DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? 353 Ing. Ante J. Ružić (Ljubljana): Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu?1 (Prinos raspravi zakona o šumama.) Gotovo svi moderni šumarski političari zastupaju stanovište, da treba koliko je moguće ograničiti pa i posve dokinuti uplitanje državne šumarske vlasti u poslove šumskog gospodarstva šumo* vlasnika, a čini se da su najmoderniji upravo oni, koji odriču svako pravo državi u tom pogledu. To stanovište dolazi do izra* žaja gotovo kod svakog moderniziranja dosadanjih zakon a o šumama. Dapače ni sam austrijski zakon iz godine 1852., koji je bio možda plod revolucije od 1848. godine, a za to ne manje stvor reakcije, nije u tom pogledu išao dalje od pro* piša nekojih policajskih mera time da je odredio, da sve ono zemljište, koje je tada bilo pod šumom, mora da ostane i ubu* duće takvim, te nije dopuštao općenito upravo nikakve ingeren* čije vlasti na pitanje, kak v a da bude ta šuma (izuzev slučajeve javnih šuma i zabrana). Bez sumnje, to je načelo ne samo moderno u smislu držav* ljanskih prava, slobode raspolaganja sa svojinom, prosvećenog demokratizma, već je i obzirom na karakter šumskog gospodar* stva već na prvi pogled vrlo preporučljivo i dobro. Lokalne i tržne časovne potrebe najrazličnijih šumskih proizvoda i sorti* menata dovesti u što bolji sklad sa izvanredno dugim vreme* nom proizvodnje, turnusom, sa vanredno lukrativnim i teškim transportovanjem, u vezi sa nedostajanjem mogućnosti svakog intenzivnijeg uplivisanja na produkcionu kapacitetu zemljišta: sve to dovesti u sklad sa merodavnim finansijskim momentom, može najbolje samo neograničavana, podeljena privatna inicijativa. No i pored toga nesigurnost uspeha kakve prisilne mere u tome pravcu čini širu ingerenciju vlasti gotovo nemo* gućom. To je sve gola golcata istina, ali je istina i to, da se tu pret; postavlja, da je ceo skup šumovlasnika građana jedne države i svaki pojedinac u tome skupu u etičkom i gospodarskom obziru besprikoran, vaspitan, napredan. Ne samo šutnovlasnici, nego i drvarski trgovci, industrijalci, radnici, pastiri, svi državljani: to su vremena, o kojima je tako strahovito javno sanjao i Lenjin i mnogi veliki duhovi svih vekova. I doista, taj moderni libéra* lizam u šumarstvu doneo je narodima i pokrajinama, gde je mo* ralna i materijalna kultura naroda bila na visini, silan i zavidan ja 1 Donosimo ovaj članak bez obzira na to, što je glavna uprava uzela za osnovicu rasprave nacrt, izrađen na drugim načelima. Op. Uredništva. |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 40 <-- 40 --> PDF |
354 Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? vredan procvat celokupnog tamošnjeg šumarstva.1 Da, opazilo se sve to više, kako je taj momenat razdvojio i graduisao ne samo pokrajine i države, srezove, opštine, već, i to u najvećoj meri, i pojedince, pojedine individue i susede. Već sam jednom na= pisao, kako- je posve krivo ako etnolozi, kad procenjuju stepen kulture jednog naroda, motre i zbrajaju javne zgrade i hramove, važu sapun u vezi sa industrijom, broje knjige i časopise i slično, namesto da idu prvenstveno i u šumu i da po njenom stanju pro* cenjuju i ocene visinu duševne i materijalne kulture naroda, koji tu obitava, odnosno i posednika, čija je šuma. Sretne li Islandije, koja, kako kažu, ne treba nikakve policije i nema nikakvog za* tvora, jer je svagdanje štivo pučanstvasribara Homer u