DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1923 str. 42 <-- 42 --> PDF |
736 Pismo Uredništvu. Prvi eksperimenti počeli su 1787 da se produže do 1793 god., kada je pomenuti enženjer našao definitivno svoju metodu, koju su nastavili njegovi sledbenici i koja je dovela do današnjih rezultata. (Metoda sa tzv. trapezoid» nom »obalskom dunom« visokom 12—16 m i nagibom prema moru 18—20° a na zadnjoj strani 40—45° — pozadi te obal. dune slobodno sejanje 25 fcg borovog semena pomešanog sa 8 fcg semena od Sarothamnus Vulgaris i 5 fcg semena psamma arenaria po hektaru; — te kulture pokrivaju se borovim grančicama izdeljanim u obliku lepeze, horizontalno položenim i orijentisanim od severa na jug, sa debljim krajem ka zapadu.) Trebalo je za tim osigurati stalnu finan« sijsku pomoć, što je bilo naročito teško u to revolucionarno doba — ali citoyen Bremontier koji je bio predsednik Izvanredne komisije za vezivanje sipina (kojoj je taj posao bio poveren), uspeva 13 mesidona IX. godine da dobije stalnu godišnju pomoć od 50.000 Uvri, koja je 1808 popeta na 75.000.1 Ta izvanredna komisija za vezivanje sipina rasturena je 1817. god., pošto su svi radovi prešli u ruke Ministarstva Građevina — kao rezultat ona ostavlja te godine 4734 ha vezanih sipina sa borovom šumom, i 851.159 fr. utroška, ili 195 fr. po ha. Iste 1817 god. godišnji kredit popet je na 90.000 fr., za tim na 300.000 fr., i 1854 na 400.000 fr. Dekretom od 28. IV. 1862 prelazi sav posao u šumarske ruke, i toga datuma ostalo još svega 7000 ha nevezanih duna, i 3000 ha uzanog peščanog terena između mora i prvih borova — taj ostatak posla završen je 1865 godine. Ukupna utrošena suma bila je 9,608.000 franaka a vezana površina 79.000 ha {u ovaj prostor nisu ušle opštinske dune 7000 ha, kao ni onih 14.000 ha severno od Gironde također pošumljeno sa primorskim borom što ukupno iznosi 110.000 ha) troškovi oko podizanja šumar, kuća i puteva, kao i upravni troškovi 3,400.000 tako da je cela operacija koštala okruglih 13 miliona franaka. Danas se veštačko pošumljenje na bivšim francuskim dunama ne vrši, jer je ceo pro» stor pošumljen a te borove šume vrlo se lako i brzo prirodno regenerišu.2 Uzgred budi rečeno da su svi troškovi oko vezivanja duna isplaćeni otuđivanjem onog malog dela borovih šuma zakonom od 1860. in 1864. godine.3 Prvi redoviti prihodi od definitivne seče prvih dozrelih šuma, t. j . onih koje je još Bremontier sadio, padaju osamdesetih godina prošloga veka. A profesor amerikanski G. Ralph S. Hosmer — profesor šumarskih nauka na univerzitetu Cornellu u njujorškoj državi bavio se u Evropi 6 meseci u poslednje vreme, i napisao svoje utiske o evropskim šumama i šumarima, kao i o organizaciji i nastavi i za pošumljenje franc, duna ovako se izražava: C est que ce pays ruiné au XVIII siecle fournit aujourdhui toute la terebinthine française, ainsi que le fret de retour en bois de mine de navires charbonniers anglais. Pendant la querre le centre américain di Mimison a ex« ploité pour les armées 41 milions de pieds cubes de bois de pin. La contrée désertique et malsaine il y a 150 ans est devenue une riche région forestiere et touristique: la côte d´Argent. 1 Op. cit. por. Pierre Buffault. 2 Notes sur les Dunes de Gascogne. I. Bert. Impremerie Nati 1900. 3 La Foret A. Jacquot. Paris-Nancy 1911. |