DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1923 str. 16 <-- 16 --> PDF |
586 Prodaja drva iz državnih šuma u Potkarp. Rusiji. Problem racijonalnog šumskog gospodarenja u Potkarp. Ru= šiji uopšte, a napose u državnim šumama neosporno je važna zadaća narodno=gospodarska, socijalna i politička, gde ne može država, da ostane dulje u okviru proračuna drž. šuma, nego koji mora resiti tako, da ne samo da ne će direktno nadopla? ćivati, nego će još na taj način dobiti indirektne vrednosti time, što će zaposliti, umiriti i postepeno kulturno podignuti domaće stanovništvo. No nisu na odmet ni direktni prihodi iz poreza, koji će se dobivati pri razvijenom narodno^gospodarskom životu. K tome svemu dolazi konačno još i čista dobit iz državnih šuma, za kojih podizanje toliko predbacivana doba od 30 god. — za koje vrijeme imaju te šume da budu eksploatisane — znači tako kratko vreme u njihovom životu, kad se uvaži, da one sazrije^ vaju tek iza dugog produktivnog vremena od 100 i više godina. U tom naziranju na šumu i zadaće naše šumarske politike ne slažem se nažalost s g. ing. Opletalom; s toga je među nama i opreka u naziranju na još možda važniji problem, a to je: za* daća šumske reforme i napose podržavljenje primernog dela eks= propriisanih šuma. Tu je zadaću meni nametnuo nedokučivi udes, a izvršuje se voljom oslobođenog naroda. Ako posmatram sa svoga gledišta zadaće naše šumarske po« litike u Potkarp. Rusiji uopšte, a osobito obzirom na tamošnje državne šume, onda mi se nameće pitanje, u koje m temp u ima biti provedeno zamišljeno otvaranje i industrijalizovanje državnih šuma. Ne dvojim, da je možda današnja gospodarska depresija nezgodna za sklapanje tako dalekosežnog ugovora; ali ako uz« memo u obzir kritičnu situaciju, koja vlada u Potk. Rusiji i koja traži odlučnih dela u najkraćem vremenu, ako nećemo, da izgu= bimo poverenje domaćeg stanovništva, onda ne vidim drugog izlaska iz te situacije, nego da se odlučimo makar i uz privre* mene financijske žrtve na to, da narodu damo rada i prehrane, a to može, da mu danas da samo šuma i drvna industrija. Put, koji smatra g. ing. Opletal u toj prilici za potpuno siguran, t. j . šume otvoriti, osigurati pouzdan i racionalan izvoz drveta, posečeno drvo ponuditi na pristupnim mestima na pro= daju trgovcima, kojih naravno uvek ima dosta, čim se tako jednostavan i lak, ali sam već napred objasnio, da za otvaranje šuma treba novaca, a tih se ne može danas tako lako dobiti. Što se tiče pretpostavke, da će se uvek naći dosta kupaca, moram da u nju jako posumnjam na temelju iskustva stečenog u drugim oblastima, koje leže daleko povoljnije, nego što leže državne, uglavnom bukove šume u Potkarp. Rusiji. G. ing. Opletal mogao bi najbolje sam pripovedati, kako svi za vreme, dok je bio upravnik državnih šuma u Banjskoj Bistrici, ostale neprodane — i ako je konjunktura bila povoljnija od dana= šnje — velike mase crnogoričnog drveta, pa je to drvo posle vre= menom mnogo izgubilo na ceni. Dakle nije baš tako sigurno racu* |