DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1923 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Prodaja drva iz državnih šuma u Potkarp. Rusiji. kojem se u neinformovanoj javnosti govori kao o imetku Re* publike od bajoslovne vrednosti. Istina je, da su šume u Pot* karpatskoj Rusiji znatno i krasno prirodno bogatstvo, ali se za* boravlja ili prelazi mučke preko toga, da je znatan deo tih šuma mrtav kapital, na koji je još u miru bivša mađarska vlada u pojedinim oblastima nadoplaćivala, a koji postepeno može po* stati unosnim objektom tek onda, kada bude nemalom investi; čijom učinjen pristupačnim. Racijonalno provađanje šumskog gospodarstva u spomenu* tim državnim šumama u današnjim je prilikama vrlo teško, a u pojedinim oblastima i nemoguće, i to usled nedostatka prome* tala za izvoz drveta iz šume, a isto tako i usled slabe potražnje drveta osobito bukovog. Ovo potonje prevladava u državnim šumama Potkarpatske Rusije (na pr. u direkciji užhorodskoj ga je više nego 80 %, a buštinskoj preko 50 %) te se ne može eksplo* atisati normalna godišnja drvna masa, propisana šumsko gospo* darstvenim planom, usled čega znatno pada rentabilnost tih šuma. U čitavom objektu državnih šuma u Potkarpatskoj Rusiji, koji iznaša 308.098 ha, ima 12.745 ha sastojina starih preko 120 godina, a 34.020 ha su sastojine stare preko 100 godina. Uz normalnu godišnju sječu tih sastojina ustanovljenu po gospodarskom planu na 22.364 ha, pokazuje se suvišak od 24.401 ha prestarih sastojina, koji je nastao tim, što se je mesto propisane normalne godišnje seče od 860.280 m3 seklo stvarno u razdoblju od 1919—1921 godišnje samo po 336.950 m3, dakle prema normalnom godišnjem etatu godišnje manje za 523.330 m3. Ne treba potanko dokazivati, da će uz te odnošaje državno šumsko gospodarstvo u Potkarpatskoj Rusiji postati pasivno, ako se tome ne doskoči, osobito kada se uvaži, da je šumska uprava prinuđena usled nedostatka potrebnih sretstava za ins vesticiju, da koncentriše eksploataciju na sastojine, koje su harem donekle pristupačne, i da seče poglavito četinjasto drvo, koje se više potražuje. No na taj način ne može se gospodariti duže vremena. K toj sadašnjoj šteti dolazi naime i dalnji ne mali gubitak, t. j . da se usled nepristupačnosti šuma i nedostatne po* tražnje slabijih vrsta drveta zanemaruje nuždan odgoj mladih sastojina, usled čega nastaje znatna šteta za budućnost. Kakove posledice ima to ograničavanje normalnih seča u državnim šumama za ćelu Potkarpatsku Rusiju u pogledu na* rodno*gospodarskom, socijalnom i političkom, shvatiti će sigurno svaki, kome je i malo poznato, kako se stanovništvo Potkarpatske Rusije teško bori za egzistenciju. Ti se teški odnošaji mogu popraviti ne samo postepenim po* višavanjem godišnje eksploatacije drva i izgrađivanjem nužnih saobraćajnih sretstava, nego i u osiguranju prodaje naročito bu* kovog drveta. Potražnja zavisi opet od mogućnosti podizanja drvarske industrije, čime bi se opet dalo zarade domaćem sta* |