DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1923 str. 19 <-- 19 --> PDF |
O bos. herc. prašumama. renja. Za prvi početak bi ovo bilo dovoljno, a zatim bi imali po* stepeno otvarati ostale prašume. Tako bi te šume, koje su dosada bile bez vrednosti, dapače možda i negativne (čuvanje i nadzor), dobile cenu. Baš prema udaljenosti šuma od komunikacija razde^ lene su u vredncsne klase. Priključenjem na postojeće pruge do= spela bi zadnja klasa u prvu. Drvo bi možda usled naglog izba* eivanja većih masa na pijaci u vrednosti palo, ali to bi vredilo samo za dosadanje prve razrede, dok bi u ostalima, kako rekoh, poskupilo. Državna uprava nije znala ni opstojeće železničke pruge iskoristiti kao privatnici za eksploataciju šuma. U poslednjim se godinama rata nastojalo, da se što više radi u vlastitoj režiji, iza rata se pak mislilo napustiti taj način, a sada se opet traži, da ga se uvede. Iza oslobođenja se počela razvijati industrija izrade drveta. Država nije imala ni davala u dovoljnoj meri materijala za izradu, pa industrijalci navališe na privatne šume, što je ta= koder jedan od uzroka devastiranja mnogih privatnih šuma. Ovaj preokret iza oslobođenja u eksploataciji b. h. šuma na= stao je otale, jer nije bilo dovoljno sposobnih naših ljudi za šum* ske uprave, kako se na vladi u Sarajevu govorilo. Nekoliko je šumskih uprava bilo nepopunjeno. To je tako i moglo biti, jer se našim ljudima nije dopuštalo, da se pripremaju za takova mesta, a još rede su im se poveravale šumske uprave; bilo je doduše iznimaka kod onih, koji su »svim srcem bili Austris janci«. Kod 16 šumskih uprava bilo je u g. 1918. postavljeno 3—4 praktikanta. Pa zar je čudo, što nismo imali sposobnih ljudi, kad smo ih trebali? U tom pogledu ni danas ne stojimo bolje, a to će^vreme opet pokazati, kada se bude više radilo u vlastitoj režiji. Mora se priznati, da za rad u vlastitoj režiji treba znanja i energije. A kad bi bilo za to smisla na višim mestima, dalo bi se taj posao organizovati i provesti. Još više! On se iz komoda nosti napuštao i onde, gde nije bilo mesta ni izgovora. Šumska se koturača predaje kupcu (ovde jedna državna oblast), koji ju je imao produžiti, da može kupljenu bukovu šumu eksploatisati. Na tu će prugu pasti još oko 200.000 m3 četinjastog korisnog drveta, što nije zasada prodano. Na prvom starom delu pruge država izrađuje drvo u vlastitoj režiji, pa ga po ugovoru ima kupac prevesti do stanice državnih železnica. Dalje neću ići. Ideja je izvrsna!? Gornji je primer pokazao, kako se manipulira sa šumama iza oslobođenja, a sledeći ce pokazati, kako se radilo pre oslobo* đenja. U kupčevim sečinama, kuda je prolazila šumska želez= nica, izrađivala je šumska uprava u vlastitoj režiji onaj materijal, koji po ugovoru ne spada kupcu. Drvo je izvezeno do prve že= le ´-nicke stanice i ovde iza oslobođenja prodano. Na toj se partiji zaslužili milioni! |