DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1922 str. 22 <-- 22 --> PDF |
804 Podaci za kritiku »zakonskog projekta o neposrednim porezima« itd. da se svaki put ponavlja!) procena imovine n. pr. za indu* strijalna poduzeća, za šume, rudnike, zemljišta, trgovine itd. Ni u bivšoj Austriji nije došlo, usprkos čestim obećanjima ministar? stava i parlamenata, do obnarodovanja općeg pravilnika, kako se ima da provodi procena imetka. Bezbroj su puta nestručni finans. organi jedino po svom fiskalnom raspoloženju bezobzirno diktirali stručnjacima način postupka pri proceni većih zemljišnih kompleksa, premda su se savesni stručnjaci tome opirali i često radije napustili posao, nego li pristali na to, da rade proti svom znanstveno utemeljenom osvedočenju. Ti su diktati naravno bili isključivo deca individualnog shvaćanja i raspoloženja dotičnog diktatora te nisu ni u dva slučaja bili jednaki. Ali to se je sve događalo samo tu i tamo u pojedinim slučajevima, a sada treba da ćelu državu, u čitavom vlasništvu svih državljana jednako, pravično i pravilno svake godine precenjujemo, i to bez točno promišljenog, stručno posve doteranog pravilnika? Sudeći po sa= dašnjem javnom mišljenju »činovničke države« kakva jest i još će neko vreme bezuvetno biti naša država, možemo si od prilike misliti, kakav će biti uspeh takve procene »po zdravom razumu«. Postupaće se tako, kao kad bi kramar ili trgovčić s mešanom robom, stojeći mudro za svojim prodavačkim stolom, na drobno prodavao imovinske predmete te po rezultatima prodaj e u malom ocenjivao velike raznovrsno sastavljene i kombinovan e gospodarske jedinice poreznog obavezanika, ne uzevši u obzir, da li ima za to kupca ili ga nema. Budući da će se takva procena prvotno morati izvršiti u silno hitrom tempu, pošto se zakon namerava »staviti u snagu« već za 1924. god. ili najkasnije za 1, jan. 1925. god., naravno je, da će se sva procena izvršiti u netom važećoj valuti. Dogodit će se čak, da će se pro* cena izvršiti za razne objekte po dnevnoj valuti, tako da bi jedan te isti predmet, ako dođe na procenu danas, vredio n. pr. 2 mil. dinara, ako se procena kojim slučajem zakasni za mesec dva, vredit će taj posed o porastu valute samo 1 mil. Din! Kako da se postupa u slučajevima porasta valute, što svi željno očeku* jemo, do neke stabilne, ili konačno do idealne zlatne paritete — i o tome zak. projekat šuti. Na sve to izrađivači projekta kao da nisu ni pomišljali. Očito ih je zahvatila stara kronična bolest mnogih upravnika državnih finansija, to jest fiskus, — te »socijalizam« — koji je nova i ne manje pogibeljna bolest svih »modernih« živaca. Tim samim dvema savetnicima država ni državljani ne smiju na slepo vero* vati. Ako hoće država da ozdravi od svojih bolesnih gospodar* skih odnošaja, mora da štiti i pospešuje privatno gospodarstvo i inicijativu, da ostanu zdravi i da uzmognu stvarati i donositi onakve prihode državi, koje ona faktično i nužno potrebuje za probitak svih svojih državljana. Porezni šaraf može da smrvi svaku poduzetnost, jer ne smemo zaboraviti, da je država i njen aparat namenjen za državljane i ne obratno, a ni od jednog državljana ne možemo zahtevati, da bi radio isključivo i samo za državu, a ne i za sebe i za svoje. |