DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1923 str. 40     <-- 40 -->        PDF

104, Fisino uredništvu.


jcdmi ozbiljna naučna literatura sa nekoliko remck.dela, bez kojih se danas
nemože raditi na polju bujičarstva. Da napomenemo samo: Vallot Demont7>cey


A. Sureik Laparent, E. Tbicrv, ....., Maugin itd. AJi po broju ova literatura
nije ni izbliza onolika, kolika u Ncmačkoj postoji n. pr. samo o Liparis jnonaclia.
Jedno treće karakteristično mesto za franeusko šumarstvo jeste svakako
uzgoj šuma prirodnim putem regeneracije. Francuska nasuprot Nemačkoj nema
mnoao veštačkih sastojina. Imajući više liščara od čef.nara, a medu liščarima
!iaj\-išc hrasta, oni su najveću pažnju i najviše studija poklonili prvenstveno
hrastu a naročito mešovitim hrastovim i bukovim ili grabovim visokim šumama.
Ta literatura veoma je bo^gata i kvalitativno i kvantitativno.


Metoda sukcesivnih seča, sa snažnim prorcdam.a. u raznim varijacijama,
progj´csivnom oplodnom i završnom sečo-m — pružajući maksimum rentabil^
nosti, osiguravajući opt´mum bioloških uslova te prirodno pamladivanje — to
je princip opšte praktikovan u većini tih šuma.


To su šume, ko-je su najlepše a ujedno i najrentabilnije u Francuskoj.
Francuski šumar se gotovo više ponosi tim hrastovim šumama, nego Alpima
´i Gaskonjskim dunama: »La bos e´est ie travail et la seience iei-c´est Fart.«


I svaki onaj koji je video one hrastove šume jugoistočno od Pariza pri^^
znaje. da je to umetnost.


Onaj bujni bogat grabov suetaž, pod gorostasnim hras-toviina, dajući
-krepku svežinu tlu, i terajuei one hrastove u vis, ali bez utiska jedne piašume
sa divljom razbacanoeću i neredom — već na protiv dajući izgled jedne bogate
bašte, na pr\i mah rekao bi Čovelv veštacke, ali koja je-prirodnim putem ..^
dignuta, pod nečijim budnim nadzorom i operacijom .......-.., koji strogo
bdijući nad »etatom«, bdije i nad uzajamnim odnosima hrasta i bukve, ne
dajući nikad da ova uzme mah nad njim, ali postizavajući pomoću bul-cve
maksim.um kulturne i tehničke koristi kod hrasta.


Mi nismo^ stavili sebi u zadatak, da iznosimo- tehničke detalje oko´ uređenja
tih šuma: hteli smo^ samo da istaknemo i podvueemo nekoliko važnih i većih
momenata iz francuskog šumarstva, koji se ne smiju nikada zaboravljati: buji*
eai´stvo, proreda, prirodni uzgoj.


Oni, koji su bili i francuski i nemački daći, kao što je´ slučaj s piscem
nvih redaka, te još s nekolicinom drugova, koji su isto ...^ bivši nemački stu^.
(.lenti, došh na završetak studija u Francusku, s rđavim predubedenjcm o frans
cuskom šumarstvu, s predrasudom o francuskoj degeneraciji,´ .^......! da osiin
Hartiga, Loreya, Judcicha, Endresa, Cotte, Sch\vappacha itd. nema niti može
biti drugih šumarskih svetaca — sretni gn, da su se u tam razuverili, te su
stekli uverenje, da postoji još jedno šumarstvo sa bogatom prošlošću, s jakim
tradicijama, energijama i rezultatima.- Stojeći .. gledištu, da naše šumarstvo
treba da dobije svoju individualnost ne imitujući ni jedno, ali održavajući
veze sa svima i inspirišući se svim pozitivnim vrednostima — primorani smo
da konstatujemo, da dok na jednoj strani kod nas šumarstvo u začetku,
r,s!cd nesretnih istorijskih, političkih i nacionalno ekonomskih razloga — na
drugoj strani ono je doslovce kopiralo nemaćko odnosno mađarsko- šumarstvo
OLI skrižaljki prihoda i prirasta šuma do nemačkih proreda.


Ako su nam izvesne metode u našim hrasticima podbacile i donele razo:=
čarenja, potražimo objašnjenja u francuskim hrasticima, koji su na .sličnom