DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. Referat šum. sav. ing. Ante Ružica (Ljubljana). I. Izjednačenje i regulisanje neposrednih poreza u našoj je ujedinjenoj Kraljevini jedan od najprečih, najpotrebnijih, a ujedno i najtežih problema, koje moramo što prije resiti. Država treba podvojenih sredstava da se uredi i da zdravi teške rane, koje su joj naneli ratovi za oslobođenje. S druge strane opet na* lazimo toliko raznih sistema prikupljanja tih sredstava u sastav* nim njenim delovima, od prvih početaka prihodnih i naturalnih poreza pa do kombinovanih modernih ustanova, koje su opet sve daleko zaostale i zastarele naročito obzirom na njihov efe* kat. Naš je državni Ustav u svom članu 116. prihvatio moderno načelo jednakog pravičnog i progresivnog oporezovanja svih građana Kraljevine, i dok se taj član Ustava ne provede, niti će država imati sredstava, a niti je moguće misliti na potpuno sre* đenje naših političkih, ekonomskih i kulturnih odnosa. Temeljna načela modernog oporezovanja postavio je već ve* liki reformator Adam Smith, koja načela važe i danas. Građani nek doprinose troškovima velike zajednice koliko je iole moguće srazmerno svojoj poreskoj sposobnosti, po točnim zakonskim propisima, u vreme, kad im najbolje prija i konačno, prikuplja* nje samo da bude što jevtinije. U kasnije vreme dolazi još naro* čito i socijalni momenat pravičnosti i zaštite slabijega. Posledica toga je progresija, prelaz od realnih na personalne vrsti poreza te naročito jače oporezovanje fundiranog prihoda od prihoda od rada na sve dohotke svih građana, izuzev minimum egzistencije. No taj je ideal moguć samo u sređenim najnaprednijim moder* nim državama. U svim drugim odnosima treba provesti više vrsti poreza, da se koliko je moguće približimo onom temeljnom na* čelu općenitosti, pravičnosti i poreske sposobnosti. Najveće teškoće kod nas proizlaze naročito iz toga, što u velikom delu zemlje posedovni odnosi još nisu uređeni i kata* strirani, a tamo gde jesu, ni katastar a ni procene prihoda više ne odgovaraju istini. A poznato je, da uvođenje ili revizija kata* stra i u inače uređenim zemljama traži često više decenija, tako da ni kontinuiteta jednog te istog operata ne može biti ista. Kod nas, prema tome, još dugo vremena nije ni pomišljati na kakvo drugo rešenje, osim na uvođenje mešanog sistema opore* zovanja. Taj nam sistem pruža jedino, a i najbolje jamstvo za to, da će faktično svi prihodi bilo na jedan bilo na drugi način biti već i u to prelazno doba što pravilnije i što pravičnije zadu* ženi. Taj je način oporezovanja zavela i napredna Čehoslovačka republika. .* |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 46 <-- 46 --> PDF |
676 Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. III. Obzirom na ostale vrste poreza šume i šumarstvo nisu u tolikoj meri interesovane, izuzev razne namete i posredne po« reze. Kod poreza nazgra.de posvema odgovara, da su fabrike i druge manipulativne i upravne prostorije, železnice itd. oslobo« đene od ovoga poreza. Jedino onaj dodatak tč. 6. čl. 43. »ili kao lokali za radnje« treba brisati, pošto nije jasno izraženo te bi došlo do nepravilnog tumačenja. A u intenciji temeljnih odre* daba nacrta ovo je i nepotrebno. Poreska stopa, obzirom na odnose kakvi su danas i kakvi će trajati još dugo, sa 30% očito je previsoka, osobito kad se pušta za popravku zgrada maksimalno samo 30% najamnine. Možda bi ovo bilo opravdano, kad ne bi država uzimala nikakva upliva na određivanje najamnine. Kod