DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 18     <-- 18 -->        PDF

16 O bos. herc. prašumama.


najprirodniju i najobilniju hranu, pošto je taj humus baš postao
u prašumama raspadanjem drveta. Tek u starijim će godinama
tražiti zdravicu*zemlju, da se svojim korenjem može u njoj
učvrstiti. Iz prakse znamo, da kod umetnog pošumljenja tražimo
za biljku mesto kraj klada i panjeva. U takovom humusu nade
dosta vlage, pošto on mnogo vode apsorbira i drži dugo pod
zaštitom sastojine. Mestimice će se morati naravno podmlađi*
vanje podupreti umetnim. Seča ćele sastojine je vezana na čitav
niz godina. Drvo se dobija postepeno te su izradbeni troškovi
veći. Od celog osoblja, upravnog i radničkog, traži se većeg du?
ševnog i telesnog rada.


Kad je upotreba drveta prešla granice lokalne upotrebe, mo*
ralo se misliti, kako će se drvo otpremati do mesta konzuma. Kao
najprirodniji put bila je otprema vodom. I danas je najjeftinija
otprema u datim prilikama. U današnje vreme ti putevi ne do*
staju, jer ih svagde nemamo, jer otprema mora biti redovita, a
potrebe su mnogo veće i raznoličnije. Usled porasta cena drvetu
mora se bolje čuvati od kvalitativnog i kvantitativnog gubitka,
što se kod otpreme vodom ne može izbeći.


Železničke pruge su glavni . stalni putevi, na koje se prišla*
nj a ju sve ostale vrste, a koje mogu biti prolazne naravi. Dok njih
nemamo, nema ni intenzivnog šumarenja. Drvo u šumi nema
vređnosti, ono propada.


Pogledamo li državnu kartu, uverićemo se, da mreža želez*
ničkih pruga ne odgovara našim potrebama ni u kojem pogledu.
O tome je bilo po novinama dosta govora, pa nije potrebno ovde
ponavljati. Neću govoriti o svim našim pokrajinama, već ću
imati pred očima samo Bosnu i Hercegovinu.


Dobili smo dolarski zajam sa svrhom, da podignemo naš
saobraćaj, a po torn narodnu ekonomiju. Jedni drže, da će ga
podići, ako spoje Beograd sa morem jednom normalnom prugom,
koja će progutati velik deo toga zajma. Hoće, da učine na taj
način Beograd primorskim gradom. Tu nam je, čini se, više stalo
do reprezentacije nego do faktičke koristi. Njezina rentabilnost
nije osigurana. Tako državna vlada, dok su privredni krugovi za
drugi način rešenja toga pitanja. Udruženje inžinjera predlaže,
da se nekoje pruge dovrše, nekoje spoje među sobom, a nekoje
nove izgrade te spoje sa nekojim mestima na Jadranskom moru.
Tim se hoće, da se sadašnje glavne pruge olakšaju te promet
svrati na nove spojene i izgrađene pruge. Saobraćaj će bolje
funkcionirati, intenzivnije će se iskoristiti bogatstvo zemlje, a
razdeoba će njegova biti potpunija i lakša.


S našeg stanovišta je ovaj predlog inžinjera bolji za ćelu
državu, pa i za Bosnu i Hercegovinu. Nekoje bi se pruge vezale,
a i nove izgradile, koje bi prolazile najšumovitijim krajevima.
Ostaje još nekoliko šumskih železničkih pruga, koje bi se imale
među sobom vezati, što bi bilo u interesu intenzivnog gospoda*