DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 13 <-- 13 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. Ing. Stjepan Kušan (Rogatica): O bosansko-hercegovačkim prašumama. Svakim danom slušamo, da smo najšumovitija država iza Rusije i Finske, ali koja nam je korist, kad smo slabi gospodari. Mi nismo kadri, da ovu granu prirodnog bogatstva naše otadž* bine iskoristimo, kao ni druge. Za nas su mrtvi kapitali: silna marva, obilna žita, goleme šume i neprocenjive rude. Drvo ima veliko značenje u ljudskom životu; ono nije još svagde nadomestivo i neće se moći u dogledno vreme nadome* štiti. Dužnost nam je, da šume tako iskorišćujemo, kako ćemo dobiti od njih najveći dohodak, a da kraj toga ne oštetimo pro* dukcijonu snagu tla i sastojine. Prašume, koje zapremaju visoko gorje u Bosni i Hercegovini, velikim delom su prezrele te se imaju što pre šeći, da mogu prirašćivati, jer inače sliče novcu, zatvorenu u tresorima kasa. Kao preduvet za iskorišćanje šuma su dobri putevi, a u prvom redu dolaze železničke pruge. Ovim ću recima pokušati prikazati bos. herc. prašume, nj i* hove prestavnike, raširenost u horizontalnom i vertikalnom smeru te seču tih šuma. Da prikaz bude potpuniji, opisaću glavne kli= matske faktore ovih šuma, jer držim, da su važni za pošumljenje odn. seču u ovim krajevima. Stalne se biline udružuju na manjoj ili većoj plohi te daju poseban karakter vegetacije: stepa, livada i šuma, a ovisne su o klimi i tlu. Svaka od tih formacija vegetacije daju posebnu sliku krajini. Tipove ovih formacija susrećemo na nedirnutim, nekultis viranim zemljištima. Tipična vegetacijona formacija šume je prašuma . U Evs ropi njih nestaje; ima ih još u Karpatima i na Balkanu. Ova je formacija pobednica nad ostalim vegetacijonim formacijama. Prašuma se razvila samo pod uticajem prirode. Odlikuje se vrlo mešovitom vegetacijom pa tek kulturom postaje više homo= gena. Prostire se na velikim plohama i dobrom tlu, koje je nastalo raspadanjem oborenog drveća. Šuma je na taj način stvorila tlo varijeteta unutar jedne vrste drveta, a drvo se po zakonu na* sleđivanja akomodiralo tome tlu. U Bosni i Hercegovini nalazimo prašume sa sastojinama jednake kao i nejednake (preborne) starosti. Razmer je dobnih razreda vrlo nejednak; prevlađuju u velike starodobni razredi. Dimitz veli, da su stabla na pokusnim plohama s malim izuzet* kom iste visine i dobi, ali veliki deo bos. prašuma je preborna šuma. Dr. A. Hofmann veli za tropske prašume: »Pod povoljnim prilikama pomlađuje se također prašuma u visokom gorju For= |