poreza na poduzeća i radnje, koji nas već više interesuje, treba spomenuti, dailoviribolo v podleže ovome porezu. Ovde treba točnije odredbe, pošto se samo onaj lov i ribolov može smatrati »poduzećem«, gde se vodi naročito ode* ljeno gospodarstvo lova i ribolova kao zasebna privreda, što o lovu redovno ne dolazi u obzir i također u pravilu ne sme da bude. Lov je sastavni deo gospodarstva, a gde je u zakupu, za« kupnina i onako podleži porezu na ukupni dohodak. Porez od kamata i renti za šumarstvo kao takvo ne dolazi u obzir. Porez na prihod od rada nek se briše, pošto je, kako je dokazao univ. prof. dr. Eller u spomenutoj kritici, anomalija. Kad je uveden porez na ukupni dohodak, ovaj je porez nepotreban i štetan. Nas zanima još naročito i pitanje nameta, odnos« no finansiranja samoupravnih tel a, ko j a su pred« viđena Ustavom i koja moraju imati sredstava na raspoloženje, ako će da vrše funkcije samouprave i one funkcije »prenesenog delokruga« i pomoći državnim vlastima. U Nemačkoj je predmet u glavnome rešen tako, da su ne« koje vrsti poreza — tako n. pr. porez na zemljište, na zgrade — delomiče ili posve prepuštene pojedinim državicama — samo« upravama — i ostalim samoupravnim telima. U drugim je zem« ljama rešeno to pitanje nametima na nekoje ili n sve neposredne i na nekoje posredne poreze. To treba naročito odrediti u ovome nacrtu, a ako ostanu sve — predlagane — poreske stope, treba apsolutno ma« ksimirati namete na ove poreze, i to najviše sa 100%. U ostalom treba da nabrojimo nekoje glavne namete i do« plate, koje n. pr. terete šumski posed u nekojim krajevima. Ti jesu: 1. podopćinski (krajevne općine), 2. općinski (politički op« |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. 677 ćine), 3. sreski, 4. pokrajinski (oblastveni), 5. crkveni namet, zatim 6. socijalne dadžbine (bol. kasa, osiguranje itd.), 7. troš* kovi za zdravljenje stoke, 8. obavezna pomoć požarskim stra= žarna, osiguranje proti požaru, 9. osobno-prihodni porez, 10. in* validski porez, 11. cestni namet, 12. dadžbine za agrarnu reformu (5% bruto prihoda!), 13. kuluk, 14. osiguranje proti vremenskim nezgodama (tuča). To su doduše pitanja, koja se u većini moraju resiti zaseb* nim zakonima, no nikako ih ne smemo pustiti s vida ni kod donošenja ovoga zakona, jer više nego neko može dati, ni država ne srne tražiti od njega. Inače lako zahvati dohodske izvore same, odnosno tera vlastite svoje državljane da napuštaju produktivne radove ili da se iseljavaju u tuđinu. U formalnom obziru Jugoslovensko Šumarsko Udruženje pridružuje se u ostalome spomenutim izjavama priznatih kriti* cara tog zakonskog nacrta. Još jednom dužnost nam je izjaviti, daje taj zakonski nacrt u glavnome dobar, te da Jugoslovensko Šumarsko Udruženje želi, da bi što pre mogao, u ispravljenom obliku, postati i zako* nom! Jedinstvo države je potpuno zaštićeno — i to je jedna od najvećih lepih strana tog modernog nacrta. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. 675 državi, koja ima inače vrlo sličan poreski sistem našeg nacrta, ne prelazi maksimalna poreska stopa l°/00 (jedan promile). Sa oporezovanjem po stopi, koju predviđa nacrt, došlo bi kod svih srednjih i većih šumski h objekata do oporezovanja samo po ovom porezu do 15%. A kamatnjak šuma redovno nije ni veći. Dakle već sam ovaj porez oduzeo bi čitavu šumsk u rentu , a gde su tek drugi porezi itd.?! Naročito je potrebno sniziti ovu stopu i zbog toga, što su i pravn a lic a podvrgnuta ovome porezu (čl. 145.). Oslobođenje od ovog poreza svršava sa 25.000 Din. Obzi* rom na predlaganu stopu moglo bi ovo i ostati; premda je i ova cifra očito mnogo premalena te se troškovi procena i ubiranja ne će naplatiti kod ovako neznatnog minimuma. Ostala oslobo* đenja čine nam se pravilnima i modernima. Nas zanima dalje u prvom redu procena vrednosti šuma. Čl. 153. nacrta veli: »Vrednost imovine ima se odrediti po obi« čajnoj vrednosti (gemeiner Tauschwert op. p.) na dan 1. janu* ara poreske godine.