DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1923 str. 40 <-- 40 --> PDF |
734 Pismo Uredništvu. I još mnogo i mnogo i dokumenata ovakvih. Dakle i posle Ordonnace Regl. proreda se obavlja i to ne tajno i izuzetno, kako misli dr. Hang po raznim uredbama, pravilnicima, koje su vrlo često izrađivali najpoverljivilji Colbertsovi reformatori kao Froidour. Eto nekoliko trenutaka u najkraćim potezima iz života prorede u Francuskoj a gotovo iz svih krajeva u XVI., XVII. i XVIII. veku. Citati dr. Hanga nisu nas uverili, da je toga života bilo u Nemačkoj. Na str. 155 Šum. Lista gosp. red. sveuč. profesor dr. Levaković kaže: »I s obzirom na sipine (dune) gleda gosp. M. upravo isključivo na franc, naočale, jer spominje samo uspehe u vezivanju sipina na području Francuske, a za uspehe Njemaca u tom pogledu kao i da ne zna. Pa ipak prema Vessely»u itd. izgleda da Nemcima u pitanju sipina pripada prioritet i u pogledu vremenskom i gledom na opseg radova.« Nama je čudnovato da se gospodin profesor zadržao samo na toj šupo« ziciji »da prema Vessely*u izgleda«, dok smo mi očekivali cifre i statistiku — jer u ovakvim pitanjima — gde postoje i na jednoj i na drugoj strani vrlo savesne statistike, u koje se ne može sumnjati — stvari ne mogu izgledati, no ili biti ili ne biti, ili postojati ili ne postojati. Prema Donner»u pruskom Oberlandes-Forstmeister*u (delo mu je mnogo novije od Vesselysevog) u Nemačkoj van obalske zone ima 32.808 ha pokretnog peska, od kojih se samo 12.400 smatraju za ozbiljno opasne po susedna imanja. Ti tereni u prkos sušnoj klimi severozapadne Nemačke vezali bi se sami sobom, kada bi se paša potpuno zabranila. Mere su preduzete u tom smislu, sa dobrim rezultatima. Pruska država prisvojila je Vio od tog terena (do 1894. godine), koje je potpuno pošumila (oko 1240 ha). Pokretne dune morske obale pokrivaju prostor od 29.500 ha duž Balt. mora i 10.400 ha duž Severnog mora — svega 39.900 ha, od kojih 21.635 ha na balt. obali pripada državi; te dune napreduju brzinom od l´50m do 8 m za godinu.1 »Pošto se duže lutalo sa sadnjom vrbe, belog bora, johe, smreke i breze, i pošto se sve to svršilo neuspehom — dolazi se 1873. god. do definitivne me» tode (sa »obalskom dunom«, koja se utvrđuje sadnjom psammae arenaria, a pozadi sadnja dvogodišnjeg crnog bora), koja tek daje povoljne rezultate.«2 Kao što se vidi Prusi su našli svoj put u tom pitanju od pre 50 godina. Do 1894. godine zasađeno je 2500 ha, od kojih su 2371 morali biti još jednom zasađivani i pošumljavani. Ukupni trošak onda je bio 1,490.000 (predr.) maraka ili 1.862.500 franaka, ili 750 franaka po ha, a u izvesnim slučajevima potrošilo se i po 2000 franaka po ha.3 Do 1900. te mlade tridesetogodišnje šume (jer starijih niti za seču dozrelih nije bilo) bile su samo zaštitne (Schutzwald — foret de protection) i državi onda još ni pfeniga nisu donele. 1 Die forstlichen Verhâltnisse Preussens. K. Donner, Oberlandesforstmeister — Berlin 1894. 2 Handbuch des Deutschen Diinenbaues — von Gerhardt — Berlin, Paul ..... 1900. 3 Description forestiere du Royaume de Prusse d´apres des documents officiels par G. Huffel Impremerie Nationale 1896. |