoblje je skroz mizerno plaćano, i ne može viš e opstajati . Uprava državnih željeznica nije također ništa preduzela za nastanjenje osoblja. Na državnom kolodvoru u Zagrebu stanuju željezni« čari još danas u više stotina vagona. Također u Dravljama kod Ljubljane ima 35 vagonskih stanova. 5. Sporo i nedostatno poslovanje carinski h ured a doprineslo je u znatnoj meri ovoj katastrofi. Neugodno su uticale također neočekivane izmene u carinskim tarifama, naročito još brzo menjajuće se odredbe devizne politike. Resortna ministarstva odlučivala su samo iz jednostranog svog vidika, svako za se, bez obzira na posledice, koje njihove odredbe prouzrokuju u i onako derutnom željezničkom prometu. 6. Da katastrofa, koja je već činjenica, ne uništi trajno čitavu privredu u Slovenačkoj, i da se takova katastrofa ne ostvari u celoj Kraljevini, moraju se bezodvlačno preduzeti energične mere. U tom smislu predlažemo i zahtevamo: a) da se vlada odmah pobrine za životno obezbeđenje željezničkog osoblja, činovništva, podčinovništva, služiteljstva i radništva. Bezodvlačno treba regu« lisati njihove novčane prinadležnosti. Ujedno se mora započeti brižna akcija za nastanjenje tih nameštenika i njihovih porodica. Od preke je nužde nova jedinstvena i moderna službena pragma« tika , koja bi opet stvorila red i zadovoljstvo među željezničkim nameštenicima. Nadalje neka željeznička uprava vodi brigu za uzgoj naraštaja te neka otvori sve potrebne stručne škole. Istovremeno se obraćamo na naše željezničare sa apelom, da čim se nji« hovim vitalnim zahtevima ugodi, opet jedanput pomognu domovini u teškoj krizi! b) Tražimo, da se uprava državnih željeznica otrese sadašnjeg birokra« tizma, naročito izraženog u funkcionisanju državnog računovodstva, da se prc« osnuje ta uprava po načelu zdrave komercijalne politike. Mišlenja smo, da treba ozbiljno pristupiti pitanju privatiziran j a (? Op. ur.) naših državnih že« ljeznica. c) Ne protivimo se projektu velike transverzalne Jadranske željeznice, koju traži državni (? Op. ur.) interes. Moramo ali odlučno tražiti, da se bez« odvlačno skrbi za saniranje postojećih željezničkih linija, u prvoj vrsti glavne žile koja veže Zagreb sa Beogradom i to počevši sa izgrad« njom državnog kolodvora u Zagrebu, koji nikako ne odgovara našim potrebama. Zatim također onih paralelnih i stranskih pruga, koje vode prema centrumu države Beogradu. U tom smislu prije svega imenujemo za Slovenačku najvaž« nije pruge: Bubnjarci—Karlovac—Caprag i Dugoselo—Novska te paralelnu li« niju Koprivnica—Virovitica—Slatina—Našice—Osijek. Te pruge neka se ojačaju u gornjom ustroju u tračnicama i pragovima, neka se izgrade potrebna ugibali« šta, neka se prošire važni kolodvori. Za ove radove imaju se otvoriti be z odlaganj a svi potrebni krediti, naročito ima se skrbeti zato, da se u že« ljezničku službu opet povrate inženeri i ostali tehnički službenici, koji su ju napustili radi nesnosno niskih primitaka. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1922 str. 64 <-- 64 --> PDF |
Šumska industrija i trgovina. đ) Bezodvlačno neka se izrade odnosno uzakone jedinstven i služ< beni propisi, jedinstveni prometni pravilnik za čitavu Kra* ljevinu. e) Bezodvlačno ima se ustvariti sporazu m sa upravom Južn e že< 1 j e z n i c e , naročito neka se ustanove propisi za porazdeleno instradiranje transporata po linijama državnih željeznica i Južne željeznice. Odmah neka se otvori promet na pruzi Barcs—Virovitica i neka se omogući upotreba pruge Gyekeny e s—B arcs , da mogu tovari iz Maribora preko Pragerskog Gyekenyesa—Barcsa stići do Virovitice i tako do istočnih pokrajina Kraljevine. f) Odlučno tražimo, da direkcija u Zagrebu prvenstveno otprema domaće transporte i da otklanja primanje inozemskih transporata, sve do tada, dok ne budu rasterećene naše zatrpane stanice i ne bude omogućena otprema tovara po našim linijama. Dokle ne mogu Zagreb d. k., Karlovac, Caprag, Sisak, pre» uzeti svu našu robu, toliko vremena apsolutno ne smiju transporti iz Madjarske dolaziti na prugu Zagreb—Sisak—Zemun, koji preprećuju otpremu naših produkata. Dokle imenovane stanice nisu otvorene za tovarni promet iz Slovcnačke neka direkc´ja u Zagrebu odmah razglasi faktički posto» ječe ograničenje prometa. g) Hitno pozivamo vladu i zakonodavnu skupštinu, da bez odlaganja, u pravilnom spoznavanju kritičnog stanja našeg željezničkog prometa, poduzmu u smislu naših predloga te neodložive mere. Apeliramo na Ministarstvo saobra* čaja, Ministarstvo finansija, na Ministarstvo vojne i mornarice, na Ministarstvo trgovine i industrije, na Ministarstvo za šume i rude, na Ministarstvo poljos privrede i voda, na Ministarstvo socijalne politike, još naročito na gospodu Ministre, koji vode. ta ministarstva, da bezodvlačno posvete sve svoje s:lc, kako bi otklonili preteču definitivnu katastrofu željezničkog prometa i katastrofu naše narodne privrede. Pozivljemo ih, da bezodvlačno ustanove u cilju prepre* čenja takove katastrofe poseban interministerijalni komiitet, koji ima da se brine za ostvaranje naših hitnih predloga. Komitet neka nadalje skrbi za to, da preduzete mere pojedinih ministarstva ne bi opterećivale žes ljezničke službe. Komitet neka vodi brigu, da odredbe pojedinih ministarstva uzimaju u obzir potrebe željezničkog prometa, te da te odredbe ne prouzrokuju neprestano nove neprilike. Ne možemo, a da ne bi još jedanput upozorili na hitnu potrebu za ekspeditnije poslovanje carinske uprave, koja već predugo u nedopustnoj meri i nekažnjena smeta željezničku službu. h) Pozivljemo Ministarstvo saobraćaja, da revidira vozni red osobnih vlakova i ograniči brzovlake, koji odviše smetaju tovarni promet, na neophodno potrebni minimum. i) Ponovno pozivljemo Ministarstvo saobraćaja, da putem strukovne an> kete uredi dobavu ugljena željezničkim upravama tako, da ne oduzme industriji i drugom konzumu neophodno potrebni ugljen. K toj anketi neka se pritegne kao referente bar zastupnike ugljenokopa i najglavnijih konzumenata. Upozoravamo Ministarstvo, da je ugljenoko p Št. Jan ž već potpuno ukinio poslovanje, pošto ne može otpremiti niti mali dio redovite produkcije. j) Apeliramo na g. Ministra saobraćaja, da posveti svu pažnju poslovanju Direkcije Zagreb, koja u velikoj meri nosi krivnju, da je Slovenačka danas faktički bez željezničkog tovarnog prometa sa ostalom Kraljevinom, da ju čeka nevolja i očajanje. Ljubljana, dne 6. oktobra 1922. |