« Odbici od ove vrednosti (dugovi ,servitute i si.) pravilni su, no nikako ne možemo usvojiti zadnjog stava čl. 153., da »u žal* benom postupku nema mesta dokazivanju novih tereta«, i to ob* žirom na naše neuređene posedovne odnose. Kako se dolazi do vrednosti, nacrt predviđa pre svega faks tičnu prodajnu odnosno zakupnu vrednost objekta .No u šu* marstvu retko ćemo imati prigode, da po tome dođemo do pra« vilnog rezultata. U našim će slučajevima gotovo bez iznimke doći u važnost odredba čl. 153., koja glasi: »Ako je imovinski pred* met takve naravi, da se ne može izdavati pod zakup . . . ocenjuje vrednost poreski odbor, koji je dužan saslušati i stručnjake, ako se radi o imovini preko 500.000 Din«! Za to će se propisati naro* čiti pravilnik. Ovde treba na svaki način sniziti ovu sumu, odnosno za šume uopće odustati od navađanja bilo kakve sume u novcu, pošto šematičan postupak u šumarstvu nije moguć i treba po* svuda individualne procene. Za procenu šume u ovome cilju odgovara najbolje metoda po prihodnoj vrednosti šuma, provedena po načelima nauke o računanju vrednosti šuma. Pravilnikom će se morati propisati naročito postupak sa ma= lim šumama, bazirajući na ovome načelu, te će se morati za svaki srez i za svaku bonitetu, obrast, starost, vrst drveta itd. stvoriti srednje brojeve i konstruisati t.z. uzorne šume površinske je= dinice. Prirodno je, da ovde dolazi i odnos dotične šume napra* ma ostalom gospodarstvu obaveznika do potpune vrednosti i uvaženja. |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. vine, inače možemo doći tako daleko, da ubijemo svaku poduzet* nost, a faktičkih kapitalista u poljoprivredi i u šumarstvu, naro* čito kad se provede agrarna reforma, i nemamo. 3. Porez na ukupnu imovinu. Zastupamo stanovište, da je, u ovoj kombi* naciji, apsolutno potrebno, da ovaj porez, koji bi se sa stanovišta šumarstva imao uopće o t k 1 o * niti, snizimo na značaj subsidiarnog ili dodat* no g poreza. Šumarstvo, koje radi sa ogromnim kapitalimaidokšumskikamatnjakiznosijedva 1—3%, osobito je time tangirano i, po ustanova* ma nacrta, ozbiljno ugroženo u svojoj supstan* čiji. Cilj poreza na imovinu, u ovoj kombinaciji jest: više opte* retiti t. z. fundiran e prihode, što je pravilno, zatim voditi računa o poreskoj sposobnosti pojedinaca i u onim slu* čajevima, gde dotična dobra ne donose nikakvih prihoda, pod* vrći i ova dobra oporezovanju. Nivelisanje imetka dalja je svrha progresije, no šumarstvo podnosi ovo u mnogo manjoj meri nego drugi kapitali, pošto je poznato, da se najracionalnije može gospodariti u šumarstvu samo na velikim površinama i sa veli* kim kapitalima. Nismo načelno proti ovome porezu, no nikako nismo za to da bude glavni porez, već jedino u subsidiarnom odnosu. Ne možemo dakle nikako odobravati pred svime velike, neizmerno visoke pore* ske stope, koja bi bila dovoljno visoka i u onom slučaju, kad bi postojao samo ovaj porez. Držimo u tom obziru da pore s ka stopa ne bi nikako, ni u najvišoj progresiji, u ovom si* stemu, smela ići preko