DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1923 str. 42 <-- 42 --> PDF |
672 Stanovište J. Š. U. prema Zakonskom projektu itd. dobara, koja može neka osoba u toku nekog perioda utrošiti, a da time ne ošteti svoje ukupne imovine, kojom je raspolagala u početku tog perioda.« Prema tome, amo spada čitavi čisti prirast na vrednosti prvotne imovine, uključivši i sve one predmete, koje treba dotična osoba za sebe i obitelj u dotičnom periodu. Utrošak, uništenje ili porast prvotnog imetk a ovde ne dolazi u račun, jer se to opazi tek u narednoj godini. Pravilno amo ne bi spadala ni izvanredna umnoženja kapital a špekulativ* nim putem ,zgodicima, ostavštinama itd., premda se to često uzi* ma u račun, naročito u onim slučajevima, kada se to povećanje imetka izvrši nefundiranim putem, novcem. Investicije za ostva* renje, održanje i osiguranje dohotka mora se uvažiti kao odbitak. Utrošak n. pr. za lov, ukoliko prelazi zadaću čistog obrtnog ka* pitala, zatim za luksuzne zgrade itd. ne sme se odbiti od ukupnog prihoda. Prema tome jasno je, da se tu radi u pitanju šuma o čistoj godišnjoj šumsko j renti . Načelne razlike među pojedinim vrstama šumskog obrta tu ne može biti, čim rečemo: čist i g o * dišnji prirast dobara, što i jest osnovica za ovaj porez. Još je jedna bitna razlika realnih od ovih poreza u tome, što se tamo oporezuje sposobnost nekog objekta da donosi prihode, dok se ovde ne bazira na objekat, već jedino na osobu i na njene faktične primitke, bilo u gotovini, bilo u naravi. Tu dolazi do izražaja i suvislost svih pojedinih delova gospodarstva, dok su ovamo jedan od drugog neovisni. Kako je ovo pitanje resio nacrt zakona? Čl. 133. veli: »Pod ukupnim dohotkom . . . podrazumevaju se svi primici (prihodi) .. . bilo u gotovu novcu ili u naturi, koji imaju novčanu vrednost, pa bilo da ih je faktično pri* mio ili da na njih ima prava.« U ostalome odgovara nacrt gornjim načelima, uz male izuzetke. U točci IV. čl. 136. učinjena je neka koncesija u pitanju odbitka neosiguranih gubitaka imovine odnosno dohodskih iz* vora, no stilizacija je prilično nejasna, a odredba je u protuslove Iju sa tč. 1. čl. 137. Mislimo da je dovoljno, da se uračunava upliv ovog gubitka na gubitak prihoda, jer faktično u tom slučaju do* laži do neke pogodnosti, koje druguda nemamo. Sa socijalnog stanovišta ovo je ispravno, premda zapravo kolidira sa porezom na ukupnu imovinu, gde se ovakvi gubici potpuno uvažuju. Pored ovoga, ako se koncedira, bilo bi možda uputno koncedirat i bar u nekom delu i troškove za produktivne i n = vesticije stalnije naravi, naročito zadrugama, pored amortizacije preostalog dela, naročito i obzirom na imovinski porez, u kome se vrednost ovakvih investicija osobito u šumar* stvu odmah mnogostruko iskazuje. To bi uvelike upi ivi* salo na rentabilnost šumarstva i poduzetnost šumoposednika, a moralo bi se na svaki način zahtevati |