DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1922 str. 54 <-- 54 --> PDF |
836 Iz Jugoslov. Šumarskog Udruženja. Tajnik: rcfcrišc o historijatu toga pitanja, zatim Ruži ć iznosi prepiske, koje je vodila podružnica Ljubljanske sekcije Udruženja Jugosl. inž. i arhitekta. Glavnoj upravi Udruženja Jugoslovenskih inžinjera i arhitekta u Beogradu. Na odborskoj je sednici od 7. novembra 1922 predložio član odbora ing. Ružić u ime skupine Inženjera«Agronoma te ove Sekcije slijedeću predstavku: »Obelodanjena« Osnova zakona o ovlaštenim inženjerima i arhitektima u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kako je bila objavljena u 19. broju »Teh« ničkog Lista« ne nosi doduše oznake, dali je to zvanična osnova Udruženja; ipak o tome ne možemo dvojiti iz razloga, pošto je ta osnova b la obelodanjena u zvaničnom glasilu i pošto upravo nije nikako drukčije označena. Kod pobližeg razmatranja ustanovilo se, da osnova, kako je obelodanjena, ne odgovara jednodušnom načelnom zaključku Glavne Skupštine u Sarajevu, i to iz ovih razloga: Pre prelaska u detaljnu raspravu o odborovom predlogu na dotičnoj skup» Stini, a posle načelnog izveštaja referenta, podneo je potpisani član odbora i tajnik »Skupine inženjera«agronoma«, te član dotičnog odbora »Glavne Skup* štine« u ime Sekcije Ljubljana i Sarajevo, u ime Udruženja rudarskih inženjera za Bosnu i Hercegovinu te svih šumarskih inženjera zemlje — ovaj utemeljeni odvojeni predlog, što ga je izvestiocu g. kol. Brozoviću pismeno predao: »U ovom nacrtu zakona mora da se u svim onim odredbama, koje se odnose na inženjere rudarske, šumarske i iz resora drugih ministarstva, stilizacija izmeni tako, da tu Ministar gradjevina odlučuje u sporazumu sa dotičnim Mi« nistrima , odnosno, gdje dolazi ingerencija Građevinske Direkcije, na os« novu predloga koordinirane vlasti dotične struke. Disciplinarni i administrativni poslovi komora od toga su izuzeti.« Taj je predlog po kratkom obrazloženju predlagača, kojemu je skupština potvrđivala, izvestioc usvojio, a odmah zatim, kod načelnog glasovanja, i či« tava skupština bez prigovora. Te važne i načelne izmene priopćeni zapisnik o radu Glavne Skupštine nije točno izneo. Predlagač nije tražio, da autorizacije izdaju različita Ministar« stva, već samo to, da se u ovim iznimnim slučajevima, traži sporazum (u prvot« noj hitnoj stilizaciji pogrešno »predlog«) sa dotičnim Ministarstvima. No obelodanjena osnova zakona o toj prihvaćenoj izmeni nikako ne vodi računa. Već § 2. tač. a. isključuje, u protivnosti s gornjim zaključkom i u protiv» nosti sa članovima 2. i 4. Ustava Udruženja, po našem mnijenju sve one in« žinjere od prava na autorizaciju, koji nisu »svršili tehnički fakultet ili visoku tehničku školu, odnosno akademiju umjetnosti za arhitekturu«, dakle sve ru« darske, šumarske. kulturno«tehničke i agronomske inženjere. A upravo ove su struke vrlo važne za podignuće svih onih narodnih za« klada, za koje našoj otadžbini čitavi svet s pravom zaviđa. Poznato je, da su upravo rudarski inžinjeri u naprednim državama redovno bili prvi, koji su do« bili zakon o autorizaciji, kao što da su neodložive potrebe struka i javnih inte« resa upravo prisilile razna Ministarstva u ujedinjenoj otadžbini, da su, i pre donešenja jedinstvenog zakona, per analogiam već autorizirala lepi broj rudar« skih, šumarskih, kulturno»tehničkih i agronomskih inžinjera.« Odbor Sekcije je ustanovio, da se prihvaćeni zaključak načelno posve podudara sa stanovištem, koje Sekcija u tom pitanju zauzima već od svega početka, te da je obelodanjena osnova zakona u protuslovlju i sa ovakim pri« općenim zapisnikom o radu Glavne Skupštine (str. 142. »T. L.«). |