l°/00 celokupne imovine, ako hoće da se stalno odredi. No, kako je ovaj porez — i to mora biti — subsidiarnog značaja, to bi se moglo ostaviti pitanje stope nerešeno i prepušteno narodnoj skupštini, da je svako go* dišnje odglasa i odredi (Baden, Oldenburg). No ovaj se porez ni u kojem slučaju ne srne opteretiti bilo kojim drugim nametom. Što se progresije tiče, kad zakonski nacrt predviđa moćnu progresiju kod poreza na ukupni dohodak, moram o bit i proti progresiji kod poreza na imovinu. U tome, dosad, pravi jedinu iznimku, ukoliko nam je poznato, nemačka država Oldenburg, a kod nas nema i još dugo ne će imati velike pogibelji od nagomilavanja kapitala u pojedinca. No ni u toj |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. 671 van praktičan stručnjak i po mogućnosti takav, kome su poznati odnošaji dotičnog kraja. Zato bi dobro bilo, da su ti stručnjaci iz dotične pokrajine, a ne za ćelu državu isti. Ne srne se zaboraviti na enormnu važ* nost prometnih sredstava i udaljenosti od njih odnosno od većih preradnih postrojenja, zatim na sve one faktore, koji uplivišu na kvalitetu dotičnog šumskog zemljišta. Već sada treba naglasiti, da bi ti stručnjaci morali ujedno provesti i procenu dohodaka i osobito procenu im os vin e obzirom na šume, bar kao neku kontrolnu osnovicu, u kas= nije kod ovih poreza izločenom smislu, jer bi inače rad naro* čitih komisija po ovome bio bez potrebe bar trostruk, a troškovi mnogostruki. Na š predlog ide za tim, da se u naročitim pravilniku, pred* viđenom u 6. odlomku 51. 153., propiše postupak po svemu ovom e na stručnoznanstvenoj osnovici> koju i opet mogu s a s stavit i samo dobro školovani i praktični stručnjaci. A dalje da u opštinsku (čl. 31.) i u s r e s k u (čl. 32.) popisnuko« misiju uniđu i zvanični šumarski stručnjaci: u sresku nadležni šumarski referenat, u opštinsku pored člana, određenog od Ministra finansija i Ministra poljo* privrede i jedan član, određen od Ministra Šuma i Rudnika. Jed* nako mora doći i u sr es ki ekonomski odbor (čl. 34.) i jedan član, imenovan od Ministra Šuma-i Rudnika, Istotako treba da sarađuje kod uputa za ovaj odbor (čl. 34., 4. odlomak) i Ministar šuma i rudnika. Procene čistog katastralnog prihoda od šumskog zemjišta za uzorne srezove trebaće napraviti po znanstvanim načelima o ra čunanju vrednosti šuma. Čisti katastralni prihod nije ništa drugo nego čista zemljišna renta, koja odgovara (godišnjoj) šumskoj renti, odbivši kamate vrednosti sastojine. 2. Porez na ukupni dohodak. Kako se porezi od prihoda na objekte (na zemljište, zgrade itd.) ili takozvani realni porezi uopšte ne obaziru na osobu i njene odnošaje, tako je porez na ukupni dohodak osobni ili personalni porez. Prednosti ovih poreza prema realnim porezima jesu vrlo velike, a u zemljama sa neuređenim privatnim gospodarstvima teško se ovaj porez dade pravilno provesti. Ovi su porezi po= mični, što realni porezi nisu, ovi vođe potpuno računa o poreskoj sposobnosti oporezovanih ,što oni ne čine, i, napokon, ovi nepo* sredno zahvataju sve faktične prihode pojedine oso« b e u dotičnom periodu, što je najtočnija i jedino pravilna baza državnih daća. Šta je to ukupni dohodak? Dugo se je vodila borba oko točne definicije toga pojma, jer konačno o tome ovisi idealni smisao tog poreza u velikoj meri. »Ukupni dohodak jest zbroj svih onih |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 40 <-- 40 --> PDF |