origi? nalu i sveto pismo! No, ko znade kako je i tamo po svetskome ratu! U ostalom svetu u tome nismo napredovali. Kako rekoh, razdvojenje je nastalo i napreduje dalje. Onaj koji je tu slobodu umeo iskoristiti i znao oceniti, imao je od nje silne koristi, dok je onaj, ko toga nije znao, i što je manje to znao, to više zaostajao, nazadovao i propadao. A s njime i šume. Kao što druga dobra, tako se je i šuma počela kupiti u rukama onih nekojih pojedinaca, a ogromna većina pučanstva ostajala je ne samo bez prave i potpune koristi od šume, već je i šume sve više nestajalo. A to je vrlo žalosno, to žalosnije, što druga dobra i opet dolaze među narod, dok se šuma ne vraća, kad je jednom uništena. Jasno je dakle da ona toli lepa i potrebna sloboda u šum; skom gospodarstvu srne i može doći samo kao posledica gospodarske i etičke vaspitanosti celokupnog naroda, nikako ne kao njena preteča; inače ona služi s jedne strane konačnom po* ništavanju dobara, a s druge strane pospešuje najpre materijalno te postepeno i potpuno zasužnjenje upravo onoga, kome smo tu slobodu hteli dati. No ako idemo i moramo da idemo i dalje, vidimo, da današnji svet ne poznaje više kitajskih zidova; svuda i to svuda pre, koliko je nivo kulture različitiji, préleva se moć duševno jačega i oni narodi, koji ne znaju ceniti i iskoristiti slo* bode, uzalud sve ostale mere, oni postaju plenom, a njihove šume kolonijalnim bogatstvom tuđinca. To vidimo ne samo kod nas u svim našim zemljama, već i posvuda druguda. Žalosno je bilo videti po Alpskim zemljama bogataške velešume, koje su se i terensko sve više uvećavale i širile, sa po hiljadu i više kubika na hektaru, dok su na jednakom zemljištu susedne male šumice nosile samo još beskorisno grmlje i tu i tamo po kakvu tanku ili do vrha okljaštrenu smreku, ne= Uzgred budi rečeno, da je takav blesak dosad i previše zavodio naše političare, na štetu njihovog najplemenitijeg nastojanja: oni su prečesto stvarali zakone i za Englesku, i za Švicu, i za Ameriku, samo za svoju zemlju ne. U šumarstvu pazimo što radimo, jer se zlo ne da popraviti! (Op. pisca.) |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Da li je i u nas moguć i koristan l.beralizam u šumskom gospodarstvu? 355 sposobnu za svaki bolji sortiment ili uopšte za život. To je bilo, a to je i danas svuda onuda, gde vlada neograničeni liberalizam, a mali čovek za nj još nije zreo. A ipak niko pametan ne može posumnjati o tome, da su one male šume davale općenitosti mnogo više davale su tisuće i tisuće zdravih i čvrstih građana, dok su one druge, gde više gde manje, služile u prvome redu ras* kalašenom životu pojedinca, dotk ne padu žrtvom neograničenoj špekulaciji međunarodnog velekapitala. Nažalost, u mnogim je našim krajevima bio onaj tiran tuđinac, a ovaj je velekapital bio istotako tuđinac. Ni jedan se objekat našeg narodnog gospodar* stva nije toliko zloupotrebljavao kao sredstvo odnarođenja i tu* đinačke ekspanzije kao šume. Zato vidimo, kako se u zadnjim decenijima u svim tim kra* jevima počela uviđati potreba umetne regulacije tih nezdravih odnosa sa strane države. Premda je to pitanje već daleko napred uređeno i raščišćeno time, što su već doneti zakoni za zaštitu onih velikih i manjih poseđa pred rasparčavanjem (Koruška pred rat) i što se proučavaju mere, koje su potrebne da se spreči ono proždiranje malih a vrednih sa strane velikih, ipak moram, da osvetlim važnost naslovnog pitanja, koraknuti od