DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1923 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Pismo Uredništvu. "35 Pruske dune nisu ni iz bliza onoliko opasne koliko gaskonjske, a budući da je njihovo vezivanje daleko skuplje, nije čudo što do tog doba (1900) ni jedna četvrtina državnih duna nije pošumljena. Podaci su svi zvanični iz pruskog ministarstva agriculture i građevina, i Iako ih je prokontrolisati. Da vidimo sad stanje u Francuskoj. Izuzimajući okruge u Sev. Francuskoj, Donje Loare i malog prostora na Sredoz. moru, što iznosi 28.380 ha peska ali bezopasnog, od kojih je ipak 14.180 ha pošumljeno — gro opasnih duna nalazi se u departementu Giron s des i Landes — to su gaskonjske dune, a u površini od 102.000 ha1 — od ovih 51.432 ha pripadaju državi, 7000 ha raznim opštinama, 220 ha raznim usta* novama, a ostatak privatnicima.2 Brzina tih duna krajem XVIII. veka bila je 20—25 metara na godinu. Na 51.432 držav. duna ima 9000 ha neproduktivnog tla, a ostatak od 42.300 ha pošumljeno je sa pinus maritima (pin. pinaster); krajnja — definitivna seča prvih dozrelih šuma, počela je krajem druge polovine prošlega veka — (ophodnja u državnim šumama s obzirom na neobičnu brzinu rašćenja toga bora je 75 g). Ukupna vrednost tih šuma pre 15 godina procenjena je na 50 miliona franaka. Ovdje nije uračunato onih 14.000 ha borovih šuma severno od Gironde.3 Među privatnicima ima 18.939 ha visokih starih borovih šuma, koje je država podigla i uzgojila, i koje su bile državna svojina sve do 1860 god. kada su naročitim zakonom kao i onim od 1864 god. otuđene zbog raznih državnih potreba — ali su podvrgnute najstrožjoj kontroli (soumis au régime forestier) i imaju gotovo ista »traitement« kao i državne.4 Krajem XVIII veka, dok je postojao jedan opasan i neproduktivan pesak, cela ta prostorija od Olonne-a do Pirineja bila je državna svojina. U toku vremena razvitkom radova na pošumljenju i vezivanju — javljali su se sve novi i novi sopstvenici — tako da je na kraju ostalo stanje prema gore izloženim ciframa. Historijat vezivanja sipina u Francuskoj je ovaj: 1717 stanovnici opštine Teste uspevaju da pošume sa tim primorskim borom jedan deo svojih duna. 1736 Ruat je uspeo da zasadi nešto prostora sa primorskim borom i dobija kraljevsku pomoć.5 1784. Ingénieur Bremontier postavljen je za šefa.enženjera svih radova pri generalitetu u Bordeaux-u. Dve godine kasnije, stavlja mu se na raspolo* ženje 50.000 livri radi gradnje projektovanog kanala, i vezivanja sipina. To je početak — prvi kredit je odobren na ogromni posao koji će se besprekidno decenijama dosledno sprovoditi, i koji će na kraju imati za rezultat 110.000 ha vezanih sipina, sa visokim prim. borovim šumama od Ollonne-a do Pirineja. 1 Les Landes et les dunes de Gascogne Grandjean Paris 1897. 2 Statistique des forets soumis au régime forestier. Impremerie nationale 1894. 3 Statistique des forets soumis au régime forestier Imp. No. 1894. 4 Etude sur la propriété des Demes Pierre Buffault. Souvigny 1905. 5 Les Débuts de la fixation des dunes Bordeaux 1904 et 1905. por. Pierre Buffault. |