670 Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. cena izvršena već pred više od pola stoleća, te su nastale mnoge promené, a ni tadašnja procena sama nije odgovarala pošto nije bilo izvežbanog stručnog osoblja u potrebnom broju. Kako dakle rekosmo, ova se procena ne će moći izvršiti u predviđenim rokovima u svim zamljama. Zbog toga je potrebno da uniđe u ovaj zakon druga odredba, nego što je sadrže zadnja četiri odlomka čl. 28., i to u tom smislu, da se privremeno re* šenje ima postići na način repartiiranja poreza na sve ostale pokrajine, čim budu radovi u jednoj oblasti dovršeni, u nekom stalnom razmeru. Taj bi raz* mer morala izraditi centralna komisija, a Minista r fin an* šija odrediti. Naročito ističemo, da ovo ne bi smelo da ide pred parlamenat, jer bi se moglo dogoditi ono, što se je do= godilo u Italiji, koja još do danas nije bila u stanju da provede jedinstven zakon o porezu na zemljište. Prema tome držimo, da je ovaj način postupka apsolutno potreban, već obzirom na važen propis čl. 38. o što skorijem privremenom izjednačenju ovoga poreza, što bi inače bilo neprovedivo i usled toga donelo mnogo više štete nego kad toga propisa uopšte ne bi bilo. Drugo važno pitanje, na koje naše stručno Udruženje mora da upozori, jest pitanje procene katastralnog čistog prihoda za šume i šumska zemljišta, u vezi sa poreskom stopom. Porez na šumsko zemljište je prema gornjim izvo* dima nekakvog subsidiarnog značaja, izuzev možda mnoge male seljačke šume, pošto dolazi glavni udio na porez od dohodaka i na porez na imovinu. No i bez obzira na to smatra Jugoslo* vensko Šumarsko Udruženje apsolutno opravdanim, da se porez na zemljište mora da povisi, odnosno da se osnovica temeljito revidira, budući da je danas katastralni čisti prihod tako malen i toliko zaostao, da predstavlja jednu anomaliju. No s druge strane opet čini nam se, da nikako ne može biti ispravno danas računati sa poprečnim cenama iz godine 1919.—1922., pošto su cene šumskim a i drugim produktima bile tada relativno vrlo visoke te je verovatno, da bi operat zastareo još pre nego bi bio dovršen. Uzme li se poreska stopa 20% čistog katastralnog pri* hoda bez obzira na druge poreze i konačno na namete, pred* lažemo da se uzmu kod procene cene iz godi ne 1919.—1922. samo sa 50% u račun. No u pogledu sastava komisija i procena Jugoslovensko Šu* marsko Udruženje na svaki način želi, da se preprocenjivanje katastralnog čistog prihoda, klasifikacija šuma i šumskog zem* ljišta te njegovo razvrštanje u bonitetne razrede pover i dobro školovanim šumarskim stručnjacima, jer su dobrote šumskog zemljišta vrlo ovisne od najrazličnijih mo> menata, koje može pravilno oceniti jedino vest stručnjak. Na* ročito je to potrebno i zbog toga, jer se tu procenjuje sp o sob* n o s t zemljišta a ne njegova sadašnja faktična produktivnost, što je posve ispravno. A to može ustanoviti samo dobro školo* |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. 51. 15.: »Porez na zemljište tereti samo zemljište, a plaća ga faktični posednik zemljišta«. Prema tome ne može biti nikakve sumnje, da je osnovica toga poreza sa* mo čista zemljišna renta, odnosno sposobnost zemljišta dotične kulture, da odbacuje neku rentu bez obzira na to, da lito zemljište m o m e n* talno nešto donosi ili ne. S druge je strane ukupni do* hodak od šume, šumsk a renta , podvrgnut porezu na ukupni dohodak, a srne još biti korigira n i porezom na ukupnu imo* vinu. Ta nam se razdeoba oporezovanja šuma i šumskih zemljišta u načelu čini dobrom i pravednom. Osloboditi od ovog poreza bi još trebalo i šumsk e r a* s a d n i k e u