prilike za pe* deset godina natrag. Već tada se je ozbiljno mislilo o tome: kad već sada od onog malog istradalog toliko koristi, kolika bi ta bila kad bi i sve ove šume stajale na visini, na kojoj stoji ona velika. I ta je misao rodila neverovatne uspehe, kako> ćemo videti. Ne ću sada da govorim o velikoj ideji prosvećivanja, niti o raznim, dosad nažalost povećim neuspelim pokusima šumskog za* drugarstva, nego nas interesuiju pred svime one mere, koje je država s tolikim uspehom preduzimala u predmetu gospodar* stvene ingerencije na šumoposednika, i velikog i malog, pošto se je pokazala ona potpuna sloboda, koju je ostavio spomenuti šumski zakon, u tako nezdravim posleđicama. Izričito naglaša* vam, da je ovo pitanje silno aktualno upravo za nas, pred dono* šenjem šumskog zakona, posto sam uveren a imamo već i jasno zacrtane indicije za to, kako ću kasnije razložiti, da nam ne će uspeti i da ne bi ni dobro bilo da nam uspe, zadržati ili smeniti naravni tok historičkog razvoja šumarstva, koji se pomiče i za* crtan je posvuda u smeru: regal—komunalizam—individualizam. A zato treba da se koristimo u najvećoj meri iskustvima, koja su drugi napredniji narodi stekli i mnogoputa i vrla skupo platili. Rezultati će pokazati, da na stvari ništa ne menja, što su, pored onih dubljih uzroka, neposredni povod za tu potrebnu reakciju u zemljama istočnih Alpi, u šumarstvu inače vrlo napred* nim, dale velike seče gore na golo u početku osamdesetih godina prošloga stoleća. koje su seče bile posledica — slobode i — nena* dane izvanredne konjunkture. Kako- su već par godina po tome, začetkom devedesetih godina, u tim krajevima beležili najveće bujičke katastrofe zadnjih nekoliko stoleća, sećamo se, a mno* gima ne će biti poznat ovaj vez događaja: otvorenje Predilskf |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 42 <-- 42 --> PDF |
356 Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? železnice u Italiju silno je pojevtinilo izvoz drva i građe u tu zemlju; cene su drvu i građi usled toga silno poskočile; nesaves= nost trgovaca, koji su nicali kao gljive po kiši i preplavili kao skakavci — i ispolja i u zemlji — pokrajine, te nerazumnost, ne* savremenost i ona sloboda seoskog ljudstva prouzrokovali su ogromne gole seče. Ove su odmah imale za posledicu katastrom falne nalive vode, bujičke katastrofe, godinu za godinom, te su pretile, da u najkraćem vremenu unište sve bogatstvo i te krasne zemlje pretvore u pustoš. Reakcija je dakle morala doći u glav* nome radi ovoga, što nam dokazuje i činjenica, da pokrajine, koje nisu bile u neposrednoj bujičkoj pogibelji, do najnovijeg vremena nisu preduzele tih mera (Kranjska, Primorska). Počeci tih mera vode nas u Galiciju, tu zemlju šuma i sličnih odnosa, a bili su, bez dvojbe, isti uzroci za to. Reakcija je postojala u tome, da se je vrlo strogim naročitim provedbenim zakonima (o prijavi seče etc.) silno, u mnogom obziru i previše ograničila sopstveniku ona sloboda gospodarstvenog raspolagao nj a sa šumom, te su, za one velike šume, bili izdani propisi, da moraju imati privredne planove, potvrđene od vlasti, te stručno kvalifikovano osoblje. U Koruškoj je to skučavanje išlo tako daleko, da se je u velikom delu zemlje stručnjački točno propi* šivalo način i vreme seče, izrade, dopreme, otpreme, izvoza itd. reko bi gotovo za svako pojedino stablo, naročito u onim manjim seljačkim šumama. Regulisanje kulturnih i ogojnih radova vršilo se je