DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1923 str. 44 <-- 44 --> PDF |
358 Da lije i u nas moguć i koristan liberalizam u šumskom gospodarstvu? na jednoj strani, a ogromnih pustoši na drugoj. Jedno mora po* moći drugome, da se pridigne, a tu treba ogromnog rada i veliko* potezne, načelno centralizovane šumske politike. Niti jedan sla= vonski hrast, niti jedna prajela Bosne ne bi smeli iz zemlje a da pre ne dadu obolusa za hercegovačke, dalmatinske, crnogorske i macedonskoalbanske kraške pustare! A to su sve radovi gospo* darstveni. To je sve općenito. A sada treba da opozorim svu našu, nas ročito stručnu javnost i na jednu specijalno našu novu i veliku opasnost po razvoj i napredak našeg šumarstva, koja nam sama apodiktično ukazuje taj put i koja, čini se, da još uvek nije do* voljno uvažena. Tu će trebati svih naših sila, da tu opasnost za krasno naše šumarstvo, ponos i moć naše lepe otadžbine, što uspešnije paralizujemo, te samu ideju, koja je potrebna a možda i dobra, pravilno usmerimo i njeno provođenje točno odredimo. Poznato mesto našeg Ustava u čl. 41. glasi: »Privatni veliki šumski kompleksi eksproprišu se po zakonu i prelaze u svojinu države ili samoupravnih tela.... Veliki šumski kom* pleksi, koje je tuđinska vlast poklonila ... prelaze .., u d r ž a v< nu ili opštinsku svojinu...«, a dalje: »Zakon o šumama odrediće uislove pcd kojima se zemljoradnici i oni, koji se uzgred bave zemljoradnjom., mogu koristiti sečom drva za građu i cgrev, kao i za ispašu stcke, u državnim i samoupravnim šu* m a m a.« Ustavotvorea je očito vodila misao s jedne strane na krajeve, gde narod sam faktično nema nikakvih šuma, već su sve šume ili državno ili samoupravno vlasništvo, ali s druge strane i na to, da poljoprivredno ljudstvo, ogromna većina naroda, konačno ozdravi od vojnog uznemirenja te pomireno što pre opet svojski prione uz zarđali svoj plug, koji ga jedini može resiti bede. Svi smo stručnjaci u tome jedne misli, da je taj član Ustava jedan od najtežih i najdalekosežnijih. No s njime se moramo po* miriti, kad pomislimo, da ako i dođe kada u čemu do promené Ustava, ovaj se član tako brzo ne će menjati šumarstvu u prilog. Tu je država deo svoje najdelikatnije imovine odstupila širokom narodu i nema više lakog uzmaka. Zato treba da tečno ocenimo ove odredbe. Pre svega Ustav nam izričito nalaže, da resimo jedan silno dalekosežan, čisto gospodarstveni problem zakonom o š u m a m a, da se dakle već iz toga razloga ne možemo usteg* nuti dužnosti detaljne obrade tog pitanja u tom javnom zakonu, sa svim konsekvencama. Ove jesu n. pr. organizacija vlasti i službe, načelni propisi o prodaji, o cenovnicima i dr. Da li je to dobro ili zlo, u položaju, u koji nas je Ustav doveo, videćemo niže. Na svaki način u drugim zemljama nema takve odredbe, zato ni naš zakon o šumama ne može ni ne sme biti identičan nji* hovim zakonima, pošto ima silno proširenu zadaću. |