smislu točke d) čl. 10., te sve šume zabrane i za* štitne šume na apsolutnom šumskom tlu. To bi potaklo sopst* venike tih šuma, da i sami traže proglašenje njihovih šuma zaštitnim šumama odnosno zabranama te bi se na tim izloženim mesrima mogla šuma lakše sačuvati. Faktično je katastralni pri* hod tih šuma redovno tako minimalan, da ne dolazi u obzir. Privremeno bi se morale osloboditi od plaćanja tog poreza ne samo one šume, koje su bile uništene požarom, već i vetrom i kukcima. No ni ono »na više godina prema šteti po odnosom zakonu« (čl. 11., tč. 4.) ne odgovara, pošto se procene štete vrše vrlo različito. Predlažemo, da se ta točka prestilizuje od prilike ovako: »požarom ili drugim elementarnim nesrećama uništene šume, gde je potrebno umetno pošumljenje na površini većoj od 1 ha, od časa pošumljenja na 15 godina, ukoliko se pošum* ljenje bude vršilo po propisima zakona o šumama.« Privremeno oslobođenje od ovog poreza za nova pošumljenja [(čl. 11., tč. 5.) prva rečenica)] nek bi važilo za sve jednako i to 25 godina. Kad pomislimo na one 4,000.000 ha goleti i nepotrebnih utrina, što ih imamo u državi, te na to, da novo zasađena šuma ne do* nosi 25 godina faktično nikakvog direktnog prihoda, ne treba nam toga još i pobliže obrazlagati. Sve se teškoće kreću oko poreske osnovice. Ova mora biti jedinstveno određena, ako hoće biti pravedna. U zakonskom na* crtu predviđeno je najpre privremeno uređenje poreske osno* vice na osnovi dosadanjeg katastra i nove procene čistog pri* hoda, a onda tek dolazi na vrstu revizija i premera katastra u čitavoj Kraljevini (čl. 36.—39.). Ovo potonje bi se moralo dogo* diti što pre, te pravilno stoji — inače u zakonu neobičajan iz* raz — u čl. 36.: pristupiće se »svim silama« ovome radu. Ovde nam treba istaknuti više načelnih stvari. Prije svega mi se bojimo, da će ova nova privremena procena trajati mnogo duže vremena, nego što zakon predviđa. Toga nam nije treba naročito dokazivati, dosta da spomenemo n. pr. samo pomanj* kanje sposobnog stručnog osoblja, zatim silne teškoće, koje će nastati već time, što katastar i onde, gde postoji, nikako više ne odgovara faktičnom stanju. Katastar ji bio postavljen i pro* |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 38 <-- 38 --> PDF |
668 Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. Uvereni smo, da je sistem nacrta za naše odnose upravo sretno izabran i kombinovan i da ne može biti bolji. U tome nas utvrđuje i sva dosadanja temeljita ocena tog rada. U općeniti pretres svega nacrta ne treba da se upuštamo, pošto su ta pitanja toli temeljito obradili mnogi pozvani kriti* čari, među ostalima naročito gg. Kociani iz Zagreba te univ. prof. dr. Eller iz Ljubljane u opširnim kritičkim radovima. Usvajamo posvema njihove misli i predloge naročito obzirom na veliki »op* timizam izrađivača, na brisanje celoga poglavlja o prihodima od rada, na potrebne obzire prema finansiranju samoupravnih tela, od kojih se traži mnogo a ništa im se ne daje, te obzirom na razne pravne i tehničke manjkavosti nacrta. Jugoslovensko Šumarsko Udruženje smatra prema tome svo* jom prvenstvenom i glavnom dužnošću, da odredi svoje stano* vište u pogledu šuma i šumarstva. I u tom obziru, obzirom na šumarski deo nacrta, možemo mirno reći s g. dr. Kocianom: »u glavnome je osnova iispela, pa treb a da oživi!