već i otprije na osnovu propisa matičnog zakona (iz god. 1852.), a sada je bilo još kudikamo intenzirano. Pa ni u ravnici nisu se dozvoljavale prevelike suvisle gole seče, u brdovitim pre= delima, izvan t. z. bujičkog područja, vredilo je nekako kao mak; simum 6 hektara. Pored toga cela se je služba udesila tako, da je šumarski stručnjak (teoretsko i praktično potpuno kvalifikovan akademičar, organ šumarskog resora) uvek i posvuda bio na ras? položenje naročito malim ljudima, ako su ga trebali i tražili, a morao je po zvaničnoj dužnosti ostati ceo čas u stalnom osob= nom saobraćaju sa ljudima i tamo, gde ga ispočetka i nisu rado gledali. Predavanja, uzorne kulture i šume, nagrade za dobre ra» dove, podučavanje i upućivanje, stručna pomoć u svakom obziru, uzgoj i razdeoba šumskih sadnica, besplatno i po minimalnim cenama, zaštita od prevare špekulanata: sve je to u neverovatno kratkom vremenu stvorilo tako srdačan i čvrst vez među selja= kom i tim stručnjakom, da je ovaj postao pravim učiteljem i dobrotvorom narodnim, a što je najlepše, da je i narod to sve više osećao i priznavao. U mnogim je krajevima šumskih prekršaja i kazni — izuzev špekulante, ponajviše izvana — gotovo posve nestalo. Kaucije za pošumljavanje golih sečina, gde su još bile potrebne, ljudstvo nije nerado plaćalo; novac mu je bio ušteđen i dobro plodonosno pohranjen, a u velikoj stisci pomagao se lako i potvrdom, koju je imao u ruci. Kad još spomenem, da je po= prečno na dva sreza sa više nego 2000 km2 površine i okruglo |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? 357 100.000 ha šuma jedan sam takav stručnjak, sreski referenat, sa 3—4 pomoćna organa (stariji kvalifikovani nadlugari), obavljao sav taj i drugi ogroman posao i obavlja ga i danas, videće svako, kakvu veliku misiju vrše ti naši stručni kolege. Nije čudo da su kod naroda redovno vrlo obljubljeni, čime se je računalo i za vreme vojne, te su bili pravi pouzdanici naroda i njegovi posred* nici. A sada da vidimo, u par reci, posledice toga rada. U pri* bližno trideset godina digla se produkcija drveta na istoj povr* šini mirno mogu reći za dvostruko. A međutim uredio se je razmer popaše naprama šumi gotovo potpunoma, goleti i velikih golih sečina više nema, pa nema ni pogibelji od bujica, čemu je mnogo doprinela i uzorna zagrada bujica, te je u punoj meri zaštićena krasna plodna ravnica, seljaštvo se nateče za pravo* vremenu dostavu što> boljih sadnica, da što pre svoja šumska zem* ljišta opet pošumi. Mala pa i velika industrija i obrt te poljopri* vreda stalno su snabdeveni potrebnom građom i ogrevom, stanje šuma — do ponovne konjunkture po vojni — stalno se je po* pravljalo i prelazi u mnogim predelima vidno u t. z. stableno gospodarstvo (Baumwirtschaft), pod budnim upravljanjem i ču* vanjem posednikovim, seljakovim. Zakon o prijavi seče, u nešto liberalnijem obliku, raširila je narodna vlada po oslobođenju na područje čitave Slovenije, vi* deći kako se je izvanredno dobro pokazao na prijašnjim područ* jima. Poratna psihoza a i osiromašenje naroda, nesavesnost i mnogobrojnost prekupaca,1 pored nedovoljnog snabdevanja služ* be sa strane vlade, uzrokom su, da u nas još mnogo vremena ne bi mogli preći na ono moderno stanovište gospodarstvenog liberalizma, a u mnogim krajevima naše prostrane države još i duže. A toga ni ne treba, jer narod sam uviđa, od kolike mu je koristi racionalno gospodarenje sa šumom. # Već sami gornji općeniti