DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1923 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Pismo Uredništvu. »Najraznovrsnije uređajne metode praktikovale su se u XVIII. veku našim šumama prema naročitim pravilnicima, koji su postojali za sve državn šume već početkom tog veka.«1 Šumsko uređaj ni deo Ordonnancera sadrži svega tri tačke i one se pri menjuju samo u toliko u koliko kao što smo rekli ne postoje ti naročiti pravilnici Tač. 1. Grand-maitre (Gener. Director) će svake godine u sporazumu šumar, činovnicima (»oficirima«) upućivati jedan etat za dotičnu šumuređivati sve redovne seče — »prema gospod. osnovama, koje su u važnosti tu šumu ili izvanredne seče pravilno odobrene.« Tačka 2. Naređuje ostavku (rezervu) od najmanje 10 drveta po arpents prilikom svake seče, a ne propisuje 10 drveta kao što su mnogi tvrdili. Tačka 3. Govori samo o niskoj (izđanačkoj) šumi i ostavki u njoj »de baliveaux de . age.« To je sve što ordonnance govori o uređenju šuma (»les prescription touchant au mode d´aménagement des forets du domaine«).2 I najpozvanij među svima francuskim šumarsko-ekonomskim istoričarima, povodom svoje voljn´h supozicija kao ona dr. Hanga pita se: »Ne možemo da shvatimo čemu počivaju njihova tvrđenja t. j . onih, koji su rekli i naštampali da . ord od 1669. god. propisuje za sve šume čistu seču »de proche en proche« sa zervom od 10 drveta po arpentsu i zabranom svake međutime (proredb.) seč uređajna metoda, koja nosi naziv »a tire et aire.«2 U stvari Ord. ne govori ni o čistoj seči kao ni o seči »de proche proche«, niti zabranjuje proredu, kao što je i ne preporučuje niti brani, ist kao Code forestier od 1827. godine. Ali ono što je Colbert*a ovekovečilo, to su ti njegovi »reglements-spéciaux (naročiti pravilnici), koji su izrađeni za sve šume u državi još za njegov života (en la satisfaction de voir cette grande oeuvre accomplie de so vivant).3 Njegovi reformatori — šumari i ljudi od poverenja — koje je on razasla u sve krajeve otadžbine, izradili su te pravilnike, povratili stari red u sečam iz XVI. veka, i gde god je uzgojna potreba zahtevala propisali proredu striktno utvrđenim planom, koji je isključivao svaku zloupotrebu. Po sebi se razume: da onde gde su ranije zloupotrebe mnogo naškodil sastojini, da je tu opšte svaka seča bila zabranjena za čitav niz godina. Među mnogobrojnim reformatorima Colbertovim bilo je nekolicina njih koji su iz rđavog sećanja na ranije zloupotrebe užitnika osećali neku naročit averziju prema proredama — pa ipak i oni su je propisivali gde je potreb zahtevala čuvajući se da upotrebe reč exfurgade ili ćclaicissement. Da to nij samo gola hipoteza, ili da to ne »izgleda« samo po ovom ili onom piscu postoje mnogobrojni dokumenti te upućujemo one, koje predmet istorij uređenja šuma interesuje na Pieces justificatives« malo čas pomenutog dela Nekoliko ćemo navesti. 1 op. cit. str. 160. 2 op. cit. p. 16]. 2 op. cit. pag. 161. 3 op. cit. pag. 163. |