« U glavnome je ona uspela i dobra, i ako bi, uz neke popravke, odma h postala zakonom, za naše nam se šume ne bi trebalo mnogo bojati. No u pojedi* nostima ima mnogo stvari, na koje moramo da upozorimo, da predlažemo popunjenja ili izmene, i naročito da podamo u krat* kim potezima interpretaciju nekojih važnijih odredaba, koje toli živo tangiraju šume i šumsku privredu. II. Ako zasada eliminiramo poreze od zgrada i od poduzeća i radnja kao manje važne, šume i šumska privreda podvrženi su svim trim glavnim vrstama poreza, i to porezu na prihod od zemljišta, na ukupni dohodak i na ukupnu imo* vinu. Koliko se dade razabrati iz poreskih stopa, ova su tri glavna poreza zamišljena kao paralelna, jedan pored drugoga i ne jedan kao glavni a drugi kao sporedni, dakle dodatni porezi. Ne znamo što je vodilo izrađivače ovoga nacrta, da su tako po* stupili, no mi smo odlučnog mišljenja, da ovo ne može biti dobro. Držimo da bi i u našim odnosima posve dostajalo da odredimo porez na zemljište i na ukupni dohodak kao glavne poreze, a po* rezu na ukupnu imovinu apsolutno je potrebno dati podređenu ulogu dodatnog poreza. To je potrebno naročito u šumarstvu, koje radi sa velikim kapitalima i relativno sa malenom čistom dobiti. Na to ćemo se osvrnuti nešto kasnije, a sada da redom prođemo sve ove tri vrste poreza u našem odnosu. 1. Porez na prihod od zemljišta. Čl. 9. nacrta određuje, da ovom porezu podleži svako zem* ljište, koje se obrađuje ili se može obrađivati. Ispravnije bi bilo: koje se obrađuje ili je sposobn o za obrađivanje. Zatim veli |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. kao prilog molbi za uvaženje račun rentabilnosti, a visinu po= pusta ograničiti recimo najviše do 50% čistog prihoda. Glede procene za nas je nadasve važan 51. 139. Tu moramo zahtevati odnosno predlagati, da se dade reč šumarskom struč* njaku. Kako kod ispitivanja bilansa radova u režiji, tako isto u slučaju prodaje na panju itd. sve elemente računanja može pra* vilno oceniti jedino potpuno školovan i praktičan stručnjak. »Ako se prodaje seča za više godina od jedan put, ima se ku* povna cena i troškovi izrade podeliti po broju godina seče, pa čist prhod za svaku godinu odvojeno proračunavati i poreska stopa prema tome odrediti.« »Prihod se ima uvek i za ono zem= ljište računati, koje je privremeno oslobođeno od poreza.« Te odredbe stoje što se šumarstva tiče, u nekom protuslove Iju sa onom odredbom čl. 133., »bilodaihje faktičnopri* mio ili da nanjih imaprava«, pošto se ovaj član obazire samo na faktične seče a ne na onaj prirast vrednosti, koji se eventualno i nije koristio. Za redovne seče u uređenom gospodar* stvu ovo bi posve dostajalo, no to se u vrlo retkim slučajevima događa. Ovo je doduše vrlo komodno stanovište, no nije pra* veđno. Zato predlažemo, da se ovaj član (čl. 139.) u pogledu šumarstva popuni odnosno izmeni ta* ko, da godišnja bilanca ima redovno da služi kao pripomoć, a nikako ne kao jedino mero* davna . Pravilna i merodavna može biti jedino šumsk a renta , to jest porast dobara, koje dotičnik mož e ukoristiti, bez umanjenja prvotne imovine, bez obzira na to, da li ih je faktično i iskoristio. Doduše ova se manjkavost donekle isprav* lja porezom na imovinu, no samo u nekoj meri, pošto puštanje finansijski prestarog drveta u sastojini bez ukorištavanja može značiti čak i kasniji gubitak prihoda od seče. Velika je ovde raz* lika između poljoprivrede i šumarstva, pošto poljoprivreda ra* čuna te se izživi u poreskoj godini, dok šumarstvo redovno ne. Zato je potrebno, da u ovaj član uniđe pojam šumskerente , koju treba proračunati za sve šumske objekte pojedinog gospodarstva po znanstvenoj metodi, što može uraditi