izvodi mislim da dostaju, da ne bi smeli ni trenutka dvojiti o tome, kojim smerom da krenemo kod donošenja novog zakona o šumama. Ne sme nas smetati, što se napredni narodi i njihovi šumarski političari vraćaju k pot* punom gospodarstvenom liberalizmu, jer su već davno preživeli sve te faze stručnog gospodarstvenog razvoja, i kad mi, ceo naš narod, dospe do istog tog stadija — mi ga već ne ćemo doživeti — onda će naši naslednici moći to isto uraditi, što oni sada čine. Naš položaj nije lak, a nije ni nesavladiv. Imamo velikih rezerva 1 Drvarsku trgovinu treba u interesu šumarstva na svaki način koncesi* jonirati! (Op. pisca.) |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 44 <-- 44 --> PDF |
358 Da lije i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? na jednoj strani, a ogromnih pustoši na drugoj. Jedno mora po* moći drugome, da se pridigne, a tu treba ogromnog rada i veliko* potezne, načelno centralizovane šumske politike. Niti jedan sla= vonski hrast, niti jedna prajela Bosne ne bi smeli iz zemlje a da pre ne dadu obolusa za hercegovačke, dalmatinske, crnogorske i macedonskoalbanske kraške pustare! A to su sve radovi gospo* darstveni. To je sve općenito. A sada treba da opozorim svu našu, nas ročito stručnu javnost i na jednu specijalno našu novu i veliku opasnost po razvoj i napredak našeg šumarstva, koja nam sama apodiktično ukazuje taj put i koja, čini se, da još uvek nije do* voljno uvažena. Tu će trebati svih naših sila, da tu opasnost za krasno naše šumarstvo, ponos i moć naše lepe otadžbine, što uspešnije paralizujemo, te samu ideju, koja je potrebna a možda i dobra, pravilno usmerimo i njeno provođenje točno odredimo. Poznato mesto našeg Ustava u čl. 41. glasi: »Privatni veliki šumski kompleksi eksproprišu se po zakonu i prelaze u svojinu države ili samoupravnih tela.... Veliki šumski kom* pleksi, koje je tuđinska vlast poklonila ... prelaze .., u d r ž a v< nu ili opštinsku svojinu...«, a dalje: »Zakon o šumama odrediće uislove pcd kojima se zemljoradnici i oni, koji se uzgred bave zemljoradnjom., mogu koristiti sečom drva za građu i cgrev, kao i za ispašu stcke, u državnim i samoupravnim šu* m a m a.« Ustavotvorea je očito vodila misao s jedne strane na krajeve, gde narod sam faktično nema nikakvih šuma, već su sve šume ili državno ili samoupravno vlasništvo, ali s druge strane i na to, da poljoprivredno ljudstvo, ogromna većina naroda, konačno ozdravi od vojnog uznemirenja te pomireno što pre opet svojski prione uz zarđali svoj plug, koji ga jedini može resiti bede. Svi smo stručnjaci u tome jedne misli, da je taj član Ustava jedan od najtežih i najdalekosežnijih. No s njime se moramo po* miriti, kad pomislimo, da ako i dođe kada u čemu do promené Ustava, ovaj se član tako brzo ne će menjati šumarstvu u prilog. Tu je država deo svoje najdelikatnije imovine odstupila širokom narodu i nema više lakog uzmaka. Zato treba da tečno ocenimo ove odredbe. Pre svega Ustav nam izričito nalaže, da resimo jedan silno dalekosežan, čisto gospodarstveni problem zakonom o š u m a m a, da se dakle već iz toga razloga ne možemo usteg* nuti dužnosti detaljne obrade tog pitanja u tom javnom zakonu, sa svim konsekvencama. Ove jesu n. pr. organizacija vlasti i službe, načelni propisi o prodaji, o cenovnicima i dr. Da li je to dobro ili zlo, u položaju, u koji nas je Ustav doveo, videćemo niže. Na svaki način u drugim zemljama nema takve odredbe, zato ni naš zakon o šumama ne može ni ne sme biti identičan nji* hovim zakonima, pošto ima silno proširenu zadaću. |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? 