DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1923 str. 12 <-- 12 --> PDF |
582 Prodaja drva iz državnih šuma u Potkarp. Rusiji. novništvu, koje je danas prinuđeno, da traži svoju egzistenciju ili u pastirskom načinu života ili u iseljavanju. Hoćemo li dakle, da Potkarpatska Rusija gospodarski oživi, da se kulturno podigne, socijalno i politički umiri, te da se stane na put današnjem uništavanju šumskih kultura nužno je, da se što moguće brže izgrade u šumama potrebna saobraćajna sret* stva, postarati se za prodaju pojačanom eksploatacijom dobiven nog drveta, osobito bukovog, kao i za njegovu preradu u doma* ćim industrijskim preduzećima. Znamo dakle, što treba i što hoćemo, ali se razilaze mišljenja stručnjaka i ostalih faktora u tome, s kim, na koji način i u kojem tempu ima biti provedeno to otvaranje i industrijalizovanje dr= žavnih šuma, koje su, pošto iznašaju više nego 50 %, odlučan činitelj narodnog gospodarstva. U normalnim odnošajima, a osobito pri osiguranoj potražnji, bilo bi zaista najbolje, kada bi sama država dala potreban investi* cioni kapital i postupno provela ceo plan direktno bez stranog sudelovanja. Zasluga je g. ing. Opletala, da je kao generalni direktor dr* žavnih šuma dao izraditi investicioni program za razdoblje 1923—1932, računajući s iznosom od preko 200 miliona Kč., od čega dolazi na Potkarpatsku Rusiju oko 96 miliona. Taj program sadržaje samo najvažnije investicije, omogućavajući uopšte tek normalan tok same eksploatacije, ali bi trebalo još znatnih finan* sijskih sretstava, da bi se moglo sistematski nastaviti s radom. Ali, nažalost nije dosta da se samo izradi investicioni pro* gram; treba se postarati i za čarobni štapić, koji bi otvorio vrata k mrtvome šumskom kapitalu, treba naći još i potrebne novce. Izradili smo u našoj republici mnogo najlepših i vrlo potreb* nih projekata o željezničkim i vodnim gradnjama, o kanalima, elektrizaciji, melioraciji i još dosta drugih, ali nažalost svi ti krasni planovi ostaju na papiru, jer nemamo novaca za njihovu provedbu. Ministarstvo poljoprivrede činilo je sve, što je moguće, da se u finansijski zakon za god. 1923. unesu u predračun za inve* sticije u državnim šumama i imanjima, barem najnužnije stavke, koje iznose za državne šume i imanja u Slovenskoj svotu od 8,391.000 Kč, a u Potkarp. Rusiji 8,444.000 Kč. Od svih tih tra* ženih kredita bio je u istinu odobren i dosada dan Ministarstvu Poljoprivrede na dispoziciju tako neznatan deo, da ne može biti ni govora o sistematskom započinjanju investicionih radova u državnim šumama. O tome je već pregovarao Ministar Poljoprivrede dr. Hodža s pokojnim Ministrom dr. Rašinom i sa sadanjim Ministrom Finansija ing. Bečkom; no zbog nedostatka finansijalnih sret* stava ograničen je investicioni rad ne samo u državnim šumama, nego i u drugim granama privrede, pa je Ministarstvo Poljopri* |