jedino stručnjak. On će tada lako ustanoviti eventualne prehvate u prihodu, koje treba podeliti na naredne godine, a bilanca, gde postoji, pokazat će mu, da li postoji gubitak prihoda, koji se ima odbiti, ili ne postoji (čl. 136., tč. 4.) Egzistenčni minimum (3600 Din), predviđen u tč. 6. čl. 128., koji je slobodan od ovog poreza, premalen je i morao bi se bar na dvostruko povisiti. Prema tome menjala bi se poreska stopa (čl. 144). Što se progresije tiče, čini nam se opravdanom, premda de* luje protivno poduzetnosti pojedinaca. Naročito treba točnog razmotrenja te odredbe u vezi sa progresijom kod ukupne imo* |
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 42 <-- 42 --> PDF |
672 Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. dobara, koja može neka osoba u toku nekog perioda utrošiti, a da time ne ošteti svoje ukupne imovine, kojom je raspolagala u početku tog perioda.« Prema tome, amo spada čitavi čisti prirast na vrednosti prvotne imovine, uključivši i sve one predmete, koje treba dotična osoba za sebe i obitelj u dotičnom periodu. Utrošak, uništenje ili porast prvotnog imetk a ovde ne dolazi u račun, jer se to opazi tek u narednoj godini. Pravilno amo ne bi spadala ni izvanredna umnoženja kapital a špekulativ* nim putem ,zgodicima, ostavštinama itd., premda se to često uzi* ma u račun, naročito u onim slučajevima, kada se to povećanje imetka izvrši nefundiranim putem, novcem. Investicije za ostva* renje, održanje i osiguranje dohotka mora se uvažiti kao odbitak. Utrošak n. pr. za lov, ukoliko prelazi zadaću čistog obrtnog ka* pitala, zatim za luksuzne zgrade itd. ne sme se odbiti od ukupnog prihoda. Prema tome jasno je, da se tu radi u pitanju šuma o čistoj godišnjoj šumsko j renti . Načelne razlike među pojedinim vrstama šumskog obrta tu ne može biti, čim rečemo: čist i g o * dišnji prirast dobara, što i jest osnovica za ovaj porez. Još je jedna bitna razlika realnih od ovih poreza u tome, što se tamo oporezuje sposobnost nekog objekta da donosi prihode, dok se ovde ne bazira na objekat, već jedino na osobu i na njene faktične primitke, bilo u gotovini, bilo u naravi. Tu dolazi do izražaja i suvislost svih pojedinih delova gospodarstva, dok su ovamo jedan od drugog neovisni. Kako je ovo pitanje resio nacrt zakona? Čl. 133. veli: »Pod ukupnim dohotkom . . . podrazumevaju se svi primici (prihodi) .. . bilo u gotovu novcu ili u naturi, koji imaju novčanu vrednost, pa bilo da ih je faktično pri* mio ili da na njih ima prava.« U ostalome odgovara nacrt gornjim načelima, uz male izuzetke. U točci IV. čl. 136. učinjena je neka koncesija u pitanju odbitka neosiguranih gubitaka imovine odnosno dohodskih iz* vora, no stilizacija je prilično nejasna, a odredba je u protuslove Iju sa tč. 1. čl. 137. Mislimo da je dovoljno, da se uračunava upliv ovog gubitka na gubitak prihoda, jer faktično u tom slučaju do* laži do neke pogodnosti, koje druguda nemamo. Sa socijalnog stanovišta ovo je ispravno, premda zapravo kolidira sa porezom na ukupnu imovinu, gde se ovakvi gubici potpuno uvažuju. Pored ovoga, ako se koncedira, bilo bi možda uputno koncedirat i bar u nekom delu i troškove za produktivne i n = vesticije stalnije naravi, naročito zadrugama, pored amortizacije preostalog dela, naročito i obzirom na imovinski porez, u kome se vrednost ovakvih investicija osobito u šumar* stvu odmah mnogostruko iskazuje. To bi uvelike upi ivi* salo na rentabilnost šumarstva i poduzetnost šumoposednika, a moralo bi se na svaki način zahtevati |