359 Ustav je naložio državi i samoupravnim telima snabdevanje zemljoradnika i onih, koji se uzgred bave zemljoradnjom, građom iz njihovih šuma, a ujedno se ograničio na regalno i komunalno stanovište. Zemljoradnici i oni, koji se uzgred bave zemljorad* njom, se množe, kažu, geometrijskom progresijom, dok se šuma poprečno uopšte ne množi. Jasno je, da će se i potrebe na ogrevu i gradi umnožavati geometrijskom progresijom i mi se istom pro* gresijom bližimo času, kad sve drvo iz državnih i samoupravnih šuma ne će đostajati samo za ovo. No Ustav je dao i nešto, čime država odnosno samoupravna tela jošte ni ne raspolažu, to su pri* vatni šumski veliki kompleksi, koji će preći putem ekspropri? jacije u državno i samoupravno vlasništvo. Ovo snabdevanje ima se dakle vremenom protegnuti na sve šumeu državi, izuzev samo one male šume; na jednoj strani imamo dakle javni, n e* ograničeno opterećeni beneficij (ne služnost!) za sve one zemljoradnike i druge, koji nemaju vlastitih šuma, a na drugoj strani male posednike šume. Jasno je po tome, da nalazimo jedini put za rešenje naših šuma u onoj, u tom slučaju sretnoj kombinaciji, to jest, da će se zakonom o šumama ozna= čiti uveti, pod kojima, kada i gde će se to vršiti, da će dakle zakon urediti ovu čisto gospodarstvenu stranu tog problema. Druga je mogućnost, to jest ostvarenje što više onakvih malih posada, po mojem tvrdom uverenju, pod strogim gospodarstvenim nadzorom, još bolja, ali je zasada oduzeta spomenutim stanovištem Ustava. 0 tome će trebati voditi računa kod odredaba o prodaji i o deobi šuma u zakonu o šumama. U teoriji i u praksi imamo tu dve interesirane stranke, s jedne strane državnog i samoupravnog upravitelja šume, s druge strane vojsku zemljoradnika, Sukob interesa kulminiran je do »krajnosti. U takvom položaju treba apsolutno nepristranog sus dije sa neograničenom vlasti. Taj deo zakona dakle ne može biti drugo nego naročito u tančine izrađeno poglavlje javnog zakona. 1 u tom je momentu upravo sreća, naročito po državne i samo« upravne šume, to moram naglasiti, što> je javnoj vlasti prideljen naš stručno potpuno kvalifikovan referenat, čije je nepristrano stručno mnenje za sve vlasti obavezno! Slabija je strana bez svake sumnje općenitost, interes na šumi, šumska uprava i njeno osoblje, te će ovo i trebati u prvome redu one zaštite vlasti. U tome moramo naći rešenje naših šuma. No preuzimanjem dužnosti tog beneficija postaje za državu apsolutno još jedna nova dužnost, to jest da točno motri i znade, što i kako se radi i s onim šumama, koje su određene, da ovu njenu dužnost regulišu. Ona je dužna i te kako starati se ne samo oko izvr šivan ja t. z. polica jskih mer a u malim i drugim privatnim šumama, nego, i to jednako intenzivno, i oko toga, što se i kako se u tim šumama uzgaja i gospodari, jer je od toga ovisan momenat, kad počinje ona dužnost za državu. Država |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 46 <-- 46 --> PDF |
360 Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? dakle ne srne nikako ograničiti svoje ingerencije samo na fakat pošumljenja, na zabranu krčenja i pustošenja i si., nego mora strogo nadzirati i čitavo gospodarenje sa šumom i šumskim pro* izvodima u pogledu skrajne racionalnosti. To joj nalaže ne samo financijalni momenat glede državnih i samoupravnih šuma, nego, i to posebice, i skrb za obrt, industriju, trgovinu i za sve ostalo žitelj stvo države, koje onih naročitih prava nema. Mislim i opet da je dobro, što će i taj intenzivni gospodarski nadzor vršiti isto ono stručno lice, referenat, koji će prema tome već po službenoj dužnosti biti najtočnije upućen u sve odnošaje, koji u svemu postupku dolaze u obzir, i ujedno biti odgovoran stručni činovnik šumarskog resora. Kako iz svega toga proizlazi, nemoguće je, a bilo bi i opasno i štetno, kad bi sada u našim, položajem i Ustavom stvorenim odnošajima, hteli i počeli provađati ideale, do kojih su se nakon jednakih dugih borbi, kakve nas tekar čekaju, popeli napredni narodi i njihovi političari. Mi se smemo i moramo koristiti nji= hovim iskustvima, ali ne smemo ni trenutka zaboraviti, naročito pred ovako važnim zadaćama kao što je donošenje zakona o šumama, da nam je voditi našu specijalnu narodnu šumsku po* liriku, koja je još mnogo komplikovanija, a zato i časnija, ako je časno resimo. Znajući vrlo* dobro, kako su gledišta stručnjaka baš u ovom načelnom pitanju, koje sam postavio u naslov ove raspravice, podeljena, smatrao sam apsolutno potrebnim da iznesem svoje gledište pred kolegama, pre negO´ im po dužnosti iznesem svoj elaborat zakonskog nacrta. U njemu sam strogo i konsekventno proveo gornja načela. Tako se ima pod pustošenjem šume razu= meti ne samo pustošenje zemljišta, nego i sastojine i sada; pod pošumljenjem ne razumem samo štavljenje »pod šumu«, već država treba da ima, po potrebi, odlučnu ingerenciju i na to, šta se i kako se ima gojiti; nadalje državu mnogo zanima i seča, izrada, doprema, trgovina i industrija, kaošto i iskorišćivanje svih sporednih proizvoda u svim šumama bez razlike sopstvenika. Prema tome nužno je potrebno propisati predloženje i po* tvrdu privrednih planova i programa za sve nedržavne šume bez razlike, odnosno za male uvesti sistem prijave seča, kako sam gori razložio, te posvetiti primerenu pažnju pitanju gospodar* stvene potrajnosti i racionalnosti u svim šumama uopšte, te pitanju njihovog održanja i unapređenja. Kvalifikovano stručno osoblje svih nedržavnih šuma mora se uzeti pod strogu državnu stručnu odgovornost. |
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Da li je i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? 361 Nadalje moram i ovom prilikom naglasiti neosporivu po* trebu, da se zakon o šumama donese prije d r u= gih agrarnih zakona, s kojima je, bez krivde sa strane šumarskih stručnjaka, po odredbama Ustava došao u tako´ tesnu, pretesnu vezu! On mora propisati sva ona temeljna nacionalno/ ekonomska načela u pogledu šuma, po> kojima se imaju upravljati svi drugi privredni zakoni, gde se dotiče materija šuma i šu* marstva. Šume su naše tako elementarno važan a s druge strane silno osetljiv faktor, da to moramo zahtevati u interesu celokups nosti i razuma. Naročito važi ovo za zakone o agrarnoj reformi (eksproprijacija velikih šuma, velikih poeeda i dr.). Nije nam teško dokazati, ako bi trebalo, koliko je ogromne štete bilo po* činjeno već dosada radi toga, što se stručnjaka nije pitalo, a bar sada nek im se dozvoli da svoju kažu, kad se svojski, s ne manje ljubavi, trude, kako bi te štete u buduće popravili i sveli u pravu kolotečinu, da ne budu još i veće. O ovim je stvarima potrebno opredeliti si mišljenje pre nego možemo pristupiti razmatranju zakonskih nacrta. 1 |